Почетна / Други пишу / Украјинци траже азил у Србији

Украјинци траже азил у Србији

В. Црњански Спасојевић | Новости

У нашу земљу почеле да стижу избеглице из Кијева и са Крима. За два месеца број азиланата трећина прошлогодишњег броја.

Избеглице из Украјине су почеле да стижу у Србију, потврдио је за Новости Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Двоје је већ званично тражило азил, а доста њих распитивало се за процедуру.

„Долазе нам људи из Кијева, из подручја Донбаса, са Крима… Подједнако са обе стране – и они који се осећају несигурно јер говоре руски, а живе рецимо у Кијеву, и Украјинци који се плаше отцепљења Крима. Сви помињу да беже од потпуног безвлашћа и хаоса на улицама, којима крстаре групе радикалних десничара, легитимишу људе и застрашују их. Језик може лако да буде иницијална каписла за агресију“, каже Ђуровић.

Потенцијални азиланти, међу којима има и мушкараца и жена, сведоче да је тешко изаћи из земље, да аеродром не ради. Уплашени су, избезумљени, не могу да поверују да су постали избеглице. Млађи мушкарци се плаше регрутације. Породице се раздвајају према националној и идеолошкој припадности. Центру за помоћ тражиоцима азила обратило се и неколико Украјинаца који живе у нашој земљи и не желе да се врате.

„Украјинци можда пре бирају Србију него неку другу земљу јер код нас могу месец дана да бораве без визе, па добијају бар мало на времену“, додаје Ђуровић.

Ове године Србију и иначе чека „поплава“ миграната. Само за прва два месеца чак 1.539 особа су затражиле азил (од чега 766 Сиријци), што је огромна бројка ако знамо да их је за целу прошлу годину било 5.065. А смештајни капацитети у центрима за азиланте не прелазе 500. Значи, легалних тражилаца има три пута више!

„Проблем је јер нису направљени помаци у процедури за давање азила. Она је спора, азилантске личне карте се тешко издају и дуго чекају. Зато их много остаје у сивој зони. Сиријаца има веома много. Међу овогодишњим мигрантима они преовлађују, а лане их је било 1.338“, наводи Ђуровић.

С обзиром на то да је граница са Мађарском све непропуснија, а да, упркос споразумима о реадмисији, ми тешко враћамо дошљаке који не испуњавају услове за азил у Македонију и Црну Гору, у Србији се ствара нека врста бране или „чепа“. Ово би могло да створи велике проблеме, ако се процедуре не убрзају.

Ускоро нови закон

Пред посланицима је до јуна требало да се нађе нов закон о азилантима, али је због избора одложен за другу половину године. Од закона се очекује да убрза процедуру прихвата миграната, да реши да ли ће другостепени поступак бити судски или управни (кад се неко жали на одбијање азилантског статуса), да се обезбеди интеграција оних који добију азил, да би што краће били на државним јаслама…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *