Почетна / Регион / Немац на челу Румуније

Немац на челу Румуније

Зa „Печат“ из Букурешта Властимир Вујић

На председничким изборима у Румунији неочекивано је фаворизованог Виктора Понту победио Клаус Вернер Јоханис

Да ће последице прошлонедељног политичког земљотреса у Румунији заиста бити далекосежне, видело се већ на првом кораку. Новоизабрани румунски председник Клаус Вернер Јоханис (који је предизборну кампању утемељио на обећању да ће искоренити корупцију и консолидовати правну државу) два дана од победе у другом кругу (одржан 16. новембра) позвао је парламент да поништи законски предлог о амнестији за корупцију, показавши брзину у испуњавању обећања из кампање и намеру да умири европске партнере забринуте због корупције која хара том земљом, једном од најсиромашнијих у ЕУ. Закон, који би омогућио многобројним посланицима и министрима (углавном из ранијих влада) оптуженим по том основу, да избегну правду, одбачен је 19. новембра с 293 гласа (један посланик гласао је за закон, а један је био уздржан). То се сматра првом Јоханисовом победом, иако ће дужност председника Румуније преузети тек 22. децембра 2014. године (пошто други и последњи петогодишњи мандат Трајана Басескуа истиче дан раније, 21. децембра).

ЖИВОТНИ ПУТ Ко је Клаус Јоханис, кога је опозициона политичка алијанса либерала (који су се донедавно налазили на власти са социјалдемократама) и 2012. свргнутих демократа (који су сматрани за „отписане“) прогласила за свог кандидата на председничким изборима? Ко је, дакле, кандидат који је са освојених 55,8 одсто гласова у другом кругу (одзив бирача премашио је 62 одсто, што је румунски рекорд) декласирао великог фаворита Виктора Виорела Понту (премијера левог центра) који је успео да добије свега 44,2 одсто гласова? И све то када је у првом кругу избора 2. новембра премијер Понта имао велику предност од 10 одсто (40:30).

Животни пут Клауса Јоханиса (55) поприлично је једноставан. Рођен је у Сибијуу, школован у Клужу (Коложвару) радио је прво као професор физике, затим као окружни школски инспектор, председник Демократског форума Немаца у Румунији (којих је остало веома мало, тек нешто око 35 хиљада, пошто су многи од њих емигрирали у Немачку, међу којима и Јоханисови родитељи) и три пута узастопно био биран за градоначелника Сибијуа, уживајући подршку већинског румунског живља.

Као ефикасан градоначелник, Јоханис се прочуо у земљи, али нико у њему није видео неког националног политичког лидера. Прва се за њега „закачила“ Национално-либерална странка, која је била у сукобу са председником Басескуом. Она ванстраначког Јоханиса вади из „политичког шешира“, прима га 2013. у своје редове и убрзо, уз отклон од Статута партије, бира га за свог председника. А затим следи прича како он постаје кандидат обједињене опозиције.

У својим предизборним наступима Јоханис обећава бирачима „ред и поредак“, „чисто правосуђе“ и отворени „рат корупцији која све нагриза“ (румунска привреда је у последња два овогодишња квартала у минусу, земља је поново у рецесији). „Обећавам да ћу за десет година претворити Румунију у западну државу“, каже он, евидентно рачунајући на два заредом председничка мандата… Очигледно да су Румуни поверовали да се са својим балканским менталитетом (и навикама) под Јоханисовом палицом могу претворити у вредне и коректне Немце, људе којима ће бити туђ бакшиш и мито.

[restrictedarea]

НАТО И ЕУ У погледу спољнополитичког курса, који се налази у председниковој надлежности, Јоханисове најаве сасвим су јасне: потпуно ослањање на стратешко партнерство са САД и Немачком и верност припадности НАТО и ЕУ „на дуге стазе“. И његов супарник Понта је слично говорио, само са једним значајним додатком: да Румунија треба да буде „прагматичнија“, то јест да користи и друге могућности, укључујући обавезну оријентацију према Истоку и спој са кинеским и руским  тржиштем.

Међутим, премијер Понта се осврнуо и на још једно важно питање које је изазвало велику и жучну медијску полемику: ко треба да буде нови шеф − Румун или Немац? „Нема збора да питање верске и етничке припадности не треба да се потеже приликом избора председника државе. Али ко има право да мене спречава да тврдим да сам православни Румун, рођен на румунској земљи и да сам њој безгранично  привржен“, рекао је. Око овог необичног политичког потеза „да ли на врх једне већински православне земље (85 одсто Румуна су православци) треба да се постави један Немац (истина домаћи, али протестант) који има двојно држављанство и чији родитељи живе у Немачкој, оштра полемика настављена је и после председничких избора…

Иако је Виктор Понта признао пораз, честитао победнику и изјавио да „народ никада не греши“, подвукао је да неће подносити оставку на дужност премијера, што значи да ће се поново постављати питање кохабитације двају главних румунских палата − владине Палате „Викторија“ и оне председничке „Котрочењ“. Та је кохабитација доносила велике главобоље током десетогодишње владавине сада одлазећег и самовољног председника Трајана Басескуа. Сигурно да ће Јоханисова победа (којој су у другом изборном кругу значајно допринели гласови четворомилионске румунске дијаспоре) подстакнути нове политичке тензије. Односи између социјалдемократског премијера и председника државе из редова десног центра највероватније ће бити напети.

ПИТАЊЕ МАЊИНА РЕШЕНО?

Демократски савез Мађара у Румунији (РМДС) нема велика надања и не очекује ништа добро од новог председника Румуније. Челник тог савеза и лидер мађарске националне мањине (иначе најбројније у тој држави, са преко милион и по припадника) Хунор Келемен медијима је изјавио да је избор Клауса Јоханиса „зацементирао“ остваривање колективних мањинских права и аутономије. На питање зашто, Келемен је подвукао: „Управо зато што је неко из редова немачке мањине постао председник Румуније. За службени Букурешт то значи да је мањинско питање у тој земљи решено − пошто су бирачи глас дали мањинцу.“ Још је додао да Мађари у Румунији никада неће прихватити поменуту „истину“, али да ће Јоханисов избор њихова настојања у великој мери дискредитовати. У прилог томе иду и досадашња искуства румунских Мађара са Јоханисом док је био народносни активиста, а од пре годину дана и активни политичар. Хунор Келемен још сматра врло битним то што је чак 75 до 80 одсто трансилванских Мађара гласало за новоизабраног председника Румуније. „Гласачи из мађарског корпуса су се доказали, сада треба да се докаже и Клаус Вернер Јоханис“, истакао је на крају председник РМДС.

„УВОЗ“ ПРИНЧЕВА

Одлука једног од стубова читавог румунског политичког миљеа (десничарске Хришћанско-либералне уније) да се у изборној трци ослони на „вредног, уредног и (до сада) некорумпираног Немца“ има своја како садашња, тако и историјска објашњења.

Немци, са својим препознатљивим менталитетом, оставили су у новијој румунској историји дубоке трагове са озбиљним позитивним последицама на развој тамошњег друштва. После збацивања Александра Јоана Кузе 1866. године, првог владара тек настале уједињене Румуније (реч је о уједињењу Влашке и Молдавије) у земљи је настао потпуни хаос, који је претио уништењем нове државе. Нова буржоазија и стари феудални систем никако нису могли да нађу заједнички језик. Спас је тражен у некоме са стране ко би могао да буде неутрални судија. Тако је у Румунију „увезен“ немачки принц Карол Хоенцолерн – Зигмаринген, који је био проглашен за краља.

Карол Први, краљ немачког рода, као и његови каснији наследници на румунском трону − Фердинанд (таст Александра Карађорђевића) Карол Други и Михајло (свргнут 1947.) − увели су у Румунију немачки „стил“ у свему, европске законе и  модернизовали друштво. Тако да се у Румунији нашироко укоренило мишљење да је „са Немцима на челу било неког реда“.

Нешто слично се збило и сада, после скоро 150 година. Румунска јавност је дубоко разочарана политичком класом која је две и по деценије после свргавања Николаеа Чаушескуа, испољила потпуну импотентност у вођењу друштва, где главну реч имају лопови и тајкуни. Корупција и самовоља разиграли су се у подивљало коло. Све сиромашнија нација почела је грдно да пати, земља се налази у ћорсокаку. Из историјске прашине вади се идеја „немачког спасоносца“…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *