Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Миле Медић: Путовање у Никеју, Источник, Београд – Торонто, 2013.

Србин из Книнске Крајине, књижевник Миле Медић, аутор култних „Завјештања Стефана Немање“, за које многи мисле да их је заиста Србима оставио Свети Симеон Мироточиви (јер је дело прожето духом светосимеоновског завета) објавио је роман „Путовање у Никеју“ о најважнијем подвигу Светога Саве – оснивању аутокефалне Српске цркве, без које не би било ни државе. Мноштво историјских личности, претворних у ликове – символе, почев од наших Немањића до венецијанског дужда, Енрика Дандола, освајача Цариграда, пролази кроз Медићево дело; њима се придружују и ликови које историја не памти, али који одражавају дух доба (од морепловца Орланда Пјомбе до шпанског витеза Дон Санча од Манче). Поруке Светог Саве с краја романа су у духу „Завештања“ Медићевих: Свети Сава каже брату Стефану за круну којом га је крунисао да ће „увијек бити српска“, јер је „непотрошива“; епископима вели да ће „чин и пастирски штап остати у српској руци“: „Нека се архиепископи и епископи мијењају, а вјера нека остаје: Црква остаје народу, власт краљу, а вјера свима.“

Ранко Јововић: Чекајући јакобинце, Српска књижевна задруга, Београд, 2013.

Опори и горки песник, одан свом српском корену и његошевској идеји слободе без које нема човештва, Ранко Јововић, својом књигом „Чекајући јакобинце“ поново је потврдио место које му на нашем литерарном небу с правом припада. Како Радивоје Микић у предговору уочава, он је песник романтичарског патоса који је свој поглед на свет („светски бол“, расцеп између, бодлеровски речено, „сплина и идеала“: „Не бих писао Поезију/ Да нисам утамничен“, вели Јововић) обогатио искуствима авангардног бунта, од Мајаковског до Црњанског. То је, по Микићу, песник спреман да одигра улогу браниоца основних вредности људскости, али и националне културе. Дубоко рањен личним искуством братоубилачког рата у Црној Гори („Оца су ми жива закопали/ Негдје у словеначким провалијама/ Ослободиоци/ Творци јама/ Сунца и Мјесеца/ Под заставом крволока“ и „Мајку су ми разапели/ Растргли мајку моју/ Моју свету ружу/ У име љубави и слободе“, вели Јововић у песми „На овом путу без повратка“) он има снаге за сублимацију на трагу „трагичног јунака косовске мисли“, за кога у „Запису о Његошу“ вели: „Као што је Кнез Мишкин ружа Христова, ни на Небу ни на Земљи, тако је, ја сањам, Његошева љубав и брига, не само за Српски род, него и за Руски, и за Словене – и на Земљи и на Небу.“ Књига вредна читања – да парафразирамо Миодрага Павловића: истинска пјесан у доба „рата који сећање брише“.

Војка Пајкић, Слободан кревет у женској соби, Адмирал Букс Београд, 2014.

Ауторка овог ратног аутобиографског романа је мобилисана 1999. г. у време НАТО бомбрадовања и као новинарка, заједно са стотинак својих колега из РТС-а, два месеца провела на Космају.
Образложење службеника зашто су баш њу мобилисали било је: „Има један слободан кревет у женској соби“.
Одмах на почетку бомбардовања РТС је оформио две мобилне јединице, на Златибору и Космају, чија је функција требало да буде преузимање програмских активности у случају бомбардовања зграде телевизије.
Космајска група је била смештена у хотелу где су ови „незвани гости“ врло ретко ноћивали, јер се налазио тик уз репетиторе, легитимне мете НАТО авијације. Бомбе су падале на 150 метара од њих а они су се крили у шуми, обијали кафане у којима су проводили ноћи, крали паштете, играли фоте и проналазили „петоколонаше“ по Космају вољне да продају флашу ракије. Ратне обавезе су редовно извршавали, сваки дан су правили програм који никада није емитован, па ни 23. априла, када је зграда телевизије бомбардована. Од њих су бежали космајски сељаци сматрајући да доносе невољу, а они су бежали од команданта у оближњу кафану, која је пак отворена „због потреба рата“, како су образложили газдарици… У време ваздушне опасности скакали су у празан базен изнад којег су прелетале бомбе, које ће један од колега и снимити…
Ово издање „Адмирал Букс“ објављује поводом петнаест година од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, да се злочин не заборави. …

Бранко Димитријевић: Освета Малог принца, Чаробна књига, Београд, 2013.

Ако сте мислили да је реч о наставку славног романа Антоана де Сент Егзиперија, погрешили сте, али не превише; наиме, Мали принц је компјутерски вирус који, однекуд, води борбу против светске „патократије“, власти патолошки утемељених личности. Од Београда до Америке води се борба против унакаженог света, а Борис, Светлана и Кум крећу у потрагу за оним бољим. Аутор романа „Октоберфест“ и „Нећемо о политици“ дао је нови прилог литерарном рашчаравању глобалистичких митова.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *