Олга ШЧЕДРОВА – ЕВРОПА: СМРЗАВАЊЕ КАКО БИ СЕ ЗАДОВОЉИЛИ ИНТЕРЕСИ САД

Украјинско-руски конфликти у вези са транспортом гаса настали су одавно. Али  ако су до скора договори између Кијева и Москве постизани дуго  пре него што би се појавила претња да ће у испоруци гаса Европи доћи до колапса, сада је већ дошло до правог ризика да Европски контигент може остати без грејања.

Украјински гасни фронт

Од тренутка када је у фебруару 2014.године  дошло до државног преврата Кијев чини све што може како би прекинуо сарадњу са нашим Газпромом. Резултат тога је да је од  16.06 2014. руска страна потпуно прекинула  испоручивање  гаса Украјини. Сада је спор пред Стокхолмским судом. Украјина захтева снижење цене гаса на 268,5 дол./1000м³, а Газпром инсистира да Украјина измири дуговања од 4.458 млрд.дол.

Чим би се појавила и најмања могућност за решавање спора са Русијом, украјински преговарачи дезавуишу све договоре који су до тада постигнути и постављају нове услове. На пример, по резултатима консултација из августа, као одговор на предлог Русије да се обнови попуст на цену гаса од 100$, који је пре постојао, што би значило да се цена за 1000м³одређује на 385$, Украјина је предложила да се уведу зимске и летње цене – од 385   и 320$. Кијев је намеравао да са тим предлогом изађе на следеће руско-европско-украјинске консулатације, који су били планирани за 6.септембар, али је и тај став Украјине промењен буквално недељу дана пре договореног датума консултација. Сада се предлаже да се, док се не заврши процес у Стокхолмској арбитражи, испоруке руског гаса плаћају по цени гаса на европском спот – тржишту, уз изузимање трошкова транзита. Обзиром на значајну разлику која постоји у ценама гаса на спот – тржишту и код дугорочних уговора, предлог је очигледно потпуно неприхватљив. Украјина је такође захтевала да се станице за пријем руског гаса пребаце на источну границу, што би значило да се сви важећи уговори „Газпрома“ са европским земљама обавезно преиспитају. Наравно да када Кијев толиком брзином мења свој став преговори нису могли да буду настављени у договорено време.

10.септембра   Порошенко је  потписао закон о реформисању управљања украјинским системом за транспорт гаса. По њему је „искључиво држава“ или „правно лице које припада или које контролишу резиденти држава-чланица ЕУ, САД или Енергетске заједнице“ сопственик и самог система за транспорт  гаса (ГТС),  и подземних складишта гаса. Закон „О санкцијама“ је ступио на снагу 12.септембра, и њиме је Украјини омогућено да једноставно прекине транзит руског гаса Европи.

Потпуно је непотребно да се објашњава шта може да изазове прекид транспорта Европи. Много је интересантнија ситуација у вези са покушајима Кијева да прода свој систем за транспорт гаса (ГТС)! ГТС Украјине, обзиром да представља  један од најснажнијих система на свету, због кратковиде политике Кијева постепено губи своју вредност. Тако, ако је 2007. године кроз Украјину транспортовано 115 милијарди кубних метара руског  гаса, у првом полугођу ове године је кроз њега прошло само 36.571 милијарда м³. Узрок за толико смањење количине гаса која иде кроз Украјину лежи у чињеници да се појавио „Северни ток“ тако да је део гаса за Европу пребачен за транспортовање преко Белорусије. Пошто се реализују сви пројекти, збирна снага „Северног тока“ од 55 милијарди м³гасовода „Јамал – Европа“ од 33 милијарде м³ и „Јужног тока“ од 63 милијарде м³ износиће 151 милијарду м³, што за 30% премашује количину гаса пренету преко Украјине у 2007.години, а више него за половину количине, прогнозиране за 2014. И то – без друге фазе гасовода „Јамал – Европа“ , о којој се преговара од 2013.године. А модернизација украјинског гасовода који се  нуди Европљанима, а за коју је потребно дати 19,5 милијарди $, може да буде сврсисходна само уколико се буде могао гарантовати превоз руског гаса, и то у максималној количини.  Наравно да нико у овом тренутку не може да пружи такве гаранције, ако се зна каква је садашња ситуација у Украјини.

Битка за „диверсификацију“

Парадоксално је да претње блокирања транспорта руског гаса Европљанима наилазе на подршку баш у Европи. Тако је 17.априла   Европски парламент донео резолуцију којом позива да се изградња „Јужног тока“ прекине и инсистира на неопходности да се зависност ЕУ од руске нафте и гаса смањи, између осталог и „диверсификацијом извора испоруке енергената, потпуном реализацијом трећег енергетског пакета и могућношћу да се, уколико се буде морало, прекине увоз гаса“. На захтев Европске комисије Бугарска је привремено обуставила радове на реализацији „Јужног тока“.

Европски парламентарци нису рачунали да  ће замрзавањем тог пројекта ударити не само по „Газпрому“, већ и по европским оснивачима пројекта „Јужни ток“ – по италијанском – ЕНИ (20%), немачко- Винтершел (15%) и француском EDF(15%). Уколико се заустави украјински транзит – страдаће и земље југоисточне  Европе.  Маршрута  која иде преко Украјине обезбеђује 100% потреба гаса Србије, Молдавије, Словачке и Словеније, 50% Аустрије, Грчке, Чешке и Хрватске  и 40% Италије. А могућност да се гас који недостаје  из Северног тока допреми у Бугарску – не постоји.

Политичке побуде  Европе данас често  превазилазе здраву памет. Јер као се другачије могу објаснити обавезе европских потрошача руског гаса да се на сопствену штету обезбеде повратне испоруке плавог горива Украјини. То је већ довело до проблема са попуњеношћу стоваришта гаса у европским  земљама. Конкретно, PGHМађарске је попуњен са 50%. Аустрија и Пољска су одбиле да шаљу реверзне испоруке Украјини како не би прекршиле обавезе које су потписале према домаћим потрошачима. Ако се тако посматра заиста је чудно да Словачка пристаје Украјини да шаље 10 милијарди м³ годишње. За малу земљу то је огромна количина, при чему реверзне испоруке могу да се обезбеде само уколико из Украјине гас буде стизао потпуно плански. А за то нема никакве сигурности.  Словачка компанијaSlovensky plynarensky priemisel је објавила да је 10% горива преко Украјине мање добила, а пољскoj PGNiG на дан 9.септембра недостаје 24% испорука гаса.

Како процењује Energy Aspects цене гаса у Европи, уколико буде дужих прекида у његовој испоруци из Русије, могу да буду и дупло веће.  Иако је свесна тога, Европска комисија наставља да се и даље конфронтира: „Ми смо анализирали руске предлоге, – изјавио је представник ЕК, -али сматрамо да су они за Украјину неприхватљиви. Прво, руски попуст се формира тако што РФ одустаје од извозне царине. То је одлука руске владе и зато она може да се промени у тренутку. А што је још важније – тај попуст не мења формулу цене руског гаса за Украјину“. Бриселски функционер се уопште није сетио европских потрошача који ризикују да остану без грејања.

Илузије о шкриљцу

Приврженост европског естаблишмента украјинским интересима на штету Европљана може да се објасни   упорношћу САД да преузме тржиште гаса у Европској унији. Како је изјавио Б.Обама, „САД већ могу да испоручују више гаса него што је то потребно Европи“. А у ствари – није тако. За велике испоруке гаса из САД   Европи у САД-у нема инфраструктуре за компримовање и превоз гаса, и она не може да буде саграђена пре 2020. године. Како процењује Fitch, агенција за одређивање рејтинга, ако се свих 37 пројеката о изградњи СПГ-фабрика у САД оријентише на извоз, то би било довољно да се задовољи укупно 68% потреба Европе.

Осим тога – могућности „шкриљчане револуције“ су врло претеране. По подацима геолога Дејвида Хјуза, трошкови корпорација за бушење више од 7000 бушотина у САД изнели су 42 милијарде долара, а добит од продаје шкриљчаног гаса је 32,5 милијарди. ВР је изјавила да има губитке од 5 милијарди $, енглеска БГ група је изгубила 1,3 милијарде, а бивши лидер у индустрији шкриљца Chesapeake Energy нашла се пред банкротирањем, тако да 2013.године у САД није остала ни једна бушотина из које се добијао шкриљчани гас, а која би доносила добит. Како пише Б.Пауерс у књизи „Хладноћа, глад и помрачина: рабијање мита о природном гасу“, подаци које шири америчка влада о резервама гаса, који се добија од шкриљца, су преувеличани. Створен је огромни „шкриљчани“ мехур који ће пући врло брзо. Експлоатација шкриљчаног гаса може да се смањи много раније него што ће САД  успети да саграде инфраструктуру за његове испоруке Европској унији.

У упорним захтевима Вашингтона Европи да се уведу енергетске санкције Русији постоји још једна чињеница,  која се упорно прећуткује: америчка индустрија шкриљаца оријентисана је на испоруку гаса азијском тржишту, на коме је његова цене око 500$. Америчке компаније рачунају да ће се експортом гаса Европи цена повећати бар до тог истог нивоа. То је директно повезано са политиком Вашингтона, који покушава да сруши систем испоруке руског гаса Европи и да направи вештачки дефицит који би водио неминовном повећању цена.

***

Мада  је по питању гаса Брисел одабрао правац конфронтације са  Русијом,  он је заборавио да при том   прорачуна и последице. Чак и код најповољнијег сплета околности,    не постоји могућност да се Европа потпуно одрекне руског гаса. Русија, на против, има могућности да се преоријентише на испоруку енергената азијским тржиштима. Већ је потписан „уговор века“ са Кином, гради се магистрални цевовод „Снага Сибира“ (рус. „Сила Сибири“). Можемо се присетити и молби Јапана да се спроведе гасовод између острва  Сахалин и Хокаидо, као и да је планирано да се у новембру ове године потпише уговор са Кином о испоруци гаса који је био планиран за снабдевање Европе, за шта би се користио гасовод  „Алтај“.  После састанка, одржаног  11.септембра 2014. у Душанбеу између председника Русије, Монголије и Кине тај пројекат је заживео.

Европљани ће ипак морати да размисле да ли вреди спасавати пројекат  о производњи шкриљчаног гаса у САД, ако то доводи у опасност  поузданост Европе у снабдевању потребним енергентима.

“Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)