Безобразно дете Европске уније

Пише Зоран Милошевић

На десетогодишњицу уласка у Европску унију, Мађарска своди невеселу рачуницу својих евроатлантских интеграција

Од уласка у ЕУ производња хране је опала за 9,5 пута. Показало се да мађарски сељаци не могу да издрже конкуренцију на тржишту Уније, где се та производња дотира. Потом је уништена производња намењена властитој држави, јер није испуњавала „европске стандарде“.

Ове 2013. године Мађарска је прославила десету годишњицу учлањења у Европску унију. 12. априла 2003. године Мађарска је организовала референдум о уласку земље у ЕУ, на који је изашло 46 одсто бирача (званични државни податак). Од изашлих, 83,8 одсто се изјаснило за улазак у ЕУ. Фактички, мање од 40 одсто пунолетног становништва Мађарске. Да ли је то омело евроинтеграторе? Нимало. Ипак, мањина је најављивала крах републике у оквиру ЕУ. Није прошло ни десет година од уласка у Унију, а различите политичке организације и партије почеле су предлагати да се одржи нови референдум – овог пута о изласку из ЕУ. Разлог: Мађари су дотакли дно беде, и илузије раширене током кампање за улазак у Унију су нестале, истиче Валериј Песецки за украјински портал „Хвили“. Осим тога, улазак Мађарске у Европску унију, како пише Владимир Дергачев за свој портал „dergachev.ru“, донео је и смањење броја становника за 700.000 (од тога само у Будимпешти за 300.000) што је подстакло дубљу демографску кризу.

 

ЕУ МИТОВИ И СУРОВА СТВАРНОСТ Пропагатори Уније ширили су митове о рају, о животу у благостању и праведности који чека све народе и државе када приступе евроатлантским интеграцијама. Мађарска реалност показује да од благостања за народ нема ништа. Статистика показује да у Мађарској тренутно 11 одсто становништва нема посао, а међу младима је 28 одсто незапослених. При томе је у источној Мађарској незапосленост много већа: сваки пети становник. Млади старости до 24 године су посебно угрожени, јер је без посла око 40 одсто. До ступања у Унију незапосленост у Мађарској је била два пута мања. Но, званична статистика опет „помало“ лаже. Наиме, број незапослених у Мађарској се одређује по броју активних трагалаца за послом, док је оних који траже посао сами, или су од потраге одустали, много више. Ако се све сабере, добија се проценат од 55 одсто незапослених. Велики број Мађара једноставно се уморио од вишегодишњег узалудног тражења посла, у просеку двогодишњег. Зато је број незапослених много већи од оног који наводи званична статистика.

[restrictedarea]

Власти су, ради штедње, за дупло скратиле време давања помоћи у случају незапослености, са шест месеци на три. То је био један од услова Међународног монетарног фонда да би Мађарској одобрио кредит. Влада је, да би оправдала и овај издатак за незапослене, за примаоце помоћи због незапослености увела друштвени рад: копање канала, чишћење улица и слично, што је смањило број оних који су тражили помоћ, посебно међу високообразованом омладином. Просечна плата у Мађарској је 400 евра, а цене су европске. Зато више од 500.000 становника не може да плати рачуне за струју и комуналне услуге, а да не говоримо о квалитету исхране и одеће. Од десет милиона становника Мађарске, четири је, према критеријумима Уједињених нација, сиромашно.

Следећи мит проширен од заговорника евроинтеграција је да ће државу која уђе у Унију просто салетети страни инвеститори. Мађарска је за време социјализма имала око 2.000 великих предузећа у власништву државе, и она су била носиоци социјалне стабилности. Данас их има мање од 100; остала су упропашћена или продата странцима. Држава је од приватизације зарадила 11 милијарди долара, које је брзо потрошила, а сада се одржава уз помоћ кредита, тако да је дуг већ достигао критичну тачку од 90 одсто БНД, наводи украјински портал „bintel.com.ua“. У Мађарској, дакле, ради око 30.000 страних већих и мањих предузећа, али од њих је мала корист, јер сва раде на основу пореских олакшица, користећи јефтину радну снагу којој се део плате исплаћује „на руке“ да би се избегла давања за социјално и пензионо, као и порез. Та страна предузећа зарађени новац не улажу у Мађарску, већ носе кући.

Статистички, стране инвестиције су дошле, али не и чињенички. После уласка Мађарске у ЕУ регистровано је више од милион непрофитних организација и фирми, али број радника у њима је запањујући: свега један до два човека. Још једна превара, у низу.

Године 2004. Мађарска је затворила велико предузеће за производњу аутобуса „Ikarusbus“. До затварања производило је 14.000 аутобуса. Пре тога, две године предузеће није радило, а потом је продато за долар, али ни то није помогло да се повећа производња. Сада се производња броји десетицама.

 

СКУПА ХРАНА Мађарска је пољопривредна земља, позната по производњи квалитетне хране и по доброј кухињи. Према потенцијалима, може да храни 30 милиона људи веома квалитетним пољопривредним производима. Тако је и било до краја 80-их година XX века. Но, од тада ситуација се мења – нагоре. Од уласка у Европску унију производња хране је опала за 9,5 пута. Показало се да мађарски сељаци не могу да издрже конкуренцију на тржишту Уније, где се та производња дотира. Потом је уништена производња намењена  властитој држави, јер није испуњавала „европске стандарде“. Тако је незапосленост у неким пољопривредним регионима достигла и 100 процената. Суштина је да је уласком у Унију на тржиште Мађарске дошла јефтина роба из других држава, што је оборило цене млека, говедине и живине. Тако је на десетине хиљада пољопривредника банкротирало, сведочи државни секретар Министарства развоја села Мађарске за руски тв канал „Русија данас“. Одмах по уласку у Унију, Мађарску су преплавили јефтини производи из Данске и Холандије, при чему они стоку хране вештачком храном, а Мађари природном (кукурузом, рибљим брашном, сојом…). Другим речима, јефтина храна није и квалитетнија, али… Једна од заблуда Мађара је и да ће уласком у Унију не само нахранити исту, већ и „залити својим медом“. Но, Брисел је донео другачију одлуку. Скинули су ограничења за увоз кинеског меда, као и других земаља које нису чланице Европске уније, и извоз меда се преполовио, а тиме је и зарада сведена на нулу, јер је цена пала са 4,92 на 2,73 евра за килограм. Економска ситуација настала после уласка Мађарске у ЕУ довела је до тога да је ова држава избила на прво место по броју банкротстава, а спољни дуг је вртоглаво растао.

На све ово се надовезало разочарење Мађара у владавину права у Европској унији. Мађарска је лидер у Унији по степену корумпираности. Истраживања су показала да су руководиоци и политичари спремни да приме новац или друге вредности, ако нису мањи од 10 одсто опште суме која је у послу. Истраживање је спровела Мађарска трговачко-привредна комора заједно са агенцијом „Ернст и Јанг“. Корупција је довела до тога да се трећина БНД производи на црном тржишту. Последично, пензиони фонд нема одакле да се пуни, што је угрозило најстарије. Да пензионери не би остали без зарађених пензија, држава се задужила.

Резултат овакве ЕУ политике у Мађарској довео је до масовних протеста грађана у Будимпешти. Но, тада су се суочили са још једним проблемом – неслободним медијима, којима прети казна до 950.000 долара за „емитовање или објављивање неизбалансиране информације о догађајима“. Незадовољство Мађара Унијом је тињало од самог уласка ове државе у Унију, али је врхунац испољен у јесен 2006. године, када су Мађари у великом броју изашли на улице. Љ. Шишелина за часопис „Савремена Европа“ истиче да је узрок незадовољства Мађара сазревао дуго, а највећи је катастрофално стање у економији, непопуларне економске реформе, пад животног стандарда и одсуство страних инвестиција.

Незадовољство Мађара Европском унијом довело је до низа мера владе које су аналитичари, попут Наталије Серове на порталу „utro.ru“, оценили као „бомба под Европском унијом“. Наиме, Мађарска се, према сличним оценама евроинтегратора, претворила у „enfant terrible (безобразно дете) Европске уније“. Наиме, на улицама Мађарске први пут су паљене заставе Европске уније као симбол сиромаштва, неправде и хегемонизма. У новом Уставу земље дефинисано је да је брак „заједница мушкарца и жене“, чиме се онемогућава склапање истополних бракова. Будимпешта је Уставом дефинисала и да не прихвата евро, јер је записала да је „национална валута форинта“. Будимпешта се такође одрекла помоћи ММФ-а и Светске банке. Влада је почела да спасава и поједине компаније, попут авио-компаније „Malev“ како би спречила даљи пад незапослености, што је изазвало језу у Бриселу, који је и саопштио да поступци Мађара „не одговарају европским нормама“. Мађарска, за разлику од Грчке, Шпаније и других сличних држава, које су незадовољне Европском унијом, постала је прва држава у Унији која је профилисала своју побуну у форми политичких одлука усвојених у националном парламенту, што је принципијелно нова тенденција која може деловати „заразно“.

Брисел је незадовољан Мађарима и по питању Централне банке, радом судова и заштитом података грађана, тако да се чека жесток одговор европске бирократије. Зато део политичке елите Мађарске мисли да је време за „развод брака“ са Бриселом. Остаје, дакле, питање да ли ће европска бирократија, као проверено недемократска, то дозволити.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    KO SA DJAVOLOM SADI TIKVE O GLAVU MU SE LUPAJU….rece neko davno,verovatno nije iz EZ…nazdravlje vam rane.

  2. Avatar

    ovi nasi olosi nas nisu ni pitali dal ocemo u eu. Izbore su dobili za drugaciji ,,govor,,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *