Вилхелм Рајх – кишни човек

Био је на трагу епохалног открића „бесплатне“ енергије и зато је морао да умре. Данас је посебно интригантан део његовог научноистраживачког рада везан за регулацију климе

Пише Мара Кнежевић Керн

У последње време све је актуелнија прича о судбини великог научника и хуманисте, др Вилхелма Рајха, преминулог „од срчаног удара“ у америчком затвору 3. новембра 1957. Рајхово дело је спаљено на ломачи под оптужбом да се ради о експериментима „шарлатана“ који узнемирава јавност и угрожава поредак. Егзекуција је иницирана од стране једне од најутицајнијих глобалних агенција за бригу о храни и лековима, ФДА, по чијем налогу је уништено шест тона научних радова и књига, као и сви оргонски акумулатори пронађени у његовој лабораторији у Ренглију (Мејн).
[restrictedarea]

ДЕЛО КОЈЕ ЈЕ МОРАЛО ДА НЕСТАНЕ У књизи „Афера Ајнштајн“ могу се наћи подаци о сусрету Рајха и Алберта Ајнштајна 1941. Сведоци тврде да је после првих контаката са ефектима овог енергетског феномена Ајнштајн рекао: „Ово ће бити бомба за физику.“
Рајхово дело је морало да нестане како у јавност не би продрла спознаја о открићу непознате „бесплатне“ космичке енергије, у коју су, према Рајховим сазнањима, потопљена сва жива бића, као и читава Планета. Ова оргонска енергија заслужна је за опстанак врсте, са незамисливим потенцијалом да се искористи за добробит човечанства, на чему је научник интензивно радио укључивши у истраживања преко 150 добровољаца − студената, лекара и радозналаца − спремних да учествују у експериментима везаним за практичну примену оргонске енергије како у терапеутске сврхе, тако и на пољу енергетског потенцијала. Ова енергија – „ни електрична ни магнетна“ − произашла је из човекове сексуалне енергије; њом је прожет читав људски организам, а њом се напајају и све органске материје. О овој енергији је говорио и Сигмунд Фројд, али није успео да докаже њено постојање.
Рајх се превасходно бавио практичним радом на усавршавању оргонског акумулатора, постављајући нове темеље микробиологије. Постојање ове енергије могло се доказати електроскопом, а разлика у температури настала трансформацијом енергије у виши степен мерила се термометром. Временом је открио да се неке супстанце − као што су трава, крв, песак, угаљ и остаци хране − под одређеним условима претварају у бионе (плавичасте честице од којих неке показују феномен емитовања радијације). Веровао је да биони могу да униште бактерије и ћелије рака, што је доказао излагањем пацијената дејству оргонске енергије произведене у специјалној комори. После боравка у овој комори пацијенти су запазили значајно побољшање здравственог стања (смањење болова, побољшање крвне слике, смањење тумора).

„ЦРВЕНА МАРАМА“ ЗА ФАРМАЦЕУТСКУ ИНДУСТРИЈУ Овај бесплатни начин подизања имунитета представљао је „црвену мараму“ за фармацеутску индустрију, а откриће аутомобила на оргонски погон узнемирило је произвођаче аутомобила и снабдеваче енергентима. С обзиром да енергија − као ни човеков ум − у Новом светском поретку не сме бити слободна, научник је морао да нестане.
Рајхова голгота је започела после нарученог чланка у новинама, у којем га је извесна Милдред Еди Бреди оптужила за „дилетантизам и шарлатанство“. Спиновање је настављено провереним методама: научник је проглашен за комунисту (нудио бесплатну, јефтину, свима доступну енергију) што га је квалификовало као „шарлатана“. Егзекутори су тврдили да ова енергија „не постоји“, па је 1956. − након перфидне правне смицалице − ухапшен и осуђен на две године затвора. После осам месеци тамновања умро је у својој ћелији „од срца“.
Џером Гринфилд је 1974. објавио књигу са Рајховим писмом судским извршитељима. Објашњавајући разлог за своје неодазивање суду, он каже да научни експерименти не могу бити предмет судског спора. Неодазивањем на судски позив прекршио је законску процедуру, што је пружило додатне аргументе за хапшење. Док је посматрао ломачу на којој су нестали сви његови радови и опрема, научник је изразио сумњу да се нацистичке методе примењују у „земљи демократије“.
Сем оргонског акумулатора, Рајх је започео експерименте са кишом, доказавши на терену да се лаганим покретањем атмосферског енергетског поља могу стварати кишни облаци или растеривати градоносни. Фасциниран Рајховим генијем, Роберто Магијоне је написао књигу посвећену овом научном открићу, износећи детаље експеримената са климом изведених 1953. На молбу фармера да им након вишегодишње суше „произведе кишу“, Рајх је укључио свог ловца на облаке (клауд бастер) уперивши га у небо. После десет сати почела је да пада киша. У том периоду је извео преко сто експеримената са клауд бастером, изазивајући кишу чак и у сушној Аризони. Ловац на облаке функционише захваљујући особини воде да привлачи и апсорбује оргонску енергију. Преко снопа танких цеви овај мобилни систем преноси енергију са нижег у виши енергетски систем, стварајући облаке или чинећи да нестану. Рајх је открио да постоји међусобна веза између воде и енергије, као и између метала и енергије, да би на основу тог открића конструисао оргонски топ за привлачење малих количина енергије из атмосфере на контролисан начин.

ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СУ ДОВЕЛЕ ДО УБИСТВА Оргонски топ се састоји од постоља на које је монтиран низ шупљих металних цеви, сличних топовским. Свака од њих је спојена са по једним шупљим каблом повезаним са неким извором текуће воде у циљу провлачења атмосферске енергије, што је на глобалном плану могло да изазове промене у кретању енергије око Планете. Рајх је наслућивао да то има везе са стварањем и разлагањем облака.
Писац и истраживач Мајкл Манон се интензивно бавио проучавањем околности које су довеле до убиства научника и проглашавања оргонске енергије „непостојећом“. Он је изнео доказе да је ФДА почела да прогања Рајха од 1946, да би га пратила током седам година, припремајући терен за егзекуцију. Године 1954. подигнута је оптужница са налогом да се на територији САД забрани писање о оргонској енергији, као и употреба уређаја за производњу оргона у медицинске сврхе. За овај прогон − у циљу заустављања експеримената са оргонском енергијом − ФДА је утрошила 60 одсто свог укупног буџета.
Из данашње перспективе постаје јасно због чега је било забрањено спомињати оргонске топове за производњу кише, с обзиром на то да се пред нашим очима одвија климатски рат уз помоћ „непостојећих“ енергетских мрежа, од којих су многе патентиране на основу покраденог Рајховог научног легата.
Манон подсећа на једну ТВ емисију из тог времена, снимљену после Рајховог боравка у пустињи, где је он уз помоћ оргонских топова подигао ниво влажности на подручју око Тусона. У тој области је ускоро почела да ниче трава, а ниво подземних вода се знатно подигао. Рајх је 1951. био позван од стране фармера из Мејна, с молбом да им „произведе кишу“. Уз помоћ оргонских топова киша је почела да пада, а задовољни фармери су платили за ту услугу. Манон каже да се није радило о испаљивању енергетских снопова, већ о једном лаганом покретању атмосферског енергетског поља. Енергетским снопом је било могуће производити и растурати облаке тако што се извлачењем енергије из једног подручја растерују облаци, да би се повлачењем те енергије напунило друго подручје једном вишом концентрацијом енергије, способне да створи облаке. Локалним померањем енергетског поља можемо помоћи природи, што је био Рајхов циљ, али је могуће нанети и велике штете.

ЧУЈ, МАЛИ ЧОВЕЧЕ Рајх је упозоравао да постоји и смртоносна оргонска енергија, што је вероватно било веома занимљиво господарима рата. Многи су у међувремену заборавили изјаву совјетског председника Брежњева да се СССР одриче климатског рата, на шта је позвао и америчког председника Регана. Тада људи нису могли ни да претпоставе о чему се ради.
Мр Александар Митровић се озбиљно бавио психолошким аспектом монструозне завере против овог научника, анализирајући психолошке профиле саучесника у спровођењу хајке, међу којима су били мали денунцијанти, манипулатори из медијског сектора и ситне душе из научне бранше. С обзиром на то да се фама о природним катастрофама и „непостојећим“ кемтрејлсима одржава захваљујући милионима поданика добровољних саучесника из научне и осталих бранши, без којих не би био могућ државни и корпоративни терор, подсетимо се Рајховог хуманистичког мемента „Чуј, мали човече“, написаног 1946. за Архив Оргонског института. Научник је − под утиском погрома над невинима у нацистичкој Немачкој – изразио своје гнушање над трансформацијом малог човека у данима историјских искушења и над „спремношћу да убија своје пријатеље како би стекао наклоност непријатеља, његовом трансформацијом у тренутку кад преузме власт злоупотребљавајући је и садистички је злоупотребљавајући“. „Мали човек“, Милдред Еди Бреди, својим нарученим памфлетом дала је повод за Рајхову егзекуцију, а његов хуманистички научни ангажман доживео је судбину Теслиних открића, искоришћених за најубојитија оружја против човечанства.
[/restrictedarea]