Почетна / Репортаже / Ускликнимо (само)свесно!

Ускликнимо (само)свесно!

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Да би етнички опстала, наша дијаспора мора  да потврђује духовно завештање Светог Саве, да користи ту духовну енергију као могућност да разуме себе, оно што јој се дешава, као и оне око себе! А да и даље остане у националном корпусу својих предака

Дан упокојења у Господу (27. јануар 1236.) рашког племића из владарске породице Немањића, Растка (Светог Саве) утицајног дипломате и првог српског просветитеља и архиепископа аутокефалне српске Жичке архиепископије, законодавца, књижевника и ходочасника, Српска православна црква установила је као празник којим обележава успомену на његов живот и дело. Институционализацију светосавског завештања и у матици и у расејању већ две и по деценије прате и бројне свечаности – академије и балови. Јер традиција да светосавље буде морални основ нашег културног и друштвеног деловања –  обавезује. То најбоље зна васколика српска дијаспора која, да би етнички опстала, свакодневно мора да потврђује духовно завештање Светог Саве. Да у потпуно другачијем окружењу у довољној мери користи управо ту духовну енергију као могућност да на један адекватнији начин (с обзиром да се у расејању рађа већ четврта генерација Срба) разуме себе, оно што јој се дешава, као и оне око себе! А да и даље остане у националном корпусу својих предака. Да у њему сутра буду и њихови потомци. Да трају и да се понављају!

 

ТРАДИЦИЈА КОЈА СЕ ЧУВА Српска заједница у Мађарској, поводом Савиндана, има једну од најдужих традиција одржавања и академија и балова, како у европској, тако и у прекоокеанској дијаспори Срба. Овогодишњу, централну Светосавску свечаност, одржала је 25. јануара у будимпештанском хотелу „Рила“. Окупила је не само Србе свих генерација из Мађарске већ и из региона (преко 350 присутних) а свечаност су увеличали и  високи гости из Србије међу којима су били Јасмина Митровић – Марић (саветница председника Републике Србије Томислава Николића) и Симон Ђуретић, виши саветник у Канцеларији за дијаспору и Србе у региону. Уз представнике све 44 српске самоуправе у Мађарској, преосвештенство Будимске епархије, председника Удружења Срба из Словачке Станета Рибича, манифестацији су присуствовали и комплетни дипломатски корови амбасада Републике Србије и Босне и Херцеговине, предвођени амбасадорима Радетом Дропцем и Жељком Јањетовићем.

У програму су учествовали забавиштанци, основношколци, гимназијалци и студенти из свих српских образовних установа у Мађарској (Будимпешта, Ловра, Деска, Батања, Печуј и Сегедин). Ловрани су отпевали Химну Светом Сави и одиграли сплет српских националних игара из свих делова Србије, Дешчани и Батањци на сцени приказали су одломак из представе „Свети Сава и животиње које су путовале у Јерусалим“, Катарина Јеремић извела „Пркосну песму“, Митар Кркељић водио програм са др Предрагом Мандићем, а оркестар „Вујичић“ из Сентандреје приказао сплет српских изворних песама. Светосавску беседу за памћење одржао је гост, историчар из Темишвара, Стеван Бугарски (75) који је због „националног вербалног деликта“ од 1958. до 1962. године био у затвору, прошавши потом  пакао Барагана (румунског Сибира или Голог отока).

[restrictedarea]

БАЛСКО ВЕЧЕ Затим је уследила додела Светосавске награде Самоуправе Срба у Мађарској за 2014. За истакнути рад у српској заједници у тој земљи, Скупштина ССМ одлучила је да је ове године додели Милану Вукосављевићу, који је од 2008. до 2013. био конзул Републике Србије у Будимпешти. Награду донедавном конзулу Вукосављевићу уручио је председник Љубомир Алексов. Након тога, свечана Светосавска вечера и почетак – Светосавског бала. Већ у уводу, бенд из Сомбора „Голд“, најавио је изузетно балско вече. Смењивале су се српске песме свих жанрова, потом и кола. До ситних сати (већ је био 26. јануар) све генерације су играле, многи су заједно с музичарима и певали. А када је оркестар из матице засвирао „Мој Београде“, нису више користили микрофоне, сви гости на Балу, у један глас, запевали су ову, за васколику српску дијаспору – култну песму… И док је хотелом „Рила“ одзвањао њен последњи рефрен, потписник ових редова чуо је сигнал за примљену СМС поруку на свом мобителу (држао га је у џепу кошуље). Погледао је. Порука је била из Београда (које ли коинциденције с управо отпеваном песмом!) Од Загорке Ђуровић-Вучинић, професорке српског језика и књижевности, која му је четири године била разредни старешина у кулској Економско-трговинској школи, данас пензионерком у престоном српском граду. „Властимире, Власто, срећан Светосавски дан сутрашњи. Заувек се поносили њиме! Ми просветари, а за нама сво Српство. Недостају ми сви моји ученици, учионице и школско звоно… Тебе грлим. Зага“. Писало је у поруци!

„Видаковић“  Милану  Мицићу

„Српске недељне новине“, гласило српске заједнице у Мађарској, иницијатор, оснивач и носилац организације конкурса за најбољу кратку причу на српском језику (право учешћа имају сви који у јавном и културном животу на просторима где живе – говоре и пишу на српском језику) на Светосавској академији доделиле су и  Награду „Милован Видаковић“. Овог пута победила је прича  „Сеоба и елегија Мите Руса“ аутора Милана Мицића из Новог Сада.

У најужем избору за награду нашле су се и следеће приче, које је жири (др Драган Никодијевић, професор универзитета, Драгомир Дујмов, књижевник и професор и мр Драган Јаковљевић, главни уредник „Српских недељних новина“) јавно похвалио: „Име међу ветровима“ Данијеле Репман Станичков, „Дуб“ Мирослава Средановића и „Бела прича“ Симоне Укај.

Хиландар- светионик

Фото-изложба „Печатовог“ уредника фотографије Милана Тимотића

На Светосавској академији отворена је и врло успела фото-изложба Милана Тимотића (на фотографијама у центру), уредника фотографије у недељнику „Печат“. Насловљена је са „Хиландар – светионик Светосавља“, а сам аутор  гостима је са говорнице говорио о њеним детаљима. Двадесет пет ексклузивних колорфотографија (међу којима и ћивот Стефана Немање, као и уникатна фреска српског косовског јунака Милоша Обилића у природној величини) од којих је четрнаест приказано званицама на свечаности – изазвале су велику пажњу.  После Савиндана, поставка ће у наредне две недеље красити Галерију Културног и документационог центра Срба у Нађмезе улици (још је зову пештанским „Бродвејом“) и биће доступна широј мађарској публици. Прелиминарно, већ је договорено да се њена презентација током пролећа одржи и у Трнави, у седишту Удружења Срба у Словачкој, а председник Стане Рибич потом ће је приредити и у просторијама амбасаде Републике Србије у Братислави.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *