Почетна / Култура / Стари Стенвеј и млада енергија

Стари Стенвеј и млада енергија

Пише Смиљка Исаковић

Скинута са буџета буквалним спровођењем идеје да „уметност мора да иде на тржиште“, музичка организација која постоји 60 година приморана је да смањи активности којима је децу и омладину поучавала музиком и о музици

Већ 44 године у Београду се одржава Међународно такмичење Музичке омладине у организацији Музичке омладине Београда, ове године од 21. до 29. марта у категорији клавир, у Великој сали Коларчеве задужбине. Ранијих година дворана је за време такмичења била прилично попуњена публиком током етапа, а за финале уз пратњу оркестра тражила се карта више. Ове године посета је била скромна, што значи да професори у музичким школама, где су клавирски одсеци по правилу најбројнији, нису обавили свој део посла − да ученике доведу на светско такмичење, у Београду.
Полупразна сала приликом свечаног отварања није сметала говору деканке ФМУ, пијанисткиње Дубравке Јовичић (такође није довела студенте) као ни наступу наших музичара, добитника награда на такмичењу у прошлости. Чули смо пијанисте Риту Кинку (ове године и члан Жирија) феноменалну Мају Рајковић, Милоша Михајловића, бриљантног Владимира Милошевића, Владимира Глигорића, Герег Енике и соло певаче Стефана Хаџића и Евгенију Јеремић (првонаграђене прошле године). Озбиљни програми, одлични пијанисти − дворана још празнија после паузе. У финалу, суморна слика се поновила, овог пута због намере организатора да наплаћује улазнице. Наиме, 2000. године Музичку омладину је министар културе Лечић скинуо са буџета, засењен идејом да уметност мора да иде на тржиште. Тако је организација која постоји 60 година приморана да смањи активности којима је децу и омладину поучавала музиком и о музици, и да се бори за цркавицу на пројектима, о чему смо писали раније. Финансијско преживљавање култне организације поставило је нова правила понашања, па отуд и наплата карата. Две вечери финала концерте пет финалиста пратио је прилично солидно Симфонијски оркестар РТС под управом Биљане Радовановић. На срећу публике, а на жалост оркестра, у програму је било пет различитих концерата (два Брамса, Рахмањинов, Бетовен и Прокофјев) које су маестрално изводили млади пијанисти из Белорусије (Андреј Иванов) Француске (Лебрин Тибо) Кине (Ли Венки) и двоје из Кореје (Парк Вугил и Хам Су-Јеон). Наши пијанисти нису прошли у финале. Стари Стенвеј клавир је стоички поднео младе енергије (нови клавир је из неког разлога постао неупотребљив, па Коларчева задужбина тренутно води кампању за куповину трећег клавира, милошћу спонзора и донатора). Није било медијске гужве, новинара, РТС није снимао ниједно вече финала, иако културни посленици стално користе мантру „млади“ у својим политичким изјавама.
Петочлани Жири радио је у саставу Наталија Трул (Русија, лауреат такмичења 1983) Олег Маршев (Италија/Русија) Тереза Тревисан (Италија) и два наша члана из „отписаних“ – Рита Кинка и Дејан Синадиновић. „Тихи“ и „Прле“ (погледати текст „Отписани у бунту“ објављен у „Печату“) очигледно нису нимало запостављени и маргинализовани, како су се представили у новембру 2013. Избор Жирија никад није лак, поготову када су снаге финалиста изједначене. Награду публике (концерт на Коларцу у сезони 2014/2015) добио је Француз за прекрасно извођење Бетовеновог „Петог клавирског концерта“. Наш најуспешнији учесник био је Ненад Ивовић, награђен новчано (Кендал Тејлор) и сликом (УЛУС). Удружење композитора наградило је Кинескињу за извођење обавезне композиције, „Етиде“ Василија Мокрањца, чиме је обележено тридесет година од композиторове смрти. Трећа главна награда није додељена, другу је добила Корејанка Хам Су-Јеон, а прву, о чуда, Андреј Иванов. Иако у финалу неубедљив, са незахвалним Брамсовим „Првим концертом“, Иванов је, баш случајно, студент члана Жирија, Наталије Трул у Москви. Многе ствари су се промениле, али утицај чланова Жирија на судбину својих студената остаје увек исти. „Тихи“ и „Прле“ ваљда нису имали ништа против. За сваки случај и нека следећа такмичења. Главне новчане награде од 400.000 и 300.000 динара првом и другопласираном такмичару уручила је у суботу у подне у Дому Војске Србије запослена у Министарству културе, Драгана Митровић, срећна што је 200.000 уштеђено, јер трећа награда није додељена. Награђени су се опростили од Београда пригодним концертом. Виолончелисти Србије, спремајте се, 2015. припада вама.

Један коментар

  1. Muzička omladina Beograda i Jugoslavije je 70-tih i kasnije bila deo međunarodne Muzičke omladine Evrope.U to vreme se u Grožnjanu,u Istri,održavao,svakog leta susreti Muzičke omladine Evrope sa međunarodnim dečjim horom,seminarima,radionicama za pojedinačne instrumente,orgulje koje su vodili najbolji stručnjaci(Z.Vauda,V.Dešpalj…),a uveče se organizovala gostovanja i najboljih muzičara iz cele Jugoslavije za mlade slušaoce(npr.Zagrebački solisti).Čak je i tadašnji predsednik Muzičke omladine Evrope,Belgijanac,u Grožnjanu kupio razrušenu kuću bez struje i vode jer je radni,obrazovni i muzički život tih letnjih meseci bio na najvišem nivou.Direktor ovdačnje organizacije bio je,ako se dobro sećam Vlada Karlić.I,sada,prvi put čujem da je neko i to baš kulturni petooktobarski komesarski komitet na čelu sa Pinkovcem-Mekorevolucionarom-samuraj slobodnog Čedističkog tržišta-a protiv obrazovanja!!!!!- Lečić,istaknuti Pink RUK-ovac,ukinuo finansiranje Muzičke omladine Beograda!Sasvim je bilo očekivano da će se uništiti sve što su generacije entuzijasta u kulturi stvarali i negovali a nha to mesto naseliti osrednje koji su,potom,silom prisile povukli,za sobom,i one najbolje.Mali broj je onih najboljih koji su odoleli zovu sirena i ostali da brane društvo i zato su na crnim listama i dalje.Petooktobarci su,kao samoproglašeni najevropljani i najkulturniji i najcivilizovaniji deo naše društvenosti,našli svoj zadatak da namerno ukinu sve što je vredno,dobro i značajno za kulturu i civilizaciju.Ušavši,komesarski,u sve institucije kulture i obrazovanja,po kratkom postupku,izvršavajući,namerno i planski,konačno rešenje za ovu kulturnu sredinu,zaklanjajući se iza Tržišta i Boga koji sve treba da reše,a oni samo da izvršavaju uništavanje.’Evropa’ je postala čarobna reč za nebrigu,zatvaranje,urušavanje,umesto da je sa njihovih usana’Evropa’ došla sa najboljom svojom tradicijom,tradicijom negovanja znanja,kreativnosti,brige o ljudima i dobrima.Ne može se ,sada reći’političari su krivi’ pošto su petooktobarci-političari bili umetnici,istoričari umetnosti,profesori na univerzitetima umetnosti i na akademijama umetnosti,ljudi iz sveta kulture,obrazovanja i umetnosti,filozofi,’najsvesniji i najbrižljiviji’ ljudi srpske javnosti!Ako su petooktobarci bili i još su! cvet-elita srpske kulture i civilizacije,kako je,onda,moguće da nisu,kao,mogli,da ubede političare drugih struka(muzičara Dinkića i ekipu uvezenih eksperata,evropskih,ili domaće skorojevićke lopove koji su se obogatili na svom narodu….) da je kultura,stvaralaštvo,obrazovanje-zlatna poluga svake društvenosti i svake nacije?Koga da ubede kada su oni sami,upravo bili na vodećim mestima i u kulturi i u obrazovanju?Šta su radili na tim mestima?Pijuckali na koktelima,zagledani u svoje nokte,kratkovidi? i živuckali po putovanjima,drpali za sebe?Zašto nisu vršili pritisak,svakodnevni,i na svoje partijske kolege koji su ih stavili na vodeća mesta u kulturi i obrazovanju?Što nisu vršili svakodnevni pritisak na javno mnjenje,obaveštavali,uzbunjivali?Nije im išlo u prilog?Nisu hteli da se zamere pa da i to putovanjsca i prada cipelica do kojih su prvi put u životu došli-izgube?Zatvorili su se u svoje kancelarije i međusobno dilovali ono malo moći na koju su pristali sa snishodljivošću snoba i roba.Dakle-nisu hteli,dakle-namerno nisu branili društvo,namerno su razarali i zatvarali,služili jednom širem projektu samoponižavanja i razaranja,kao šrafovi,dakle namerno su bili Kumovi koji su uništavali,i,naravno,namerno su stavili na crne liste svakoga ko je ukazivao da je ‘kultura naša istorija’ i pozivao na odgovornost za nečinjenje,za zatvaranje muzeja,za ‘kulturno i civilizacijsko ubistvo’ koje su sami sebi i jedni drugima,svi uvezani, tako velikodušno oprostili a za jedine muzeje i kulturne institucije proglasili su splavove na koje su oterali omladinu i tako je udaljili od refleksije da je,ipak,nešto trulo u državi Srbiji.Hvala Smilji Isaković što se još brine.A Lečić i ekipa što još zaziva Tržište ili Boga ili Partiju ili Familiju,svejedno,je,očito,sada se potvrđuje,jedan od petooktobaraca koji su Pink viziju sa kojom su najintimniji,namerno i planski,uništavali društvo.Peti oktobar će,otkriva se,polako,sa svojom najeminentnijim ljudima,koji i danas izvode svoje besmislene pokrete u blatu,ostati crna mrlja,ambis,rupa,freez frame,u kojoj se ugasilo svako poverenje u srpski’evropski’ potencijal oličen u najevropskijim ,najkulturnijim ljudima i srpsku elitu po fakultetima,pozorištima,muzejima koja je pristala na samoubistvo.Što je najgore,oni ,uopšte nisu svesni svoje odgovornosti!i još se hvale svojim rezultatima zbog kojih bi trebalo da budu ‘ukinuti’ i’zatvoreni’ srazmerno svojim(ne)delima.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *