Почетна / Колумне / ЧУВАЈТЕ УСПОМЕНЕ

ЧУВАЈТЕ УСПОМЕНЕ

Пише Драгомир Антонић

Брините о себи и ближњима. Дружите се. Не гледајте вести. Претачите купус. Кад је хладно, узварите врућу. Претурајте кутије, фиоке, торбе, таване и подруме. Нађена писма и фотографије сачувајте. Успомене вам нико не сме одузети

Година јубилеја. Девет векова Светог Симеона, Две  стотине година од рођења владике, песника и мудрозборитеља Петра Петровића Његоша, Сто година од завршетка балканских ратова, Три стотине бројева „Печата“. Што би рекли наши млађи старци: Триста чуда се ове године десило. Мало старији би додали: Триста, без попа ништа! Најстарији су записали „да је краљу Вукашину било триста година кад се оженио“. У староставним књигама пише: бројеви су божанског порекла. Људима  их је подарио Прометеј, антички Арсен Лупен; крао је од богова разне ствари, а затим их даривао људима. Зато су га оковали.

 

ГЛОБАЛНИ ШОВИНИЗАМ Ни у 2014/7522. неће фалити јубилеја. Први је већ у марту. Петнаест година од НАТО злочина.  Да ли ће бити ситница које живот значе (здравља, струје, хране, пензија, милосрђа, љубави, радних места, новорођене деце) судећи по најавама руководећих, светских ал` домаћих, кадрова – неће. Кадрове ми издржавамо, захвални што су напустили стране а развијене државе, где су иначе били без посла или под истрагом. Дошли што нас много воле. Јаде које једино у Србији могу нешто да ишибицаре. Демократија ће се развијати. Биће нових историјских победа, по угледу на „победу“ којом смо сачували Косово и Метохију. Спољну политику водићемо мудро. Бленућемо у евроунијатске гузице, као теле у шарена врата, поручујући да ћемо се пре свих (ко су  други!?) увући у поменуту задњицу. Привреда само што није почела са опоравком. Борба  против корупције наставиће се још жешће. Глобални шовинизам, еуфемистички назван „демократијом“ покушаће да сатре сваки локални национализам, извргне руглу  родољубље према сопственом народу, вери, писму, традицији и народном стваралаштву. Локалне обичаје увелико замењују глобални. Језик и правопис су препуни туђица, а придев српски, кад је у питању језик, мења се у бошњачки, босански, црногорски, матерњи, стринин. „Хрватски“ се одомаћио као посебан језик.  Све што је глобално мора се прихватити – ко прихвати биће награђен. Све што је локално, мора се уништити, а чувари традиције и сопственог идентитета – елиминисати. Изопштити из јавног живота, истерати из школа, научних института, факултета, установа културе, телевизија, новина. У тежим случајевима хапсити и оптужити за величање Срба и државе Србије. Непоправљиве испоручити Трибуналу у Хагу, настављачу немачке нацистичке традиције развијања концентрационих логора смрти. Нека умру у туђини. Све под покровитељством „међународне правде“ а заштитом Ватиканско-вашингтонске коалиције. Логично, да нема „Викиликса“, Асанжа, Сноудена који су део поменутих прљавштина учинили доступним јавности, овакве речи би биле окарактерисане као „теорија завере“. Богу хвала, а хвала и господи Асанжу,  Сноудену  и њиховим сарадницима на свему што су за слободу говора, писане речи и мисли учинили. Стоички подносе претње доживотним затвором са врло изгледном смрти у присуству власти. Показали су да се не плаше и да право на личну слободу није само поштапалица у философским расправама, већ суштина људског опстанка као свесног бића. За такву врсту слободе се мора борити без обзира на сопствене жртве.

 

[restrictedarea]

БРУКА ДРЖАВЕ Не може демократија бити важнија од права сваког појединца на слободно изјашњавање. Ако нема слободе говора за појединца, нема слободе ни у заједници. Зато уређена заједница мора бринути о слободи сваког свог члана. Држава Србија се  прописно обрукала. Ни прстом да мрдне док њен држављанин проф. др Војислав Шешељ, скоро дванаест година труне, без икакве пресуде, у Хашком казамату. Новине и телевизије ћуте о мукама затвореника Шешеља, српског држављанина. О њему се ћути, али су зато спасавање Ходорковског и пуштање певачица из руског затвора, правоснажно осуђених, ударне вести на насловним странама. Пише се о заслугама немачких дипломата који су успели да издејствују помиловање од председника Русије Владимира Владимировича Путина. О томе је препоручљиво писати, а српске држављане заточене у Хашком концентрационом логору прећутати. Заборавити. Власт би морала знати да је држава Србија по Уставу обавезна да штити интересе својих држављана у иностранству. Мора све да учини да би се они ослободили или имали праведно суђење. Шта је држава Србија, односно влада, учинила за свог грађанина Војислава Шешеља. Ништа. Није је срамота. Али је без имало стида ослободила Шиптаре, убице српских цивила, из тзв. гњиланске групе. Није важно што су злочинци кад су жртве Срби. Тужилаштво предвођено Војиславом Вукчевићем, срамотом људског рода, прекопаће све ледине  по Србији. Копају више од десет година. Ништа не нађоше. Предлажем да копају по гробљима. Нађене остатке нек пренесу где им одговара. Тад ће моћи да се кандидују за Нобела.

Не секирајте се. Брините о себи и ближњима. Дружите се. Не гледајте вести. Претачите купус. Кад је хладно, узварите врућу. Претурајте кутије, фиоке, торбе, таване и подруме. Нађена писма и фотографије сачувајте. Успомене вам нико не сме одузети. Браните их. Од Бога вам здравље у 2014/ 7522. години. За све друго борите се сами или уз помоћ ближњих.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *