Pravni nihilizam

Piše Milorad Vučelić

Kako se sve učestalije i sve žešće u Srbiji krše osnovna načela pravne države i vladavine prava

Kada u zemlji čija vlast, a ni opozicija, ne poštuje svoj ustav razumljivo je i očekivano da vlada pravni nihilizam, da se u njoj propagira zakon linča i priziva uvođenje prekih sudova. U Srbiji se sve učestalije i sve žešće krše neka osnovna načela pravne države i vladavine prava.  I što je najgore, u tome prednjači tobožnji Javni servis evropske Srbije – takozvani RTS, koji čak pretiče poznatu pogromašku televizijsku stanicu B92.

Nema nikoga, ama baš nikoga, ko je na studijama Pravnog fakulteta završio drugu godinu a da ne zna za institute pretpostavke nevinosti, poštovanja dužine rokova i izvesne sporosti, naročito u krivičnopravnoj materiji, zastarelosti, dvostepenosti u odlučivanju, nemogućnosti nove inkriminacije u već pravosnažno presuđenoj stvari, ponovljenog suđenja zbog povreda u postupku, prava na žalbu, oslobađanja zbog nedostatka dokaza…

 

PROIZVODNJA MRŽNJE Nema gotovo nijedne televizijske stanice, a posebno se ističu one već pomenute – Javni servis i B92 – ili drugosrbijanskih vajnih i lažnih intelektualaca koji ne traže da se protiv svakoga koga oni unavide ne sprovede linč, ili se pak ne uvede preki sud gde bi oni bili i tužioci i sudije i neposredni dželati. Treba se samo prisetiti nekadašnjeg ministra pravde Vladana Batića, a u vladi Zorana Živkovića, koji je javno tražio da se mimo postojećeg Krivičnog zakonika na izvesno vreme  uvede smrtna kazna koja bi, odmah posle likvidacije dela pohapšenih u „Sablji“, bila ukinuta. Medijski i politički, to je tada gotovo jedinstveno podržano.

Oni koji su ćutali kao zaliveni kada je vrh žutog kartela svojom navodnom reformom prosto masakrirao pravosuđe, pa tako i advokaturu, sada na sva usta napadaju sudije i sudove zbog odluka koje njima nisu po volji. Motivi i razlozi su različiti, ali sve se svodi na potpuni pravni nihilizam i sejanje opšte nesigurnosti i pometnje, zabune i haosa. Naravno i posledično, i na proizvodnju mržnje.

Pošto Miroslavu Miškoviću sudski proces traje po uobičajenom ritmu, vlast, a posebno Aleksandar Vučić, postaje kriva zato što on već nije osuđen i upućen na izdržavanje kazne. To se koristi kao dokaz da se vlast samo prividno bori protiv kriminala i korupcije jer da je efikasna, sve bi bilo valjda već rešeno na prekom sudu. Pošto nema prekog suda i nema njegove presude, onda nema ni odgovornosti i krivice onoga ko je optužen, nego je kriv onaj ko ga je optužio. I tako unedogled.

Naše sudije od kojih je dobar deo kadrovan po kriterijumu žute političke podobnosti, a po diktatu Dušana Petrovića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Boška Ristića, danas i juče su sudili pod stalnim pritiskom. Tek što su malo odahnuli u poslednjih godinu dana, a to je premalo za oporavak. Mnogi od njih su shvatili da tog političkog pritiska više nema i verovatno će početi da uspostavljaju svoj pravnički integritet.

[restrictedarea]

SLUČAJ KERTES Mnogi od sudija i ranije su se, svojim nečinjenjem, opirali zahtevima vladajućih političara i nisu želeli da po političkom nalogu osude čoveka čija krivica nije dokazana ili pak one koji su potpuno nevini.

Takav je, po svemu sudeći, slučaj Mihalja Kertesa. Njegov predmet je još pre četiri godine zastareo. Sudije nisu htele da ga na pravdi Boga i bez dokaza osude i sada je oslobođen. Ali, medijski teror se nastavlja i sada se traži da se na odgovornost pozovu sudije koje su na ovaj ili onaj način branile svoj sudijski profesionalni i moralni integritet. Ili, u najgorem slučaju, napravili propust i grešku. I sada se vrši operacija po kojoj su za sve  krive današnje vlasti, a ne one vlasti koje su vedrile i oblačile 2010. godine. Traže se svi mogući načini da se prekrši jedno od osnovnih pravnih načela, načelo zastarelosti. To se čini pod firmom objektivnog informisanja na RTS-u i B92. Traže se svi načini da se ponovo sudi u već presuđenoj stvari i sve tako dok presuda ne bude po volji urednika pomenutih televizija i lažno revolucionarne tobožnje inteligencije, a nadasve žutog kartela koji se sada pregrupiše, prikriva i zameće tragove, spremajući se da se ponovo konsoliduje. Na delu je, dakle, potpuni pravni nihilizam i svedoci smo rušenja svakog vida poštovanja nezavisnosti sudstva.

Ništa bolje ne ilustruje prave razloge ovog linča i ostrvljenih napada na pravosuđe nego naslovna strana „Blica“, lista one loše Nemačke. Ova strana se povodom oslobađajuće presude Mihalju Kertesu kiti naslovom „Samo još Slobu da ožive!“

ZALAGANJE ZA – LINČ Ukinuta je prvostepena presuda od 35 godina Dariju Musiću osuđenom za teško ubistvo svoje devojke Vladislave Červenke, sa kojom je sedam godina bio u vezi. Od gotovo svih tih, a posebno već pomenutih medija, lažno je i sistemski i organizovano proizveden krajnje neosnovan utisak da je Apelacioni sud proglasio Musića nevinim, a ne da je prvostepenu presudu iz razloga formalnih (a pravo je i te kako forma koja se mora poštovati) povreda u krivičnom procesnom postupku i kontradiktornosti u presudi vratio na ponovno suđenje nadležnom sudu u prvom stepenu odlučivanja. Musić je, naravno, i dalje u zatvoru.

Od kada postoje zakoni, pravo i sudovi kojima se štite čovekov život, sloboda i javna i privatna imovina od samovolje vladara i političara, ne priznaju se linč i preki sud kao oblici odgovorne zaštite i garancije ovih prava. U srpskim medijima se upravo radi na tome. Tako se već nazire zalaganje za linčovanje kako bi se kako-tako nadoknadilo odsustvo smrtne kazne ili sistematskog mučenja krivih ili okrivljenih.

Ovako visokoorganizovani „Udari“ stvarni su udari u same temelje Srbije kao moguće pravne države.

[/restrictedarea]