Vilhelm Rajh – kišni čovek

Bio je na tragu epohalnog otkrića „besplatne“ energije i zato je morao da umre. Danas je posebno intrigantan deo njegovog naučnoistraživačkog rada vezan za regulaciju klime

Piše Mara Knežević Kern

U poslednje vreme sve je aktuelnija priča o sudbini velikog naučnika i humaniste, dr Vilhelma Rajha, preminulog „od srčanog udara“ u američkom zatvoru 3. novembra 1957. Rajhovo delo je spaljeno na lomači pod optužbom da se radi o eksperimentima „šarlatana“ koji uznemirava javnost i ugrožava poredak. Egzekucija je inicirana od strane jedne od najuticajnijih globalnih agencija za brigu o hrani i lekovima, FDA, po čijem nalogu je uništeno šest tona naučnih radova i knjiga, kao i svi orgonski akumulatori pronađeni u njegovoj laboratoriji u Rengliju (Mejn).
[restrictedarea]

DELO KOJE JE MORALO DA NESTANE U knjizi „Afera Ajnštajn“ mogu se naći podaci o susretu Rajha i Alberta Ajnštajna 1941. Svedoci tvrde da je posle prvih kontakata sa efektima ovog energetskog fenomena Ajnštajn rekao: „Ovo će biti bomba za fiziku.“
Rajhovo delo je moralo da nestane kako u javnost ne bi prodrla spoznaja o otkriću nepoznate „besplatne“ kosmičke energije, u koju su, prema Rajhovim saznanjima, potopljena sva živa bića, kao i čitava Planeta. Ova orgonska energija zaslužna je za opstanak vrste, sa nezamislivim potencijalom da se iskoristi za dobrobit čovečanstva, na čemu je naučnik intenzivno radio uključivši u istraživanja preko 150 dobrovoljaca − studenata, lekara i radoznalaca − spremnih da učestvuju u eksperimentima vezanim za praktičnu primenu orgonske energije kako u terapeutske svrhe, tako i na polju energetskog potencijala. Ova energija – „ni električna ni magnetna“ − proizašla je iz čovekove seksualne energije; njom je prožet čitav ljudski organizam, a njom se napajaju i sve organske materije. O ovoj energiji je govorio i Sigmund Frojd, ali nije uspeo da dokaže njeno postojanje.
Rajh se prevashodno bavio praktičnim radom na usavršavanju orgonskog akumulatora, postavljajući nove temelje mikrobiologije. Postojanje ove energije moglo se dokazati elektroskopom, a razlika u temperaturi nastala transformacijom energije u viši stepen merila se termometrom. Vremenom je otkrio da se neke supstance − kao što su trava, krv, pesak, ugalj i ostaci hrane − pod određenim uslovima pretvaraju u bione (plavičaste čestice od kojih neke pokazuju fenomen emitovanja radijacije). Verovao je da bioni mogu da unište bakterije i ćelije raka, što je dokazao izlaganjem pacijenata dejstvu orgonske energije proizvedene u specijalnoj komori. Posle boravka u ovoj komori pacijenti su zapazili značajno poboljšanje zdravstvenog stanja (smanjenje bolova, poboljšanje krvne slike, smanjenje tumora).

„CRVENA MARAMA“ ZA FARMACEUTSKU INDUSTRIJU Ovaj besplatni način podizanja imuniteta predstavljao je „crvenu maramu“ za farmaceutsku industriju, a otkriće automobila na orgonski pogon uznemirilo je proizvođače automobila i snabdevače energentima. S obzirom da energija − kao ni čovekov um − u Novom svetskom poretku ne sme biti slobodna, naučnik je morao da nestane.
Rajhova golgota je započela posle naručenog članka u novinama, u kojem ga je izvesna Mildred Edi Bredi optužila za „diletantizam i šarlatanstvo“. Spinovanje je nastavljeno proverenim metodama: naučnik je proglašen za komunistu (nudio besplatnu, jeftinu, svima dostupnu energiju) što ga je kvalifikovalo kao „šarlatana“. Egzekutori su tvrdili da ova energija „ne postoji“, pa je 1956. − nakon perfidne pravne smicalice − uhapšen i osuđen na dve godine zatvora. Posle osam meseci tamnovanja umro je u svojoj ćeliji „od srca“.
Džerom Grinfild je 1974. objavio knjigu sa Rajhovim pismom sudskim izvršiteljima. Objašnjavajući razlog za svoje neodazivanje sudu, on kaže da naučni eksperimenti ne mogu biti predmet sudskog spora. Neodazivanjem na sudski poziv prekršio je zakonsku proceduru, što je pružilo dodatne argumente za hapšenje. Dok je posmatrao lomaču na kojoj su nestali svi njegovi radovi i oprema, naučnik je izrazio sumnju da se nacističke metode primenjuju u „zemlji demokratije“.
Sem orgonskog akumulatora, Rajh je započeo eksperimente sa kišom, dokazavši na terenu da se laganim pokretanjem atmosferskog energetskog polja mogu stvarati kišni oblaci ili rasterivati gradonosni. Fasciniran Rajhovim genijem, Roberto Magijone je napisao knjigu posvećenu ovom naučnom otkriću, iznoseći detalje eksperimenata sa klimom izvedenih 1953. Na molbu farmera da im nakon višegodišnje suše „proizvede kišu“, Rajh je uključio svog lovca na oblake (klaud baster) uperivši ga u nebo. Posle deset sati počela je da pada kiša. U tom periodu je izveo preko sto eksperimenata sa klaud basterom, izazivajući kišu čak i u sušnoj Arizoni. Lovac na oblake funkcioniše zahvaljujući osobini vode da privlači i apsorbuje orgonsku energiju. Preko snopa tankih cevi ovaj mobilni sistem prenosi energiju sa nižeg u viši energetski sistem, stvarajući oblake ili čineći da nestanu. Rajh je otkrio da postoji međusobna veza između vode i energije, kao i između metala i energije, da bi na osnovu tog otkrića konstruisao orgonski top za privlačenje malih količina energije iz atmosfere na kontrolisan način.

OKOLNOSTI KOJE SU DOVELE DO UBISTVA Orgonski top se sastoji od postolja na koje je montiran niz šupljih metalnih cevi, sličnih topovskim. Svaka od njih je spojena sa po jednim šupljim kablom povezanim sa nekim izvorom tekuće vode u cilju provlačenja atmosferske energije, što je na globalnom planu moglo da izazove promene u kretanju energije oko Planete. Rajh je naslućivao da to ima veze sa stvaranjem i razlaganjem oblaka.
Pisac i istraživač Majkl Manon se intenzivno bavio proučavanjem okolnosti koje su dovele do ubistva naučnika i proglašavanja orgonske energije „nepostojećom“. On je izneo dokaze da je FDA počela da proganja Rajha od 1946, da bi ga pratila tokom sedam godina, pripremajući teren za egzekuciju. Godine 1954. podignuta je optužnica sa nalogom da se na teritoriji SAD zabrani pisanje o orgonskoj energiji, kao i upotreba uređaja za proizvodnju orgona u medicinske svrhe. Za ovaj progon − u cilju zaustavljanja eksperimenata sa orgonskom energijom − FDA je utrošila 60 odsto svog ukupnog budžeta.
Iz današnje perspektive postaje jasno zbog čega je bilo zabranjeno spominjati orgonske topove za proizvodnju kiše, s obzirom na to da se pred našim očima odvija klimatski rat uz pomoć „nepostojećih“ energetskih mreža, od kojih su mnoge patentirane na osnovu pokradenog Rajhovog naučnog legata.
Manon podseća na jednu TV emisiju iz tog vremena, snimljenu posle Rajhovog boravka u pustinji, gde je on uz pomoć orgonskih topova podigao nivo vlažnosti na području oko Tusona. U toj oblasti je uskoro počela da niče trava, a nivo podzemnih voda se znatno podigao. Rajh je 1951. bio pozvan od strane farmera iz Mejna, s molbom da im „proizvede kišu“. Uz pomoć orgonskih topova kiša je počela da pada, a zadovoljni farmeri su platili za tu uslugu. Manon kaže da se nije radilo o ispaljivanju energetskih snopova, već o jednom laganom pokretanju atmosferskog energetskog polja. Energetskim snopom je bilo moguće proizvoditi i rasturati oblake tako što se izvlačenjem energije iz jednog područja rasteruju oblaci, da bi se povlačenjem te energije napunilo drugo područje jednom višom koncentracijom energije, sposobne da stvori oblake. Lokalnim pomeranjem energetskog polja možemo pomoći prirodi, što je bio Rajhov cilj, ali je moguće naneti i velike štete.

ČUJ, MALI ČOVEČE Rajh je upozoravao da postoji i smrtonosna orgonska energija, što je verovatno bilo veoma zanimljivo gospodarima rata. Mnogi su u međuvremenu zaboravili izjavu sovjetskog predsednika Brežnjeva da se SSSR odriče klimatskog rata, na šta je pozvao i američkog predsednika Regana. Tada ljudi nisu mogli ni da pretpostave o čemu se radi.
Mr Aleksandar Mitrović se ozbiljno bavio psihološkim aspektom monstruozne zavere protiv ovog naučnika, analizirajući psihološke profile saučesnika u sprovođenju hajke, među kojima su bili mali denuncijanti, manipulatori iz medijskog sektora i sitne duše iz naučne branše. S obzirom na to da se fama o prirodnim katastrofama i „nepostojećim“ kemtrejlsima održava zahvaljujući milionima podanika dobrovoljnih saučesnika iz naučne i ostalih branši, bez kojih ne bi bio moguć državni i korporativni teror, podsetimo se Rajhovog humanističkog mementa „Čuj, mali čoveče“, napisanog 1946. za Arhiv Orgonskog instituta. Naučnik je − pod utiskom pogroma nad nevinima u nacističkoj Nemačkoj – izrazio svoje gnušanje nad transformacijom malog čoveka u danima istorijskih iskušenja i nad „spremnošću da ubija svoje prijatelje kako bi stekao naklonost neprijatelja, njegovom transformacijom u trenutku kad preuzme vlast zloupotrebljavajući je i sadistički je zloupotrebljavajući“. „Mali čovek“, Mildred Edi Bredi, svojim naručenim pamfletom dala je povod za Rajhovu egzekuciju, a njegov humanistički naučni angažman doživeo je sudbinu Teslinih otkrića, iskorišćenih za najubojitija oružja protiv čovečanstva.
[/restrictedarea]