Nemac na čelu Rumunije

Za „Pečat“ iz Bukurešta Vlastimir Vujić

Na predsedničkim izborima u Rumuniji neočekivano je favorizovanog Viktora Pontu pobedio Klaus Verner Johanis

Da će posledice prošlonedeljnog političkog zemljotresa u Rumuniji zaista biti dalekosežne, videlo se već na prvom koraku. Novoizabrani rumunski predsednik Klaus Verner Johanis (koji je predizbornu kampanju utemeljio na obećanju da će iskoreniti korupciju i konsolidovati pravnu državu) dva dana od pobede u drugom krugu (održan 16. novembra) pozvao je parlament da poništi zakonski predlog o amnestiji za korupciju, pokazavši brzinu u ispunjavanju obećanja iz kampanje i nameru da umiri evropske partnere zabrinute zbog korupcije koja hara tom zemljom, jednom od najsiromašnijih u EU. Zakon, koji bi omogućio mnogobrojnim poslanicima i ministrima (uglavnom iz ranijih vlada) optuženim po tom osnovu, da izbegnu pravdu, odbačen je 19. novembra s 293 glasa (jedan poslanik glasao je za zakon, a jedan je bio uzdržan). To se smatra prvom Johanisovom pobedom, iako će dužnost predsednika Rumunije preuzeti tek 22. decembra 2014. godine (pošto drugi i poslednji petogodišnji mandat Trajana Baseskua ističe dan ranije, 21. decembra).

ŽIVOTNI PUT Ko je Klaus Johanis, koga je opoziciona politička alijansa liberala (koji su se donedavno nalazili na vlasti sa socijaldemokratama) i 2012. svrgnutih demokrata (koji su smatrani za „otpisane“) proglasila za svog kandidata na predsedničkim izborima? Ko je, dakle, kandidat koji je sa osvojenih 55,8 odsto glasova u drugom krugu (odziv birača premašio je 62 odsto, što je rumunski rekord) deklasirao velikog favorita Viktora Viorela Pontu (premijera levog centra) koji je uspeo da dobije svega 44,2 odsto glasova? I sve to kada je u prvom krugu izbora 2. novembra premijer Ponta imao veliku prednost od 10 odsto (40:30).

Životni put Klausa Johanisa (55) poprilično je jednostavan. Rođen je u Sibijuu, školovan u Klužu (Koložvaru) radio je prvo kao profesor fizike, zatim kao okružni školski inspektor, predsednik Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji (kojih je ostalo veoma malo, tek nešto oko 35 hiljada, pošto su mnogi od njih emigrirali u Nemačku, među kojima i Johanisovi roditelji) i tri puta uzastopno bio biran za gradonačelnika Sibijua, uživajući podršku većinskog rumunskog življa.

Kao efikasan gradonačelnik, Johanis se pročuo u zemlji, ali niko u njemu nije video nekog nacionalnog političkog lidera. Prva se za njega „zakačila“ Nacionalno-liberalna stranka, koja je bila u sukobu sa predsednikom Baseskuom. Ona vanstranačkog Johanisa vadi iz „političkog šešira“, prima ga 2013. u svoje redove i ubrzo, uz otklon od Statuta partije, bira ga za svog predsednika. A zatim sledi priča kako on postaje kandidat objedinjene opozicije.

U svojim predizbornim nastupima Johanis obećava biračima „red i poredak“, „čisto pravosuđe“ i otvoreni „rat korupciji koja sve nagriza“ (rumunska privreda je u poslednja dva ovogodišnja kvartala u minusu, zemlja je ponovo u recesiji). „Obećavam da ću za deset godina pretvoriti Rumuniju u zapadnu državu“, kaže on, evidentno računajući na dva zaredom predsednička mandata… Očigledno da su Rumuni poverovali da se sa svojim balkanskim mentalitetom (i navikama) pod Johanisovom palicom mogu pretvoriti u vredne i korektne Nemce, ljude kojima će biti tuđ bakšiš i mito.

[restrictedarea]

NATO I EU U pogledu spoljnopolitičkog kursa, koji se nalazi u predsednikovoj nadležnosti, Johanisove najave sasvim su jasne: potpuno oslanjanje na strateško partnerstvo sa SAD i Nemačkom i vernost pripadnosti NATO i EU „na duge staze“. I njegov suparnik Ponta je slično govorio, samo sa jednim značajnim dodatkom: da Rumunija treba da bude „pragmatičnija“, to jest da koristi i druge mogućnosti, uključujući obaveznu orijentaciju prema Istoku i spoj sa kineskim i ruskim  tržištem.

Međutim, premijer Ponta se osvrnuo i na još jedno važno pitanje koje je izazvalo veliku i žučnu medijsku polemiku: ko treba da bude novi šef − Rumun ili Nemac? „Nema zbora da pitanje verske i etničke pripadnosti ne treba da se poteže prilikom izbora predsednika države. Ali ko ima pravo da mene sprečava da tvrdim da sam pravoslavni Rumun, rođen na rumunskoj zemlji i da sam njoj bezgranično  privržen“, rekao je. Oko ovog neobičnog političkog poteza „da li na vrh jedne većinski pravoslavne zemlje (85 odsto Rumuna su pravoslavci) treba da se postavi jedan Nemac (istina domaći, ali protestant) koji ima dvojno državljanstvo i čiji roditelji žive u Nemačkoj, oštra polemika nastavljena je i posle predsedničkih izbora…

Iako je Viktor Ponta priznao poraz, čestitao pobedniku i izjavio da „narod nikada ne greši“, podvukao je da neće podnositi ostavku na dužnost premijera, što znači da će se ponovo postavljati pitanje kohabitacije dvaju glavnih rumunskih palata − vladine Palate „Viktorija“ i one predsedničke „Kotročenj“. Ta je kohabitacija donosila velike glavobolje tokom desetogodišnje vladavine sada odlazećeg i samovoljnog predsednika Trajana Baseskua. Sigurno da će Johanisova pobeda (kojoj su u drugom izbornom krugu značajno doprineli glasovi četvoromilionske rumunske dijaspore) podstaknuti nove političke tenzije. Odnosi između socijaldemokratskog premijera i predsednika države iz redova desnog centra najverovatnije će biti napeti.

PITANJE MANJINA REŠENO?

Demokratski savez Mađara u Rumuniji (RMDS) nema velika nadanja i ne očekuje ništa dobro od novog predsednika Rumunije. Čelnik tog saveza i lider mađarske nacionalne manjine (inače najbrojnije u toj državi, sa preko milion i po pripadnika) Hunor Kelemen medijima je izjavio da je izbor Klausa Johanisa „zacementirao“ ostvarivanje kolektivnih manjinskih prava i autonomije. Na pitanje zašto, Kelemen je podvukao: „Upravo zato što je neko iz redova nemačke manjine postao predsednik Rumunije. Za službeni Bukurešt to znači da je manjinsko pitanje u toj zemlji rešeno − pošto su birači glas dali manjincu.“ Još je dodao da Mađari u Rumuniji nikada neće prihvatiti pomenutu „istinu“, ali da će Johanisov izbor njihova nastojanja u velikoj meri diskreditovati. U prilog tome idu i dosadašnja iskustva rumunskih Mađara sa Johanisom dok je bio narodnosni aktivista, a od pre godinu dana i aktivni političar. Hunor Kelemen još smatra vrlo bitnim to što je čak 75 do 80 odsto transilvanskih Mađara glasalo za novoizabranog predsednika Rumunije. „Glasači iz mađarskog korpusa su se dokazali, sada treba da se dokaže i Klaus Verner Johanis“, istakao je na kraju predsednik RMDS.

„UVOZ“ PRINČEVA

Odluka jednog od stubova čitavog rumunskog političkog miljea (desničarske Hrišćansko-liberalne unije) da se u izbornoj trci osloni na „vrednog, urednog i (do sada) nekorumpiranog Nemca“ ima svoja kako sadašnja, tako i istorijska objašnjenja.

Nemci, sa svojim prepoznatljivim mentalitetom, ostavili su u novijoj rumunskoj istoriji duboke tragove sa ozbiljnim pozitivnim posledicama na razvoj tamošnjeg društva. Posle zbacivanja Aleksandra Joana Kuze 1866. godine, prvog vladara tek nastale ujedinjene Rumunije (reč je o ujedinjenju Vlaške i Moldavije) u zemlji je nastao potpuni haos, koji je pretio uništenjem nove države. Nova buržoazija i stari feudalni sistem nikako nisu mogli da nađu zajednički jezik. Spas je tražen u nekome sa strane ko bi mogao da bude neutralni sudija. Tako je u Rumuniju „uvezen“ nemački princ Karol Hoencolern – Zigmaringen, koji je bio proglašen za kralja.

Karol Prvi, kralj nemačkog roda, kao i njegovi kasniji naslednici na rumunskom tronu − Ferdinand (tast Aleksandra Karađorđevića) Karol Drugi i Mihajlo (svrgnut 1947.) − uveli su u Rumuniju nemački „stil“ u svemu, evropske zakone i  modernizovali društvo. Tako da se u Rumuniji naširoko ukorenilo mišljenje da je „sa Nemcima na čelu bilo nekog reda“.

Nešto slično se zbilo i sada, posle skoro 150 godina. Rumunska javnost je duboko razočarana političkom klasom koja je dve i po decenije posle svrgavanja Nikolaea Čaušeskua, ispoljila potpunu impotentnost u vođenju društva, gde glavnu reč imaju lopovi i tajkuni. Korupcija i samovolja razigrali su se u podivljalo kolo. Sve siromašnija nacija počela je grdno da pati, zemlja se nalazi u ćorsokaku. Iz istorijske prašine vadi se ideja „nemačkog spasonosca“…

[/restrictedarea]