Ukrajinci traže azil u Srbiji

V. Crnjanski Spasojević | Novosti

U našu zemlju počele da stižu izbeglice iz Kijeva i sa Krima. Za dva meseca broj azilanata trećina prošlogodišnjeg broja.

Izbeglice iz Ukrajine su počele da stižu u Srbiju, potvrdio je za Novosti Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Dvoje je već zvanično tražilo azil, a dosta njih raspitivalo se za proceduru.

“Dolaze nam ljudi iz Kijeva, iz područja Donbasa, sa Krima… Podjednako sa obe strane – i oni koji se osećaju nesigurno jer govore ruski, a žive recimo u Kijevu, i Ukrajinci koji se plaše otcepljenja Krima. Svi pominju da beže od potpunog bezvlašća i haosa na ulicama, kojima krstare grupe radikalnih desničara, legitimišu ljude i zastrašuju ih. Jezik može lako da bude inicijalna kapisla za agresiju”, kaže Đurović.

Potencijalni azilanti, među kojima ima i muškaraca i žena, svedoče da je teško izaći iz zemlje, da aerodrom ne radi. Uplašeni su, izbezumljeni, ne mogu da poveruju da su postali izbeglice. Mlađi muškarci se plaše regrutacije. Porodice se razdvajaju prema nacionalnoj i ideološkoj pripadnosti. Centru za pomoć tražiocima azila obratilo se i nekoliko Ukrajinaca koji žive u našoj zemlji i ne žele da se vrate.

“Ukrajinci možda pre biraju Srbiju nego neku drugu zemlju jer kod nas mogu mesec dana da borave bez vize, pa dobijaju bar malo na vremenu”, dodaje Đurović.

Ove godine Srbiju i inače čeka “poplava” migranata. Samo za prva dva meseca čak 1.539 osoba su zatražile azil (od čega 766 Sirijci), što je ogromna brojka ako znamo da ih je za celu prošlu godinu bilo 5.065. A smeštajni kapaciteti u centrima za azilante ne prelaze 500. Znači, legalnih tražilaca ima tri puta više!

“Problem je jer nisu napravljeni pomaci u proceduri za davanje azila. Ona je spora, azilantske lične karte se teško izdaju i dugo čekaju. Zato ih mnogo ostaje u sivoj zoni. Sirijaca ima veoma mnogo. Među ovogodišnjim migrantima oni preovlađuju, a lane ih je bilo 1.338”, navodi Đurović.

S obzirom na to da je granica sa Mađarskom sve nepropusnija, a da, uprkos sporazumima o readmisiji, mi teško vraćamo došljake koji ne ispunjavaju uslove za azil u Makedoniju i Crnu Goru, u Srbiji se stvara neka vrsta brane ili “čepa”. Ovo bi moglo da stvori velike probleme, ako se procedure ne ubrzaju.