Nemačka „svastika“ i britanski mit

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Britanska Odbrambena liga (EDL) jedna je od direktnih reakcija na mit „multikulturalizma“.  EDL je pokret koji se dodiruje sa nacirasističkim idejama o „čistoj rasi“. Istraživanja javnog raspoloženja  pokazuju porast pristalica ovog pokreta

Od vremena kada je Toni Bler, bivši premijer Britanije, forsirao sada već uveliko kompromitovanu politiku „multikulturalizma“ na Ostrvu,  Britanija se – od 2007. do njegovog odlaska 2010. godine – povećala za 3,4 miliona stanovnika koji nisu rođeni u Britaniji, a kvazivećinu u ovom broju čini stanovništvo islamske veroispovesti.

 

MUKE S IDENTITETOM Uzalud je mašinerija spinovanja u Vajtholu radila punom parom, propagirajući da je ideja „multikulturalizma – integrisanje etničkih manjina  u  život, običaje i tradiciju Ujedinjenog Kraljevstva, obogatila Britaniju novim kvalitetom“. Naprotiv, Britanska država danas uveliko ima problem da definiše identitet; nema odgovor na pitanje šta u ovom trenutku znači „britanstvo“.

„Multikulturalizam“ – ma šta on značio u diskursu liberalne političke igre – pretvorio je praktično Britaniju u prostor na kome cela područja u velikim mestima žive odvojeni etnički život i imaju sasvim malo ili nimalo zajedničkog sa originalnim pojmom „britanstva“.

U kvartovima Mančestera, Birmingema, Lestera… odavno postoje „suverene“ teritorije etnički podvojenih celina u koje beli Britanac slabije zalazi, a vladaju lokalni običaji i zakoni – šerijatski većma. Tu se živi i reguliše život u etnički gotovo čistom prostoru.

Britanska Odbrambena liga (EDL) jedna je od direktnih reakcija na mit „multikulturalizma“. EDL je pokret koji se dodiruje sa nacirasističkim idejama iz teorije o „čistoj rasi“. U istraživanjima javnog raspoloženja, uočen je porast pristalica EDL. Londonski „Sandej tajms“ ne posvećuje prošle sedmice bez dobrog povoda četiri pune stranice fenomenu EDL.

Rukovodilac Lige Tomi Robinson, čije je pravo ime Stiven Lenon, leži trenutno u zatvoru u Norfolku. Prošlog januara sud je uspeo da pronađe razlog kako da ga uhapsi i osudi na deset meseci. Uhapšen je zato što je sa lažnim pasošem ilegalno otišao u SAD da bi tamo učestvovao na antiislamističkoj konferenciji organizacije SION. Skup su organizovali dvoje žestokih izraelskih radikala, Pamela Geler i Robert Spenser. A sam Robinson je, u stvari, član uprave ove „antidžihadističke“ izraelske organizacije (SION) koja nastupa pod sloganom „Stop islamizaciji naše domovine“.

 

[restrictedarea]

LOJALNOST RADIKALNOJ DESNICI Engleska Odbrambena liga otvoreno oglašava lojalnost Izraelu, posebno tamošnjoj  radikalnoj desnici.

U javnim istupima EDL, istina, propagira „mirni otpor islamu“ mada ne isključuje i „fizičke akcije radi spasavanja Britanije od  islamističkog moždanog udara“ ukoliko se politička elita u Vajtholu ne trgne dok još ima vremena.

Čovek odgovoran za ideologiju pokreta, Alen Lejk, čije je pravo ime Alen Ejling, žestoki antiislamista, čvrsto uvezan sa SION-om Gelerove i Spensera, faktički je osnivač EDL. Na osnivačkom sastanku Pokreta upamćen je po stavu da se Liga osniva kao „nenasilna armija koja će se na ulici fizički suprotstavljati muslimanima“.

Posle islamističkog napada na londonski Metro (2005) Robinsonovo kadrovsko jezgro se vidno radikalizovalo. U maju 2010. Robinson preti, istina, ezopovskim jezikom, da će „izvesne promuslimanske političare stići teške kazne“- uključujući u to i „fizičke likvidacije i torturu“ – ako nastave sa ovakvom „islamizacijom“ britanske države. Na listi njegovih ciljeva su, između ostalih, kenterberijski arhiepiskop zvanične britanske Anglikanske crkve, premijer Dejvid Kameron i njegov zamenik, liberal Nik Kleg. Robinson upozorava političku elitu u Vajtholu da će, ako se ovako nastavi, zemlju zagušiti islamističke etničke enklave kakve trenutno narastaju u mnogim gradovima srednje Engleske; te da će Ujedinjeno Kraljevstvo jednog doglednog dana postati „Muslimija“. U jednom proglasu na vebsajtu grupe napisao je i ovo: „Mi ćemo ove naše liberale lepo strpati u te islamističke enklave; poslaćemo ih da, u najgorem slučaju, tamo skončaju, a u najboljem, da oni i njihove porodice lepo iskuse svu pljačku, progon i zlostavljanje koje nemuslimani širom sveta uživaju u zemljama kao što je Pakistan. Biće to veliko uživanje da ih tamo vidimo kako ih terorišu do smrti“.

 

„POGREŠNI LJUDI“ EDL je ugledala svetlo dana u Lutonu gde se nalazi jedan od četiri velika londonska aerodroma. U Lutonu je Robinson osnovao preteču EDL – pokret uličnih aktivista pod nazivom „Stop  Talibanima Lutona“. Grupa je nastala kada je Robinson video skupinu islamskih fundamentalista kako pred jednom pekarom javno regrutuju mlade ljude za „džihad“. Muslimane u engleskim gradovima nazivao je u to vreme „pogrešnim ljudima na pogrešnom mestu“.

„Stop Talibanima Lutona“ je zabranjen, ali Robinson odmah osniva drugi pokret (2009) i daje mu ime „Ujedinjeni narod Lutona“. Osnivanje ove ekstremne grupe usledilo je neposredno nakon što se u Lutonu odigrao incident koji je duboko povredio celu Britaniju. Islamisti su tada zviždanjem i pogrdama dočekali (u Lutonu) povratak sa avganistanskog ratišta vojnika Kraljevske anglikanske regimente.

Posle ovog događaja koji je izazvao veliku buru u zemlji visoko osetljivoj na svako vređanje njene vojske, EDL je pokušala da nekako „ispegla“ u javnosti i kod Skotland jarda imidž neonacističke partije; u jednoj baraci organizavan je javni skup na kome su teatralno spaljivani kukasti krstovi  kakvim su imali običaj da se kite neki ekstremni članovi Lige. Aktivisti ističu, međutim, da je osnovni cilj njihovog pokreta samozaštita britanskog naroda od islamskog ekstremizma. Prošle sedmice u jednom njihovom upozorenju vladi Dejvida Kamerona, skreće se pažnja da je islamizacija zemlje dostigla „gustinu zasićenja“.Tu se iznosi upravo primer Lutona za koji se kaže da je grad  „potpune segregacije“, sa etnički razdvojenim školama, etnički podeljenim igralištima za decu…

Posle hapšenja njenog lidera Robinsona (podneo ostavku na dalje vođenje Lige) EDL je postala predmet širokog zanimanja politike i štampe na Ostrvu, ali kao fenomen koji prevazilazi značaj i domete jedne ekstremne organizacije koja pak ne predstavlja posebnu političku nelagodnost establišmentu u Vajtholu. Britanski analitičari u svim podelama i ideologijama nalaze da je na delu još jedna manifestacija pogrešne politike britanske (i američke) vladajuće elite prema islamskom pitanju. Teza je da je reč o posledicama i istoriji dugih manipulacija i obmane vlada Britanije i SAD i da je takva politika sada dospela za žetvu gorkih plodova.

Vlade u Londonu i Vašingtonu podržavaju – ide dalje teza – teroriste u Libiji i Siriji; radikalni islamisti se, kada je to oportuno, proglašavaju neprijateljima samo kada treba da se pokrenu spoljne invazije… Istovremeno, EDL, sa svoje strane, „perpetuira mit o islamističkoj terorističkoj opasnosti, a da pri tome, ni u jednom istupu, nije prozvala, a kamoli osudila zapadne vlade – britansku u ovom slučaju – zbog njihovih veza sa tim istim teroristima“.

U perverznom obrtu, EDL je spremna da ide preko granica zakona u obračunu sa  islamistima u britanskoj kući, ali nema reči osude za politiku vlade koja, spoljnim intervencijama, regrutuje hiljade mladih džihadista za terorističke akcije na Ostrvu.

U PAKTU SA ĐAVOLOM  U analizi pod naslovom „Britanska politika, rat i terorizam“ publicista i politički analitičar, Brit Di nema dileme da su „anglo-američko-izraelske političke elite izdašno eksploatisale opasnost od islamskog terorizma da bi sprovodile imperijalni program“.  Isto tako, EDL sada „perpetuira mit“ te opasnosti, ali programirano ispušta da eksponira imperijalnu politiku svoje vlade, koja pak nije nikakav mit; „Oni stalno prenebregavaju veze vlade sa teroristima i ne pominju u kojoj je meri agresivna politika invazije islamskih zemalja od strane naših zapadnih vlada, hranila vlastitog „islamističkog Frankenštajna“ u našoj kući“

Rastući rejting britanske Odbrambene lige je vrh brega, a proizvod je etablirane politike jedne stare (britanske) i jedne nove (američke) imperijalne prakse. EDL je prilično kompromitujući fenomen u zemlji Magna karte , ali Liga ne bi zavređivala četiri pune stranice u  prošlonedeljnom „Sandej tajmsu“ da u zemlji ne fermentira bojazan da su političke elite u Vajtholu, u nizu od Tonija Blera preko Gordona Brauna pa do Dejvida Kamerona, fatalne zarobljenice mita „multikulturalizma“ po svaku cenu i time praktično u paktu sa „islamističkim đavolom“.

[/restrictedarea]