Почетна / Свет / „Евро“ већ отпао „Мајдан“ се држи

„Евро“ већ отпао „Мајдан“ се држи

Пише Сергеј Белоус

Протести у украјинској престоници не само да су се заморили већ су незванично и преименовани, у склопу чега је разоткривена и њихова права, доскоро скривана намера

Невероватно, али чињенично: украјинска опозиција је у нечему дала за право руском председнику Владимиру Путину. Додуше, само посредно, изокола. Још пре месец дана, Путин је запазио да „Евромајдан“ у ствари није „револуција“ и да нема никакве непосредне везе са европским интеграцијама, него је једноставно „прерани старт“ за кампању за председничке изборе, заказане за 2015. годину. И, садa један од лидера протеста у украјинској престоници, Арсениј Јацењук, отворено изјављује да је друштвена организација „Народно уједињење Мајдан“ била створена како би заштитила резултате гласања на изборима за председника Украјине, који ће уследити за годину дана!

Јацењук је посебно истакао: „Мајдан мора да остане у центру Кијева, као срце украјинске слободе, као одређена станица за мобилизацију. Али, ми ћемо моћи да победимо само ако цела Украјина, од запада до истока, постане Мајдан“. Интересантно би било сазнати да ли то значи да Јацењук жели да претвори целу земљу у „циганмалу“, у коју се већ преобратио „Евромајдан“ у главном граду?!

Остало је, међутим, скоро непримећено да је нова, гореспоменута организација, остала без фамозног префикса „евро“ у називу. Као извесно образложење за то могу послужити речи украјинског писца Виталија Капранова на „Свеукрајинској конференцији евромајдана“, одржаној последњих дана протекле године (27. децембра) који је указао на непожељност наведеног префикса, јер „није баш поуздано утврђено да реч `Европа` свима звучи позитивно“. Мада је у првом тренутку Капрановљева идеја била одбијена од стране учесника дотичног скупа, данас се префикс „евро“ све ређе користи у односу на „Мајдан“.

 

НЕСЛОЖНО, АЛИ ЗАЈЕДНО Ипак, предводници „народног уједињења“ нису успели да постигну слогу између себе у вези са  предизборном кампањом 2015. године – још нису, наиме, утврдили заједничког кандидата за председника Украјине. Ту „част“ за себе тражи лидер странке „УДАР“, некадашњи боксер Виталиј Кличко, служећи се логиком да би он био најбољи кандидат због највећег рејтинга међу опозиционим првацима. Према новембарском истраживању Кијевског међународног института социологије, у првом кругу избора вероватан је следећи резултат: актуелни председник Виктор Јанукович („Партија региона“) – 17 одсто, Виталиј Кличко („УДАР“) – 16 одсто, Арсениј Jaцењук („Отаџбина“) – 8 одсто, Олег Тјагнибок („Слобода“) – 4 одсто. Али, у другом кругу је сасвим друга ситуација: Јанукович против Кличка – 21,6 одсто према 35,2 одсто, Јанукович и Јацењук – 23,3 и 26,9 одсто, Јанукович и Тјагнобок – 25 и 19,4 одсто. Без обзира на то, Арсениј Јацењук инсистира да њих тројица иду у први круг одвојено, па да затим „у другом кругу тај ко буде добио највише гласова у првом, добије подршку свих опозиционих снага“. То баш и није у логичком сагласју са једном другом Јацењуковом најавом да ће 2014. ове три странке направити јединствен фронт, који ће не само победити на изборима већ ће „доказати целом свету да је Украјина способна да спроводи промене и да ће после 2015. године она заиста постати чланица Европске уније“. Како би он успео да натера руководство ЕУ да тако брзо, у току само једне године, прими у пуноправно чланство Украјину која још није ни кандидат за улазак, остало је нажалост неизговорено.

[restrictedarea]

Али, како пролази време, све више се јављају сумње у јединство опозиције, унутар које се све јасније примећују „дупле игре“ и егоистичке поделе.

Свој рејтинг Владимир Кличко несумњиво дугује успешној каријери у професионалном боксу, која у исто време сада може да постане највећа препрека његовој каријери политичара. Јер, од средине деведесетих Кличко је живео у Немачкој и још увек плаћа тамо порезе у висини од 56 одсто, а у украјинску политику ушао је тек 2008. године, мада на почетку без великог успеха – све док 2012. на парламентарним изборима његова странка „УДАР“ није освојила скоро 14 одсто гласова. (Узгред, „УДАР“ се финансира средствима „невладине“ организације Фонд „Конрад Аденауер“, која управо јесте „мозак“ немачке владајуће Хришћанско-демократске странке и 96 одсто његовог буџета, а то су паре немачке владе.) У складу са новим амандманима о регистрацији пореских обвезника, унесеним у Порески кодекс на предлог посланика „Отаџбине“ Ивана Бирченка, постоји опасност да Кличко, због тога што поседује немачку боравишну дозволу, буде проглашен особом која „не живи у Украјини“, што би према украјинским законима значило да он нема права да буде кандидат за председника (услов за свакога ко улази у ту трку јесте да је у Украјини званично живео барем десет година пре дана избора). Истовремено, има оних који подозревају да на тај начин Јацењук, чији је посланик био и предлагач закона, жели да се ослободи конкурената.

Са друге стране, Јацењук и Кличко полако су почели да се дистанцирају од профашистичке странке „Слобода“ Олега Тјагнибока. У неком смислу, најблискији „пријатељ“ у последњих неколико година „Слободи“ је био нико други до Јанукович. Захваљујући Јануковичевом „стрпљењу“ (а у ствари и тајној подршци) „Слобода“ је имала пуну слободу да прави неофашистичке митинге чак и по строгом центру Кијева, а почела је и сумњиво често да се појављује на телевизији. Логика је ту врло једноставна: Тјагнибок је, као што смо већ приказали горе, једини могући противкандидат Јануковичу који може да изгуби у другом кругу председничких избора.

 

ПОДРШКА ЈЕ НЕДОВОЉНА Пре почетка новогодишњих празника, 29. децембра, Кличко је у име опозиције најавио свеукрајински штрајк, који ће кренути после Божића. Али, овај позив на национални штрајк, исто као и претходна три – није био успешан.

У међувремену се лидер „УДАР“-а срео са потпредседником европског парламента Ђанијем Пителом и отворено му рекао: „Сама морална подршка није нам довољна… Данас нам је потребан све јачи политички притисак на режим Јануковича“. У свом одговору, Пител је обећао да ће у европском и италијанском парламенту поставити питање санкција против украјинских званичника одговорних за прогон демонстраната и да ће „са своје стране све урадити… да приближи Украјину сарадњи са Европским унијом у форми придруживања“.

Са друге стране, изгледа да је актуeлна украјинска влада почела једноставно да игнорише „Евромајдан“. Oво је још више наљутило Кличка, који је на Бадњи дан 6. јануара поново запретио штрајком и заустављањем превоза, пошто „влада мора да реагује на захтеве људи“. Како праведно истиче британски лист „Економист“, украјински протести трају већ седам седмица без икаквог ефекта и без перспективе напретка, што изазива умор и осећање узалудности, а такође доводи и до све мањег броја демонстраната.

Међутим, упркос мишљењу раширеном на Западу, да демонстранти на централном тргу Кијева представљају већинску вољу украјинског народа, „Евромајдан“ подржава мање од половине украјинског становништва. Тачније, протест на својој страни има 45 одсто испитаника. У вези са другим питањем, њих 43 одсто сматра да ће протест оставити негативне последице на земљу, док 31 одсто сматра супротно, а 17 одсто је изјавило да неће бити никаквих последица. Али, наравно, битно је да „Евромајдан“ подржавају САД: осмог јануара амерички Сенат донео је резолуцију, у којој истиче да он „стоји уз народ Украјине и подржава њено суверено право на независну и демократску будућност“. У документу је садржано и упозорење да ће „у случају даљег насиља, употребљеног од стране власти а према мирним демонстрантима“, председник САД и Конгрес разматрати могућност увођења санкција против Украјине, односно против припадника естаблишмента.

Ово бомбастично изражавање, ипак, не значи ништа посебно, осим тога да Америка сада има много мање утицаја на дешавања у Украјини, што се види по понављању ранијих, формалних изјава и празњикавих претњи. Такав закључак је потпуно природан, ако се има у виду оно што је „Печат“ објавио у претходном броју – да би, због могуће међудржавне трговине обвезницама у случају украјинског одбијања да Русији врати кредит од 15 милијарди долара, коначну цену кијевског јогунства платила Америка.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Halo Klicko, gde si kad ti ginu „tvoji?“




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *