Наришкин: Спречити нове сукобе на основу поука из историjе

Српски и руски народ су се више пута заjедно борили за слободу и права и наша сарадња никада ниjе била под знаком питања, а сада jе наjважниjе да сачувамо свет од нових сукоба ослањаjући се на историjске поуке, поручио jе данас у Београду председник руске Државне думе Сергеj Наришкин.

Oтвараjући руско-српски округли сто “Историjа и поуке светских ратова”, Наришкин jе рекао да jе jедан од задатака Руског историjског друштва, коjе jе обновљено пре две године, проширивање сарадње Србиjе и Русиjе кроз важан елемент историjе наших земаља.

Наришкин, коjи данас и сутра борави у посети Србиjи, изразио jе захвалност на “искреном разговору” чланова руске делегациjе са посланицима и председницом Скупштине Србиjе Mаjом Гоjковић о питањима међудржавне сарадње, као и о узроцима кризе и ситуациjи у Украjини.
“Oни коjи не знаjу лекциjе светских ратова не поштуjу ни људска права”, указао jе председник руске Думе.

Oсврнувши се на ситуациjу у Украjини, он jе рекао да jе русофоно становништво сада на мети радикалних елемената, коjи искривљуjу историjу, не поштуjу људска права, дижу споменике нацистима…

Радикали су у Kиjеву организовали пуч и сада прете становништву на jугоистоку Украjине само због тога што зна своjу историjу и жели да говори своjим jезиком, рекао jе Наришкин.

Oн jе изразио захвалност српскоj jавности што од почетка дели ставове Руса у вези са догађаjима и дубоком кризом у Украjини.

Подсетивши да се у овоj години обележава 100-годишњица избиjања Првог светског рата, Наришкин jе констатовао да се у Србиjи веома негуjе сећање на таj рат, како на нивоу државе, тако и у jавности.
“Mеђутим, постоjи тенденциjа да се одговорност пренесе са агресора на жртве”, указао jе.

Према његовим речима, Србиjа и Русиjа су у jулу 1914. године предлагале вариjанте мирног решења тог сукоба, али се то ниjе прихватило, а касниjе се и прећутало, али постоjе документа о томе коjе ће руска делегациjа, како jе рекао, предати српским архивистима.

Oн jе казао и да Русиjа 1914. ниjе могла да поступи другачиjе него да стане на страну Србиjе.

Говорећи о агресиjи НATO против Jугославиjе 1999. године, Наришкин jе рекао да jе то потресло руски народ и да jе то “историjско сећање коjе никада неће бити заборављено”.

Живадин Jовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и бивши министар спољних послова СРJ, оценио jе да посета руске делегациjе Србиjи продубљуjе вековно приjатељство, савезништво и разумевање две земље.

Oн jе указао да постоjе покушаjи ревизиjе светских ратова и да се то не сме дозволити.
Jовановић jе предложио да Руско историjско друштво формира представништво у Србиjи, са чим се Наришкин сложио.

На руско-српском округлом столу у Ректорату Београдског универзитета учествовали су броjни представници историjске науке, невладиних организациjа, политиколози и званичници Русиjе и Србиjе, уз присуство великог броjа руских и српских медиjа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *