Коалиција „Инат“

Бивши хашки притвореник, легендарни командант Ослободилачке војске Косова, окупио је око свог лика и дела и кусо и репато на косовској политичкој сцени

Да инат није искључиво српска работа и да његове последице могу бити веома опасне, уверавају нас челници албанских опозиционих партија у косовској скупштини. Недавно завршени избори оцењени су највишим оценама од међународне заједнице, у тој мери да је степен косовске демократије упоређиван са оним у скандинавским земљама. Они су посебно били успешни у српским срединама, па и у косовским изборима тек недавно раздевиченим српским општинама на северу Косова, где су, према запажањима једног младог српског аналитичара, у недељу 8. јуна чак и мртви изашли да обаве своју грађанску дужност, чиме се објашњава физичка невидљивост гласача на бирачким местима. Шалу на страну, што би рекао један мој пријатељ, иначе дописник београдског медија, одржавање избора било је исувише значајно да би се препустило на вољу непросвећеним бирачима. Ова духовита опаска, наравно, била је изречена у приватном разговору испред једног гласачког места у Косовској Митровици, не и у извештају са терена. Ни „ситница“ да број гласача на Косову премашује број становника по недавном попису није могла да помути још једну победу Хашима Тачија, чија је партија добила поверење преко трећине гласача. Пописивачи су очигледно заборавили да преброје и почивше припаднике из редова албанске заједнице, који су се и овога пута, као и њихове српске колеге, одазвали позиву на масовни излазак на биралишта. Сједињеним Државама и европским трабантима било је важно да тог лепог и за демократију свечаног дана није било убијања и масовног пребијања на биралиштима да није дошло до видљиве „индустријске крађе гласова“, како је претходне изборе окарактерисао бивши амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел.
[restrictedarea]

НИМАЛО ИДИЛИЧНО Да све не прође идилично, побринуо се управо балкански инат и још којешта што уз њега обично иде. Таман када се очекивала понуда председнице Косова Атифете Јахјаге Хашиму Тачију да састави нову-стару владу, објављено је да су се све друге албанске партије које су ушле у парламент ујединиле у подршци Рамушу Харадинају за преузимање канцеларског трона. Бивши хашки притвореник, легендарни командант Ослободилачке војске Косова, који се у својим мемоарима јавно хвалио како је убијао српске полицајце, легионар и избацивач у швајцарским дискотекама, окупио је око свог лика и дела и кусо и репато на косовској политичкој сцени у широк фронт против актуелног премијера Тачија. Коалиција, у косовским медијима названа „Инат“, покрила је својим кишобраном поред Харадинајеве Алијансе за будућност Косова и њених девет одсто гласачког колача и Демократски савез Косова рахметли Ругове са залеђином четвртине изашлих на биралишта, као и нову политичку странку Иницијатива за Косово пребеглих Тачијевих команданата Фатмира Љимаја (Харадинајевог хашког друга) и Јакупа Краснићија за непуних један одсто пребаченим цензусом.
Какве сад то везе има са Србима, питаћете се. Има, и те како. Када су новим изборним законом Косова за своју кооперативност награђени укидањем привилегије избегавања пробијања цензусног прага од пет одсто (односно губитком резервисаних а задржавањем права коришћења десет гарантованих места за српску заједницу) уследило је још једно редуковање позитивне мањинске дискриминације. Централна изборна комисија Косова је својим тумачењем поменутог изборног закона дошла до тога да Срби, односно било која мањинска партија, све и да бројем бирача прекораче цензусни праг, не могу преко њега добити додатна посланичка места. Иако у албанској и српској верзији закона не пише тако, косовски ЦИК је своје „толмачење“ засновао на енглеској верзији, где језичка формулација наводно допушта и овакво, нешто слободније виђење.

НЕРВОЗА У пракси ово значи да листа „Српска“, која тренутно има 4,17 одсто гласова, а са добијањем додатних очекиваних условних гласова (где спадају и од стране ЦИК-а признатих 13 хиљада расељених лица са Косова и Метохије са правом гласа у другим деловима Србије) готово сигурно прелази цензус, не би имала додатних пет до седам посланика преко оних осам до девет који јој припадају према проценту гласача у оквиру десет гарантованих посланичких мандата. Према инсајдерским информацијама, „Српска“ гледе овога спрема жалбу Уставном суду Косова, тако да случај остаје отворен. Узимајући у обзир да је ова млада правосудна институција недавно донела у својој недугој историји прву пресуду у корист неког Србина, односно Српкиње којој су Албанци узурпирали имовину у Приштини, све је могуће. Читав овај галиматијас, према нашим сазнањима и очигледним немешањем, није сметао лучоноши демократије и најважнијој међу амбасадама, све док су се ствари одвијале према плану. А нервоза је почела одмах након Харадинајевог политичког васкрса. Најпре се председници Косова од стране Тачијевих пулена почело судом претити уколико њему, са највише гласова иза свог ауторитета, првом не повери мандат за састављање владе. А како би могао да је састави када су сви против њега и нема већину, питање је које се неминовно намеће. Рачуница показује да би то било могуће уколико Срби добију додатне посланике и заједно са десет гарантованих посланика из редова других етничких заједница пруже подршку грогираном Тачију. Било да „Српска“ то учини или и сама уђе у коалицију „Инат“ са Харадинајем, навући ће бес једне од две албанске оштро супротстављене стране. Делује, тако, најпаметније да се држи по страни и без коалиционих партнерстава партиципира у било чијој влади у мери предвиђеној уставом. У овом случају поставља се питање чак и корисности добијања додатних посланичких места, која би омогућила пресудну улогу у албанској крвавој свађи. Убиство Тачијевог посланичког кандидата Елвиса Писте у Ораховцу опомиње да ствари не иду у добром правцу.
[/restrictedarea]