Почетна / Други пишу / Дмитриј СЕДОВ – УЈКИН САН

Дмитриј СЕДОВ – УЈКИН САН

Црни оловни облаци наднели су се над Кемп-Дејвидом, загушљива јулска ноћ је претила да се претвори у велико невреме. Тишину председничке спаваће собе нарушио је невидљиви комарац, док се иза врата чуло слатко хркање телохранитеља. Ујак Сем поново није могао да заспи. Превртао се са једног бока на други, покушавајући да нађе удобан положај. Кад је био на левом боку, у његовој глави се јављала слика метежне бежаније војника Националне гарде Украјине, а кад би се окренуо на десни бок, пред њим су се јављале слике разгрантог гасовода од Русије ка Европи. И што је најгоре у свему томе – Европљани су задовољно аплаудирали, очигледно се радујући тешкоћама Вашингтона.

…Одједном је тишину нарушио звук телефонског звона. Са друге стране слушалице зачуо се глас Џона Бренана, директора ЦИЕ.

–        Шефе, Немци протерују нашег човека из Берлина.

–        Не разумем – био је у недоумици ујка Сем – о чему се ради?

–        Они избацују нашег представника, да ли разумете? Они више не желе да сарађују са нашим специјалним службама. То је прворазредни скандал, катастрофа!

–        Смирите се Џоне. Америка је увек достојанствено прихватала изазове. Шта се заправо догодило?

–        Прво су они ухватили нашу кртицу у својој служби, потом су ухватили кртицу у министарству одбране. А када им наш представник није могао објаснити због чега ми прислушкујемо њиховог канцелара и зашто врбујемо грађане држава савезница, они су га за шчепали за врат.

–        Чудна ствар. Држављане савезничких земаља увек врбују. Тако Израел врбује наше атомске стручњаке, Енглези врбују наше сенаторе, Французи врбују девојке по позиву, које обслужују наш Конгрес. Шта ту има чудно?

–        Па да, они тек сада говоре да САД немају пријатеља, него само интересе. Али шефе, они су раније били романтичари. Када смо ми срушили трговачки центар у Њујорку, Герхард Шредер је чак рекао да Немачка према нама исказује безусловне симпатије. Сада су они почели да разматрају приходе и расходе, а са математиком су увек добро стајали. Чак постоји и верзија да Ајнштајн није одувек живео у Америци, него да је дошао из Немачке. Ето тако, они су сматрали да ако ми преузмемо украјински гасовод и блокирамо “Јужни ток”, онда ће морати платити дупло више за гас из наших шкриљаца, него што плаћају из цеви. И одлучили су да нам покваре игру.

–        Али то није легално! Протерати најбоље представнике службе из некаквих комерцијалних рачуница! Узгред, а ти агенти које сте код њих заврбовали, да ли су били од икакве користи.

–        Искрено говорећи шефе, много је већа штета што су разоткривени, него корист коју смо од њих имали.

–        Па ког сте их врага онда врбовали?

–        Просто из навике господине. Ми увек све врбујемо.

–        Па то је чист идиотизам!

–        Слажем се господине, али са навикама се тешко борити. Ми имамо 40 хиљада обавештајаца који желе да постигну резултате по читавом свету. Због тога ми врбујемо све редом. Једном су наши људи заврбовали председника једне трећеразредне земље. Потом се разјаснило да он није дао сагласност за санкције Савета Безбедности, а требало је да му се плати из буџета. То им је помогло да преживе светску финансијску кризу.

–        Боже, и шта можемо да очекујемо од Немаца.

–        Шта да вам кажем шефе? Потпредседник Бундестага Клаудија Рот је затражила да се прекину преговори са нама по питању споразума о слободној трговини. Њој се не свиђа што ми пре њих све знамо. Глупача!

–        А шта кажу немачки војници?

–        Ништа добро шефе. Министар одбране Урсула фон дер Љајен је поздравила протеривање наших представника. Она је себи дозволила да изјави да је наводно Бундестаг у праву што не дозвољава такве шале са Немачком, и да ће, каже, Американци са њима морати градити нове односе из почетка. А министар правде Хајко Мас се просто изругује. Каже, ти Американци који нас шпијунирају, немају шта да траже на немачкој земљи… Али најувредљивије се изјаснио министар финансија Шојбле. Дозволите да цитирам његове речи: “То је толико идиотска ствар, толика будалаштина, да се над њом може само плакати. И фрау канцелар није овим одушевљена…

–        По свему судећи, то је на дужи рок…

–        Да шефе, мислим да смо тек на почетку пута. Све немачке новине тврде хорски да смо се од заштитника Немачке претворили у “Великог брата” који се скрива испод сваког кревета. Биће ту још разобличавања.

–        Шта причаш, па ви сте заврбовали пола Немачке?

–        То су прејаке речи господине. Али кад је у питању државни апарат, нисте далеко од истине.

–        Дакле, тамо одлазе велики новци!

–        Немојте се узбуђивати шефе, већи део новца ми обезбеђујемо путем трговине авганистанским хероином. Ја морам позвонити Ангели Меркел и нешто јој објаснити. Та дама се по свој прилици већ преплашила.

–        Тако јој и говорите шефе. И још јој додајте да ће се у сузама умивати ако буде груба према нама.

–        Не, то уопште неће бити у духу атлантског партнерства. Урадићемо овако. Позовите Џејн Псаки и дајте јој инструкције. Нека наша славна девојка на јутарњем брифингу изјави да је пријатељство између Америке и Немачке чвршће него икад, а приче да ми врбујемо немачке грађане су најобичније измишљотине Москве. О представницима наших служби у Немачкој, она природно није ништа чула. Мислим да ће то умирити јавност.

–        Да, и реферишите ми до ручка како стоје ствари са блокадом “Јужног тока”. Ми нећемо Немцима праштати њихову дрскост.

–        Договорено шефе.

–        Умало заборавих. Надам се да све немачке политичаре који су се непријатно изражавали према нама, уносите у списак терориста?

–        То се подразумева шефе.

–        Одлично. То је неопходно.

Телефон се искључио и ујка је затворио очи. Његова глава је тонула у сан. У сну је видео како се речи и дела Америке победоносно шире по целом свету. Час радосни Авганистанци износе последњег америчког маринца на рукама, час сунити и шиити у јединственом пориву подижу гигантски монумент Сему-ослободиоцу у Вавилону, час огромна маса украјинских младића и девојака ликујући наноси на интимне делове свог тела тетоважу са натписом: „US  ismyfuckingdream…“

Ујкица се срећно осмехнуо у сну, а над Кемп Дејвидом је беснела ноћна олуја.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. Sigmund Frojd

    Димитрије, драги брате
    Гос’н товариш Димитрије сан је индикативан. Дозволите да изнесем свој сан. А снови госн Димитрије су на један недокучиви начин повезани једни са другима на нивоу несвесног по Јунгу. Још једном наглашавам општу повезаност, као што Андрић рече да док су млатили Ћамил ефендију говорили су му “Чекајте мало, Ви сте образован човек, све има везе са свачим“ и зато и мој сан има везе с Вашим па нисам промашио тему. И свака анализа снова открива чињенице.
    Ево ја сам госн Димитрије сањао да је једног лепог дана запад одлучио да не буде свиња према Србији.
    И да јој је оно обећано дао а дао је обећање да ће нам дати помоћ за поплављене. Помоћ од 1 000 000 000 ( или убог краћег писања 10^9 ЕУура ) За поводањ. Ура за запад! Ја сам некада Димитрија, гос’н Мито волео запад. Када сам био мали волео сам чоколаде и бомбоне, оно што моји нису успавали да ми купе. А када сам био млад волео сам Америку. Колка ли је жал за младост, госн Мито? Зар не? За једном црнокосом Драганом из КУД ЕИ која изводи Врањанску свиту и рипа на гоч… А сада волим правду. Слепу богињу. Слепу а достижну.
    Елем, сматрао сам да је сан оно што су нам обећали. Да то можемо само да сањамо. Али ево од синоћ наш се сан претвара у јаву. Ево докотрљала нам се скоро цела милијарда Еура. А видим ЕУ се љуља због Португалије и Бугарске. Зафалило им по милијарду ЕУра. И за њих то је сан. За Португалце ето им га Роналдо нек се пружи мало, па Мурињо исто њихов, Барозо, па Солана у комшилуку. Има да намакну цифру брзо. Бринем за Бугаре, где ми је род пола Софије, сви који имају А+ крвну групу. Далеки род. Али Срби су ми још већи род ако су те групе. Расправљао сам са једним песником, Црногорчином.
    “Ајд Црна Горица, шути! Има да те пријавим властима!” Кажем му када овај отпочне већ познату ми причу да су Б, АБ и О групе не прави Срби, већ обична копилад. “И ја сам А+” додаје овај да ме смири.
    Е сад, када сам се јутрос разбудио, а то више није сан, видим спремају нам скоро 10^9 ЕУра. Диже ми се притисак на ту суму и поје ми лево уво. Чућу глас!
    И сада ево слушам тај глас. У прави час. Радују се сада самном Србљи и Бошњаци што би казао чича Доситије Обрадович. Стиже нам обећана лова. И то лова која пада с неба.
    Овога пута баш као да пада с неба. Као дар од бога. Или од ЕУ свеједно. Пада нам споро, котрља се с неба тих скоро 2*10^9 ЕУра које ћемо братски поделити. Пада споро да је боље осмотримо и увидимо њен значај. Добро, биће нешто и за славонске бећаре. Али само мало. Пада споро као да тоне падобраном. Одјекују саопштења: “Браво, гос’н Томо” А “Браво Владо и гос’н владари и министрице и министри” нешто чешће јер је кључар новца, онај који плаћа коментаре, гос’н Аца а не гос’н чича Тома. И док је та вест, тај фиктивни новац падао с неба и одјекивако Босном, Посавином, свом богатом Мачвом и коштуничином Колубаром а ја сам мрдао ушима од среће. Сви смо нахрупили да отворимо пакет и да збратимљени поделе братски.
    А шта је у пакету 10^9 ЕУра поклона?
    Ма не. NO!
    Поклона оволицно. Ево оволицно. Гос’н Мито, кредити
    Гос’н Мито. Гос’н Мито па кредити нису донације а конференција је донаторска Та конференција је зајебанција и донатори су банкари. Банкари! Као у добром вицу од сто извукли смо само један.
    А YUгославија је бомбардована и због тога уосталом што није пристајала на онај ритам задуживаља који је тражио запад. И то је једном поменуо и министар Јовановић. Морали смо се више задуживати иначе ће нас бомбардовати. Покојнима Бранку Микулићу и Анти Марковићу је прећено уништењем веће Yuгославије.
    А променили су нам климу местимично па су последице биле горе од бомбардовања. Мостови заскачу мостове. Куће се шетају. Бабе постају хероји прежвљавања на дрветима а старе Нокије тандрчу док отказују Самсунзи. Све изокренуто на главце.
    Они нам нуде кредите а не милостињу Има ли те Боже? И за то фала? То је доброчинство? Бегајте, бре!
    Враћам се на Немце односно Немице. Немачка, гос’н Мито не постоји. Постоји само Германија односно Дојчланд Дојчланд ибер алес. А то је слично али није исто. То Анђела мора добро да зна. Је ли објављен досје њен или досјеи с њом у вези?
    Ма шпијунажа је постојала док је постојала Немачка. Источна Немачка. Немачка више не постоји осим у срцима малобројних источних Немаца који памте да су када се ожене одмах добијали станове. Добију дете. Иду у двособан стан. Још једно дете, трособан стан… Некима та равноправност није била по вољи. Е за такве су морале постојати дугоноге плавокосе Немице шпијунке. И по која риђокоса, а пола их је пегаво. Образоване, праве cockney girl док причају са шпијунчинама које ће сутрадан заскочити а прекосутра зајахати. Па их уцењују да морају да ћуте као стрине јер су ожењени а и срамота је за запад, а оне су им је увек на изволте а избије ли скандал свршено је са том чаролијом званом швалерај у високој дипломатији.
    И зато ко је или није прислушкивао Анђелину није битно. Анђела је вероломна а у телефонском разговору се НИКАД не износе чињенице већ се саопштавају шфрантима. А они су морали да буду проверен кадар и да им се потанко познају сви до петог колена унапред.
    Барем је тако код нас. Па зар Драшковићу Вуче није био проанализиран све до курајбера као најстаријег претка пре ни је дошао на место шефа кабинета Мике Шпиљака првог синдикалца Yuгославије
    Што поменух Вука а говори се о шпијунажи. Или због текста или због Сајма или због гаса. Због Новака није.




    0



    0
  2. Sigmunde,svaka čast,čestitke za komentar!Blago srbima dok ima ovakvih,razbuđenih snevača.Živeli.Luna.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *