Почетна / Свет / Немачка „свастика“ и британски мит

Немачка „свастика“ и британски мит

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић

Британска Одбрамбена лига (ЕДЛ) једна је од директних реакција на мит „мултикултурализма“.  ЕДЛ је покрет који се додирује са нацирасистичким идејама о „чистој раси“. Истраживања јавног расположења  показују пораст присталица овог покрета

Од времена када је Тони Блер, бивши премијер Британије, форсирао сада већ увелико компромитовану политику „мултикултурализма“ на Острву,  Британија се – од 2007. до његовог одласка 2010. године – повећала за 3,4 милиона становника који нису рођени у Британији, а квазивећину у овом броју чини становништво исламске вероисповести.

 

МУКЕ С ИДЕНТИТЕТОМ Узалуд је машинерија спиновања у Вајтхолу радила пуном паром, пропагирајући да је идеја „мултикултурализма – интегрисање етничких мањина  у  живот, обичаје и традицију Уједињеног Краљевства, обогатила Британију новим квалитетом“. Напротив, Британска држава данас увелико има проблем да дефинише идентитет; нема одговор на питање шта у овом тренутку значи „британство“.

„Мултикултурализам“ – ма шта он значио у дискурсу либералне политичке игре – претворио је практично Британију у простор на коме цела подручја у великим местима живе одвојени етнички живот и имају сасвим мало или нимало заједничког са оригиналним појмом „британства“.

У квартовима Манчестера, Бирмингема, Лестера… одавно постоје „суверене“ територије етнички подвојених целина у које бели Британац слабије залази, а владају локални обичаји и закони – шеријатски већма. Ту се живи и регулише живот у етнички готово чистом простору.

Британска Одбрамбена лига (ЕДЛ) једна је од директних реакција на мит „мултикултурализма“. ЕДЛ је покрет који се додирује са нацирасистичким идејама из теорије о „чистој раси“. У истраживањима јавног расположења, уочен је пораст присталица ЕДЛ. Лондонски „Сандеј тајмс“ не посвећује прошле седмице без доброг повода четири пуне странице феномену ЕДЛ.

Руководилац Лиге Томи Робинсон, чије је право име Стивен Ленон, лежи тренутно у затвору у Норфолку. Прошлог јануара суд је успео да пронађе разлог како да га ухапси и осуди на десет месеци. Ухапшен је зато што је са лажним пасошем илегално отишао у САД да би тамо учествовао на антиисламистичкој конференцији организације СИОН. Скуп су организовали двоје жестоких израелских радикала, Памела Гелер и Роберт Спенсер. А сам Робинсон је, у ствари, члан управе ове „антиџихадистичке“ израелске организације (СИОН) која наступа под слоганом „Стоп исламизацији наше домовине“.

 

[restrictedarea]

ЛОЈАЛНОСТ РАДИКАЛНОЈ ДЕСНИЦИ Енглеска Одбрамбена лига отворено оглашава лојалност Израелу, посебно тамошњој  радикалној десници.

У јавним иступима ЕДЛ, истина, пропагира „мирни отпор исламу“ мада не искључује и „физичке акције ради спасавања Британије од  исламистичког можданог удара“ уколико се политичка елита у Вајтхолу не тргне док још има времена.

Човек одговоран за идеологију покрета, Ален Лејк, чије је право име Ален Ејлинг, жестоки антиисламиста, чврсто увезан са СИОН-ом Гелерове и Спенсера, фактички је оснивач ЕДЛ. На оснивачком састанку Покрета упамћен је по ставу да се Лига оснива као „ненасилна армија која ће се на улици физички супротстављати муслиманима“.

После исламистичког напада на лондонски Метро (2005) Робинсоново кадровско језгро се видно радикализовало. У мају 2010. Робинсон прети, истина, езоповским језиком, да ће „извесне промуслиманске политичаре стићи тешке казне“- укључујући у то и „физичке ликвидације и тортуру“ – ако наставе са оваквом „исламизацијом“ британске државе. На листи његових циљева су, између осталих, кентерберијски архиепископ званичне британске Англиканске цркве, премијер Дејвид Камерон и његов заменик, либерал Ник Клег. Робинсон упозорава политичку елиту у Вајтхолу да ће, ако се овако настави, земљу загушити исламистичке етничке енклаве какве тренутно нарастају у многим градовима средње Енглеске; те да ће Уједињено Краљевство једног догледног дана постати „Муслимија“. У једном прогласу на вебсајту групе написао је и ово: „Ми ћемо ове наше либерале лепо стрпати у те исламистичке енклаве; послаћемо их да, у најгорем случају, тамо скончају, а у најбољем, да они и њихове породице лепо искусе сву пљачку, прогон и злостављање које немуслимани широм света уживају у земљама као што је Пакистан. Биће то велико уживање да их тамо видимо како их тероришу до смрти“.

 

„ПОГРЕШНИ ЉУДИ“ ЕДЛ је угледала светло дана у Лутону где се налази један од четири велика лондонска аеродрома. У Лутону је Робинсон основао претечу ЕДЛ – покрет уличних активиста под називом „Стоп  Талибанима Лутона“. Група је настала када је Робинсон видео скупину исламских фундаменталиста како пред једном пекаром јавно регрутују младе људе за „џихад“. Муслимане у енглеским градовима називао је у то време „погрешним људима на погрешном месту“.

„Стоп Талибанима Лутона“ је забрањен, али Робинсон одмах оснива други покрет (2009) и даје му име „Уједињени народ Лутона“. Оснивање ове екстремне групе уследило је непосредно након што се у Лутону одиграо инцидент који је дубоко повредио целу Британију. Исламисти су тада звиждањем и погрдама дочекали (у Лутону) повратак са авганистанског ратишта војника Краљевске англиканске регименте.

После овог догађаја који је изазвао велику буру у земљи високо осетљивој на свако вређање њене војске, ЕДЛ је покушала да некако „испегла“ у јавности и код Скотланд јарда имиџ неонацистичке партије; у једној бараци организаван је јавни скуп на коме су театрално спаљивани кукасти крстови  каквим су имали обичај да се ките неки екстремни чланови Лиге. Активисти истичу, међутим, да је основни циљ њиховог покрета самозаштита британског народа од исламског екстремизма. Прошле седмице у једном њиховом упозорењу влади Дејвида Камерона, скреће се пажња да је исламизација земље достигла „густину засићења“.Ту се износи управо пример Лутона за који се каже да је град  „потпуне сегрегације“, са етнички раздвојеним школама, етнички подељеним игралиштима за децу…

После хапшења њеног лидера Робинсона (поднео оставку на даље вођење Лиге) ЕДЛ је постала предмет широког занимања политике и штампе на Острву, али као феномен који превазилази значај и домете једне екстремне организације која пак не представља посебну политичку нелагодност естаблишменту у Вајтхолу. Британски аналитичари у свим поделама и идеологијама налазе да је на делу још једна манифестација погрешне политике британске (и америчке) владајуће елите према исламском питању. Теза је да је реч о последицама и историји дугих манипулација и обмане влада Британије и САД и да је таква политика сада доспела за жетву горких плодова.

Владе у Лондону и Вашингтону подржавају – иде даље теза – терористе у Либији и Сирији; радикални исламисти се, када је то опортуно, проглашавају непријатељима само када треба да се покрену спољне инвазије… Истовремено, ЕДЛ, са своје стране, „перпетуира мит о исламистичкој терористичкој опасности, а да при томе, ни у једном иступу, није прозвала, а камоли осудила западне владе – британску у овом случају – због њихових веза са тим истим терористима“.

У перверзном обрту, ЕДЛ је спремна да иде преко граница закона у обрачуну са  исламистима у британској кући, али нема речи осуде за политику владе која, спољним интервенцијама, регрутује хиљаде младих џихадиста за терористичке акције на Острву.

У ПАКТУ СА ЂАВОЛОМ  У анализи под насловом „Британска политика, рат и тероризам“ публициста и политички аналитичар, Брит Ди нема дилеме да су „англо-америчко-израелске политичке елите издашно експлоатисале опасност од исламског тероризма да би спроводиле империјални програм“.  Исто тако, ЕДЛ сада „перпетуира мит“ те опасности, али програмирано испушта да експонира империјалну политику своје владе, која пак није никакав мит; „Они стално пренебрегавају везе владе са терористима и не помињу у којој је мери агресивна политика инвазије исламских земаља од стране наших западних влада, хранила властитог „исламистичког Франкенштајна“ у нашој кући“

Растући рејтинг британске Одбрамбене лиге је врх брега, а производ је етаблиране политике једне старе (британске) и једне нове (америчке) империјалне праксе. ЕДЛ је прилично компромитујући феномен у земљи Магна карте , али Лига не би завређивала четири пуне странице у  прошлонедељном „Сандеј тајмсу“ да у земљи не ферментира бојазан да су политичке елите у Вајтхолу, у низу од Тонија Блера преко Гордона Брауна па до Дејвида Камерона, фаталне заробљенице мита „мултикултурализма“ по сваку цену и тиме практично у пакту са „исламистичким ђаволом“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Nacisticka / fasisticka stranka u V.B. pre 1939, nije bila mala.
    Pre 30 godina Luton je bio industrijski grad, gde su taksisti
    pretezno bili Pakistanci ( i to isticali nalepljenim etiketama.
    1994, industrija automobila se „iselila“ a belo stanovnistvo,
    drasticno „istopilo“ (boravio sam vise puta, od 1983 do 1994).
    S. Savic




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *