Правни нихилизам

Пише Милорад Вучелић

Како се све учесталије и све жешће у Србији крше основна начела правне државе и владавине права

Када у земљи чија власт, а ни опозиција, не поштује свој устав разумљиво је и очекивано да влада правни нихилизам, да се у њој пропагира закон линча и призива увођење преких судова. У Србији се све учесталије и све жешће крше нека основна начела правне државе и владавине права.  И што је најгоре, у томе предњачи тобожњи Јавни сервис европске Србије – такозвани РТС, који чак претиче познату погромашку телевизијску станицу Б92.

Нема никога, ама баш никога, ко је на студијама Правног факултета завршио другу годину а да не зна за институте претпоставке невиности, поштовања дужине рокова и извесне спорости, нарочито у кривичноправној материји, застарелости, двостепености у одлучивању, немогућности нове инкриминације у већ правоснажно пресуђеној ствари, поновљеног суђења због повреда у поступку, права на жалбу, ослобађања због недостатка доказа…

 

ПРОИЗВОДЊА МРЖЊЕ Нема готово ниједне телевизијске станице, а посебно се истичу оне већ поменуте – Јавни сервис и Б92 – или другосрбијанских вајних и лажних интелектуалаца који не траже да се против свакога кога они унавиде не спроведе линч, или се пак не уведе преки суд где би они били и тужиоци и судије и непосредни џелати. Треба се само присетити некадашњег министра правде Владана Батића, а у влади Зорана Живковића, који је јавно тражио да се мимо постојећег Кривичног законика на извесно време  уведе смртна казна која би, одмах после ликвидације дела похапшених у „Сабљи“, била укинута. Медијски и политички, то је тада готово јединствено подржано.

Они који су ћутали као заливени када је врх жутог картела својом наводном реформом просто масакрирао правосуђе, па тако и адвокатуру, сада на сва уста нападају судије и судове због одлука које њима нису по вољи. Мотиви и разлози су различити, али све се своди на потпуни правни нихилизам и сејање опште несигурности и пометње, забуне и хаоса. Наравно и последично, и на производњу мржње.

Пошто Мирославу Мишковићу судски процес траје по уобичајеном ритму, власт, а посебно Александар Вучић, постаје крива зато што он већ није осуђен и упућен на издржавање казне. То се користи као доказ да се власт само привидно бори против криминала и корупције јер да је ефикасна, све би било ваљда већ решено на преком суду. Пошто нема преког суда и нема његове пресуде, онда нема ни одговорности и кривице онога ко је оптужен, него је крив онај ко га је оптужио. И тако унедоглед.

Наше судије од којих је добар део кадрован по критеријуму жуте политичке подобности, а по диктату Душана Петровића, Микија Ракића, Снежане Маловић, Слободана Хомена и Бошка Ристића, данас и јуче су судили под сталним притиском. Тек што су мало одахнули у последњих годину дана, а то је премало за опоравак. Многи од њих су схватили да тог политичког притиска више нема и вероватно ће почети да успостављају свој правнички интегритет.

[restrictedarea]

СЛУЧАЈ КЕРТЕС Многи од судија и раније су се, својим нечињењем, опирали захтевима владајућих политичара и нису желели да по политичком налогу осуде човека чија кривица није доказана или пак оне који су потпуно невини.

Такав је, по свему судећи, случај Михаља Кертеса. Његов предмет је још пре четири године застарео. Судије нису хтеле да га на правди Бога и без доказа осуде и сада је ослобођен. Али, медијски терор се наставља и сада се тражи да се на одговорност позову судије које су на овај или онај начин браниле свој судијски професионални и морални интегритет. Или, у најгорем случају, направили пропуст и грешку. И сада се врши операција по којој су за све  криве данашње власти, а не оне власти које су ведриле и облачиле 2010. године. Траже се сви могући начини да се прекрши једно од основних правних начела, начело застарелости. То се чини под фирмом објективног информисања на РТС-у и Б92. Траже се сви начини да се поново суди у већ пресуђеној ствари и све тако док пресуда не буде по вољи уредника поменутих телевизија и лажно револуционарне тобожње интелигенције, а надасве жутог картела који се сада прегрупише, прикрива и замеће трагове, спремајући се да се поново консолидује. На делу је, дакле, потпуни правни нихилизам и сведоци смо рушења сваког вида поштовања независности судства.

Ништа боље не илуструје праве разлоге овог линча и острвљених напада на правосуђе него насловна страна „Блица“, листа оне лоше Немачке. Ова страна се поводом ослобађајуће пресуде Михаљу Кертесу кити насловом „Само још Слобу да оживе!“

ЗАЛАГАЊЕ ЗА – ЛИНЧ Укинута је првостепена пресуда од 35 година Дарију Мусићу осуђеном за тешко убиство своје девојке Владиславе Червенке, са којом је седам година био у вези. Од готово свих тих, а посебно већ поменутих медија, лажно је и системски и организовано произведен крајње неоснован утисак да је Апелациони суд прогласио Мусића невиним, а не да је првостепену пресуду из разлога формалних (а право је и те како форма која се мора поштовати) повреда у кривичном процесном поступку и контрадикторности у пресуди вратио на поновно суђење надлежном суду у првом степену одлучивања. Мусић је, наравно, и даље у затвору.

Од када постоје закони, право и судови којима се штите човеков живот, слобода и јавна и приватна имовина од самовоље владара и политичара, не признају се линч и преки суд као облици одговорне заштите и гаранције ових права. У српским медијима се управо ради на томе. Тако се већ назире залагање за линчовање како би се како-тако надокнадило одсуство смртне казне или систематског мучења кривих или окривљених.

Овако високоорганизовани „Удари“ стварни су удари у саме темеље Србије као могуће правне државе.

[/restrictedarea]