Почетна / Колумне / Гледајмо своја посла!

Гледајмо своја посла!

Драгомир Антонић 

Мало овде, мало онде, с времена на време, тек толико да се не заборави, увек са нађе неко од политичара, јавних личности, самозваних експерата без квалификација, који изјављују да Срби морају свест променити. Да је за све крив српски менталитет, да се са прошлошћу мора раскрстити. Није важно шта је било. Морамо гледати у будућност. Од тога се живи. „Свака блеса гледа у небеса“ – каже народна пословица. Пуни себе говоре о менталитету, свести, карактеру, а није им пало  напамет да прочитају „Психичке особине Јужних Словена“ Јована Цвијића или „Карактерологију“ Владимира Дворниковића. Да не помињем друге великане српске књижевне, песничке и научне мисли. Има и данас, Богу хвала, посленика писане речи који о Србима и њиховој традицији воде рачуна.

 

ОБИЧАЈИ НЕ НЕСТАЈУ Да се Срби не расрбе, забораве прошлост, да знају ко су и одакле су брине и народно стваралаштво. Немогуће је набројати родољубиву поезију, јуначке народне песме, бајке, басне, успаванке, бајалице, здравице, напијалице, тужбалице, које се, на запрепашћење глобалних  и новолибералних разарача свег постојећег, и данас стварају. Уместо да се старе песме забораве, оно се увек појави неко дете или млада особа која уз гусле или само гласом покаже свима да обичаји не нестају већ се само у новим одеждама јављају. Кад њих видимо и чујемо онда нам је јасно шта значи народна изрека: „Обичаји и народно умеће се најбоље чува ако се преноси са колена на колено.“

Зато не ваља кад се тражи да један народ свест, менталитет или карактер промени. Није свака промена позитивна. Може промена бити и негативна. Желимо најбоље, а оно испадне много горе. Не уплићимо се у одлуке Господње. Оставимо свест на миру. Није потребно говорити о променама, јер се ми захваљујући новим технологијама и приликама стално мењамо. Упоредимо сопствени начин живота са животом својих родитеља или са животом своје деце и без напора ћемо уочити разлике. Логично је. Све у своје време – записано је у народном памћењу. Али кад погледамо себе и начин на који се понашамо видимо, у већини случајева, да како старимо све више личимо на сопствене родитеље и даље крвне претке. То је наслеђе – појединачно или колективно – које носимо у себи и због чега смо различити од других. Тако и ваља да буде. Немци су Немци. Енглези су Енглези. Грци су Грци, а Срби су Срби. Ко не верује нека гледа у евроунијатску организацију, ако му два крвава распада Југославије нису довољна.  Увек се ваља сетити шта је негда било, јер поуке прошлости ако о њима не водимо рачуна на крају скупо платимо у будућности.

[restrictedarea]

Погледајмо, и ко су ти који од нас траже да променимо свест, да се одрекнемо  сопствене прошлости. Да заборавимо. Да ли је случајно што предлози о промени свести увек стижу са Запада и из Ватикана. Да ли они тражећи наш заборав, не траже у ствари да заборавимо њихова недела и злочине. Да заборавимо вешања цивила по Мачви, Семберији, Шумадији, Банату, Бачкој, Срему, Београду, Србији. Да заборавимо уништавања, спаљивања, рушења градова, кућа, фабрика, мостова. Да заборавимо сва бомбардовања у двадесетом веку? Да заборавимо сто Срба за једног Немца? Додуше, данас убијају десет Срба у Хагу за ниједног убијеног Немца, те се може сматрати да су постали милостивији.

 

ЗАУЗВРАТ – НИШТА! Да заборавимо уранијумске бомбе и чињеницу да сваког дана неколико деце, жена, људи у пуној снази оде на онај свет због дарова „Милосрдног анђела“. Да у име некакве евроунијатске будућности – где нећемо бити примљени у наредних пет година, а сигуран сам ни касније –  заборавимо све ружно што су нам учинили, а чине и даље. Од отимања Косова и Метохије, до перфидног изазивања немира у Рашкој области, пуштању летелице изнад главе председника државе Србије? Да покажу која нам зла све могу учинити, ако нећемо да се одрекнемо прошлости. Заузврат, шта Србија добија што власт чини све да услиши жеље разноразних посредника или лобиста (читај превараната) који се шетају Србијом. Власт добија претње, да ако не буде кооперативна може бити и смењена, нескривено поручују Кирби и Давежпорт.

Србија добија понижења: шиптарску државу Косово, коју су они створили на тлу Србије – захваљујући храброј Марији Бамије  видимо да су је због сопствене  користи и примања новца направили – сад примају у све могуће организације. Прво спортске, а затим ће и у остале. Имају Шиптари новца. Отели од Срба имовину. Могу да купују чланство где год пожеле. Што је наша власт према њима боља, они су све гори. Таква се правила. Што се тиче културе и обичаја Србија је засад добила два монументална догађаја. Уместо Светог Трифуна стигао је Дан заљубљених. Светог Луку, Светог Петра Цетињског и Задушнице заменила је Ноћ вештица. Бал педера нећу помињати. Већина од њих је, судећи по новинским написима, усликана.

Зато драги моји Срби гледајмо своја посла. Чувајмо Крсну славу. Читајмо деци: Косовку девојку, Кнежеву вечеру, Бој на Мишару. Судећи по броју посетилаца  последњег Сајма књиге  читалаца има. Хоће ли бити писаца?

Из хашког Трибунала, међународног злочиначког удружења судија и тужилаца, нема лепих вести. Решили су да убију проф. др Војислава Шешеља. Покушаће исто да учине Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Молимо се Господу. Молитва страх одагна а душу крепи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *