Почетна / Други пишу / Ратко Паић: Београд ће се одужити руском цару који је жртвовао себе за српски народ

Ратко Паић: Београд ће се одужити руском цару који је жртвовао себе за српски народ

Српски душебрижник, руски цар Николај Други, напокон ће добити достојно обележје у главном граду Србије, с обзиром да ће му се Београд одужити постављањем монументалног споменика, у парку између некадашње зграде републичке скупштине и Руског дома.

Тиме ће бити исправљена вишедеценијска неправда према том великом пријатељу и покровитељу српског народа, који је остао упамћен по многим изјавама и поступцима који сведоче у прилог тој чињеници.

Подсетимо, у манифесту објављеном поводом његове објаве рата Аустроугарској и Немачкој 2. августа 1914. године, Николај Други Романов је дословно изјавио: „Русија, која је један народ по вери и крви са словенским народима, никада није гледала на њихову судбину равнодушно. Са посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према Словенима последњих дана, када је Аустроугарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за сваку независну државу.“ Још већи утисак је оставила његова претња у каснијем току сукоба – да ће Русија иступити из Првог светског рата уколико савезници не пруже хитну помоћ српској војсци, чиме је буквално спречио њену потпуну пропаст. Такође, никако не би смела да се препусти забораву ни порука руског цара Николаја Другог у којој је између осталог казао: «Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа».

Према томе, чак и да у свом животу није урадио и изрекао ништа више од малопре наведеног, цар Николај би био достојан да му Београд подигне споменик у знак непролазне захвалности и поштовања, што ће се ускоро заиста и десити јер је споменик донирала Руска Федерација, a биће подигнут под покровитељством председника Србије Томислава Николића. Иначе, тај упечатљиви споменик који ће се налазити у централној београдској Улици Краља Милана, биће окруженом парком ког ће на посебан начин уредити скупштина града у сарадњи са појединим руским компанијама, а градски функционери су тим поводом дали образложење „да је наша обавеза да се одужимо човеку који је нешто конкретно учинио за наш народ“.

Такође, било би сасвим неправедно заборавити све раније иницијативе да се подигне споменик цару Николају, а последњи у низу је био веома посећени добротворни концерт у Руском дому у Београду, који је одржан крајем прошле године, накоме су се прикупљаласредства управо зафинансирање обележја последњем руском монарху у главном граду Србије.Напослетку, да би се разумео разлог због чега је овакав споменик одавно био неопходан, било би довољно навести речи српског владике Николаја Велимировића, који је жртву Николаја Другог Романова упоредио са жртвом цара Лазара, рекавши да је – „Николај жртвовао себе и своје да би помогао српској браћи“. Међутим, како видимо ових дана, стара неправда је на добром путу да буде исправљена, а коначно ће бити отклоњена када се споменик руском цару у догледно време буде појавио у новом парку у центру Београда.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_01/Beograd-ce-se-oduzhiti-ruskom-caru-koji-je-zhrtvovao-sebe-za-srpski-narod-0987/

4 коментара

  1. Да, руски цар Николај 2-и, наредио је делимичну мобилизацију војске, са намером да заштити Србију.
    Да, он је захтевао и поставио ултиматум нашим „савезницима“ да превезу српску војску
    и народ, са албанскњ обале.
    Међутим, у нашу историју треба да уђе и уговор )необјављен) са Србијом и Александром
    Обреновићем, прве године 20-ог века, о помоћи, сарадњи и заштити.
    Управо због овога, потребно је да наши историчари изађу из „таблоидне“ интерпретације
    убиства и преврата 1903.
    Историчари (ако их заиста имамо) треба да српској историји дају праве разлоге овог
    „догађаја“, заједно са улогама и позадини деловања познатих (и још пре, мање знаних)
    актера, почев од политичких лидера, министара, високих официра, … до Аписа (који
    још није организовао „Црну руку“).
    Овим истраживањем треба да се употпуни слика односа Србије и Русије и однос руског
    цара, према Србији.
    Пре свега, неопходно је, запитати се, да ли је, и коме сметао, „ѕаокрет“ (да или не)
    младог Обреновића (односно оих који су га убедили у то) од Аустро-Угарске ка Русији.
    Нема никаквих сумњи ни дилема, коме је све оријентација Србије ка „К унд К“, од
    убиства Карађорђа, и свих дела кнеза, Милоша „Великог“ (и потомака), одговарали.
    Србољуб Савић




    0



    0
  2. Carska vest, toliko mi je drago! Konacno! U srcu grada spomenik nasem milom i voljenom zastitniku. I ovih dvadeset poslednjih godina koliko nas muce, ruski narod je bio jedini uz nas, verni prijatelj.




    0



    0
  3. da je ruski car u to vreme presao sa reci na dela onda bi zasluzio spomenik. ovako, sve ovo lici na obicno podilazenje rusima. treba da nas bude sramota




    0



    0
  4. Узимајући у обзир промене назива многих београдских улица,поготову
    око Славије,које су носиле имена знаменитих Руса,а сада „ринејмоване“
    у складу са Жутим нахођењима и симпатијама-БИО БИ РЕД ДА СЕ ВИДИ
    НЕШТО И ОД ТОГ ТОМИНОГ,ПРЕДИЗБОРНОГ,РУСОФИЛСТВА !
    Време је за враћање курса ка православљу и братству са Русијом,
    и престанку „тражења пријатеља међу доказаним душманима“ !
    Или можда објавити резултате последњих Галупа у Србији, да се проценат оријентисаних за EУ попео на 120% ??!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *