Почетна / Свет / Нова ера кинескo – афричких односа

Нова ера кинескo – афричких односа

Пише Владанка Раковић

Афрички лидери спремно се окрећу сарадњи са Кином која не води политику условљавања

Недавном посетом кинеског премијера Ли Кећијанга Црном континенту (од 4. до 11. маја) најављена је нова ера у већ традиционално добрим кинеско-афричким односима.
У говору, у седишту Афричке уније, у Адис Абеби, кинески премијер истакао је четири принципа на којима ће се и у будућности базирати кинеско-афричка сарадња: на неговању међусобног односа једнакости, јачању солидарности и међусобног поверења, заједничком залагању за инклузивни развој (смањење разлика и сиромаштва) и промовисању иновација у практичној билатералној сарадњи. Премијер је најавио да ће се до 2020. удвостручити трговинска размена измећу Кине и афричких држава, а кинеске директне инвестиције за Африку учетворостручиће се до износа од 100 милијарди америчких долара.

ПЕКИНГ НЕ ЗАБОРАВЉА Кина, по правилу, избегава да себе дефинише као нову светску силу и радије се доживљава као „земља у развоју“, а у интервјуу за Централну кинеску телевизију у Африци, премијер, који након прошлогодишњег конституисања новог кинеског руководства први пут представља своју земљу у Африци, упитан о импресијама током посете, описао је Африку управо као „континент у развоју“. Важан аспект спољне политике Кине се већ дуже време базира на неговању пријатељских односа са земљама у развоју, као и на промоцији заступања заједничких интереса ових земаља на међународној сцени, што је нарочито видљиво у партнерству БРИКС-а, који у својим редовима од 2010. има и Јужну Африку (Кина највећи трговински партнер). Сарадња Кине и Африке није оптерећена колонијалним наслеђем (чак би се могла повући и извесна паралела између колонизације Африке и „века понижења Кине“, односно периода када је Кина, после Опијумских ратова, била принуђена да првенствено западним државама, тада великим колонијалним силама, „отвори“ своје тржиште и уступи луке за слободну трговину) нити међусобним притисцима везаним за промене политичких уређења. Кинеска политика немешања и поштовања суверенитета је такође врло значајна за плодан развој ових односа, а поједини аналитичари напомињу да Пекинг никада није заборавио подршку добијену од афричких држава да од републиканске владе Тајвана поврати свој статус у Уједињеним нацијама.
[restrictedarea]

ПОТРАЖЊА ЗА ЕНЕРГЕНТИМА? Ли Кећијанг је током посете Африци боравио у Етиопији, Нигерији, Анголи и Кенији. Конкретни резултати посете односе се на потписивање бројних уговора о сарадњи, највише у области енергетике и инфраструктуре, али и у другим областима, попут модернизације пољопривреде, урбанизације, заштите животне средине и научно-културне сарадње, а размишља се и о сарадњи у телекомуникацијама и авио-индустрији. Као добар пример може да послужи потписивање уговора о изградњи источноафричке брзе железнице. Почетна вредност уговора је 3,8 милијарди америчких долара, који у износу од 90 одсто финансира кинеска Ексим банка. Планирано је да железница у првој фази повеже кенијску престоницу Најроби са другим највећим градом Момбасом, у дужини од 609 километара, а у наредне три и по године ће прерасти у регионални пројекат који ће повезати Кенију са престоницом Уганде, Кампалом, потом са престоницом Руанде, Кигалијем и на крају са Јубом у Јужном Судану. Планирана укупна дужина железнице је 2.935 километара. Приликом потписивања уговора, председник Уганде Јовери Мусевени похвалио је кинеску иницијативу за изградњу овог значајног пројекта, а посебно је нагласио да се „Кина, за разлику од осталих развојних партнера, фокусира на стварне проблеме, и притом не дели лекције о томе како се води политика“. То је управо она критична тачка која дели јавност, како светску, тако и афричку, на оне који хвале и друге који куде кинеску развојну помоћ Африци. По многима, кинеска улагања су искључиво резултат огромне потражње за енергентима и сировинама, којима велики број афричких земаља располаже у изобиљу – улагање у инфраструктуру служи томе да се енергенти лакше транспортују у Кину, и кинеска јефитна роба лакше транспортује у Африку, а успут се запошљава и велики број кинеских радника. Многи Африканци сматрају да кинеске фирме искоришћавају њихове ресурсе, и то често у блиској сарадњи са локалним властима, негодују због великог броја кинеских радника, миграната (верује се да се већ ради о милионима) за које сматрају да одузимају посао ионако незапосленој домаћој популацији, и плаше се да ће Кина временом променити свој политички и војно неутрални став.

БЕЗ ПОЛИТИКЕ УСЛОВЉАВАЊА Без обзира на разуверавања кинеске стране, која негира тежње ка новој колонизацији Африке, такве оптужбе ипак постоје, а парадоксално, најчешће долазе управо од држава бивших колонизатора. С друге стране, чини се да се афрички лидери спремно окрећу сарадњи са Кином, која не води политику условљавања. Познат је пример једне афричке државе која је 2007. требало да добије зајам од Светске банке за изградњу железнице.
Услов је био увођење мера за сузбијање корупције у редовима бирократије запослене у железници. Уследила је понуда кинеске владе у много већем износу, која није била условљена реформама, нити посебним захтевима. Није тешко закључити која понуда је прихваћена.
Ипак, по речима кинеског премијера, развојна помоћ што је Кина пружа Африци треба да буде одржива, односно да послужи као мотор за покретање сопственог развојног модела, који афричке државе понаособ „саме бирају“. По премијеру, изградња запостављене инфраструктурне мреже поспешује мобилност, развој тржишта, доноси нова улагања у производни сектор и унапређује капацитете за искоришћавање и извоз како сировина, тако и пољопривредних производа, што ће неизбежно резултирати растом економије, који ће омогућити послове за младе Африканце.
Кина већ деценијама успешно примењује сличан развојни модел и код куће, помоћу којега је за последњих 35 година из сиромаштва изашло 600 милиона људи. Многољудност, сиромаштво и неуједначена расподела ресурса – то су сличности које афричке земље такође деле са Кином.
Пажњу је привукла и кинеска подршка Нигерији у афери отмице преко 200 нигеријских девојака од стране исламске милитантне организације „Боко Харам“. Кина се на својој територији у последње време сусреће са новим облицима учесталих организованих терористичких напада екстремних исламских организација, па је борба против тероризма високо на листи кинеских приоритета. Преко подршке Нигерији у борби против искорењивања овог вида насиља Пекинг се у међународној заједници показује као одговоран партнер, раме уз раме са осталим светским силама, попут САД-а, Француске и Велике Британије, које су одмах на располагање ставиле своје војне и цивилне снаге за заједничку антитерористичку акцију.

У БИЦИ ЗА АФРИКУ, КИНА ВОДИ Нигеријски председник Гудлак Џонатан је у говору на отварању Светског економског форума за Африку посебно нагласио захвалност Кини за војну подршку. Нигерија, коју називају и „афричким гигантом“, са око 174 милиона становника најнасељенија је афричка држава, а од ове године је, захваљујући великим резервама и извозу нафте и гаса, као и развијеном финансијском сектору и сектору телекомуникација, од Јужне Африке преузела и титулу најјаче афричке економије. У том смислу је Нигерија свакако кључни партнер у остваривању даље кинеско-афричке сарадње.
Од 2009. Кина је, као највећи економски партнер Африке, претекла САД, које су и даље доминантна војна и политичка сила на континенту. За разлику од САД-а, Кина је у неговању односа са афричким државама „ослобођена“ проблема на којима САД, сходно својим уверењима и под притисцима стручне јавности, морају да инсистирају, као што су „промоција људских права“, „демократских вредности“, „корупција“ и „слобода штампе“. И европске државе, упркос улагањима кроз европске фондове, бележе константни пад у трговини са Африком, а борби за утицај на континенту се придружио и Јапан, који је заинтересован за сличне ствари као и његов азијски сусед – за енергенте и директне инвестиције. Међутим, ствар је у приступу − док Кина наглашава пријатељске везе земаља у развоју и осигурава и даје политичку подршку, Јапан је пословично фокусиран на економију. Све у свему, изгледа да у битки за Африку тренутно води Кина.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *