Почетна / Вести / Ђукановић: Сарајевски атентат терористички акт

Ђукановић: Сарајевски атентат терористички акт

Црногорски премијер Мило Ђукановић оценио је да је Први светски рат, који неки зову Великим, за Црну Гору и црногорски народ био највећа трагедија. Црна гора није подржала терористички акт који је био повод за почетак рата, рекао је Ђукановић.

Ђукановић je на свечаној државној академији, посвећеној почетку Првог светског рата рекао да трагика Црне Горе је у томе што је, уз сва страдања, на крају „остала и без државе“. Обележавање стоте годишњице Првог светског рата, како је Ђукановић оценио, има за Црну Гору смисао да накнадно, објективно сагледа све изазове кроз које је прошла током једног века, преносиБета.

„Скупо нас је коштала лекција да у таквим историјским ковитлацима највећу цену плаћају мале земље и народи“, рекао је Ђукановић.

Црна Гора је у Први светски рат, по његовим речима, ушла као већ пострадала и осиромашена земља, након Балканских ратова, не тргујући са оним у шта је веровала, доследна према својим савезницима, вођена принципима слободе и независности, иако су јој нуђене разне повољности ако не би ушла у тај рат.

„Први светски рат, као и сви дотадашњи, показао је традиционалну постојаност, храброст и морал црногорског војника“, казао је Ђукановић и подсетио на неколико победа црногорске војске, од којих је највећа била на Мојковцу 1916. Године.

Ђукановић је цитирао Милована Ђиласа да је Мојковачка битка била „последња и најдивнија у историји ове мале државе, али и бесциљно поклање за домовину“.

Са Мојковачком битком, „угасила се и црногорска држава, у крвавом и незаборавном задњем бљеску јунаштва, славе и легенде“, подсетио је Ђукановић на речи Ђиласа.

Ђукановић је, такође, подсетио на ослободилачки комитски покрет након аустроугарске окупације посје 1916. године, као и на тешку политичку и дипломатску битку краља Николе у егзилу за право Црногораца да сами одлуче о својој будућности после Првог светског рата.

Упркос томе, Црна Гора је у југословенску државу ушла „на сраман начин, без уважавања њеног националног и државног имена, без њеног великог историјског дела и наслеђа“.

Ђукановић је цитирао речи из једног прогласа краља Николе који је улазак српске војске у Црну Гору 1918. године назвао окупацијом и злочином, а одлуке такозване Подгоричке скупштине „фалсификовањем народне воље“.

„Остаће упамћена у европској и свјетској историји по парадоксу да је Црна Гора као држава победница нестала са географске карте. Неки су то назвали злочином Мировне конференције, као Американац Витни Ворен. Све је тада било узалуд, па и наклоност председника САД Вудроа Вилсона“, рекао је Ђукановић.

Према његовим речима, од нестанка Црне Горе до данас написане су хиљаде страница о неправди која јој је учињена и хиљаде доказа постоји на нашој страни, иако је све урађено да се више никад не чује за било какву црногорску посебност.

„Баш то је био подстицај покрету за обнову црногорског националног и државног идентитета“, рекао је Ђукановић и подсетио на улогу Комунистичке партије у обнови државности Црне Горе између два светска рата и током Другог светског рата.

Црна Гора, иако мала држава, још једном је постала нова, обновом државности на референдуму, у мају 2006. године, подсетио је Ђукановић.

Црна Гора је, по његовој оцени, државност обновила без угрожавања стабилности друштва, без распиривања сукоба са суседима, промовишући највише европске демократске стандарде.

Црна Гора је данас, како је навео, препозната као стожер балканске стабилности и успешна европска координата у овом турбулентном региону. „Пред таквом Црном Гором је извесна и сигурна будућност у уједињеној Европи“, рекао је Ђукановић.

Сарајевски атентат терористички акт

„Истoриjскa je чињeницa дa oнa ниje пoдржaлa тeрoристички aкт кojи je биo пoвoд зa рaт. Нити je смaтрaлa дa сe пoлитичким убиствимa рeшaвajу прoблeми билo кoг нaрoдa“, рeкao je Ђукaнoвић и дoдao дa je су Црнoj Гoри нуђeнe рaзнe пoвoљнoсти aкo сe уздржи oд улaскa у рaт.

Један коментар

  1. ….нема те `екологије` која може да покрије овај – смрад ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *