Bezobrazno dete Evropske unije

Piše Zoran Milošević

Na desetogodišnjicu ulaska u Evropsku uniju, Mađarska svodi neveselu računicu svojih evroatlantskih integracija

Od ulaska u EU proizvodnja hrane je opala za 9,5 puta. Pokazalo se da mađarski seljaci ne mogu da izdrže konkurenciju na tržištu Unije, gde se ta proizvodnja dotira. Potom je uništena proizvodnja namenjena vlastitoj državi, jer nije ispunjavala „evropske standarde“.

Ove 2013. godine Mađarska je proslavila desetu godišnjicu učlanjenja u Evropsku uniju. 12. aprila 2003. godine Mađarska je organizovala referendum o ulasku zemlje u EU, na koji je izašlo 46 odsto birača (zvanični državni podatak). Od izašlih, 83,8 odsto se izjasnilo za ulazak u EU. Faktički, manje od 40 odsto punoletnog stanovništva Mađarske. Da li je to omelo evrointegratore? Nimalo. Ipak, manjina je najavljivala krah republike u okviru EU. Nije prošlo ni deset godina od ulaska u Uniju, a različite političke organizacije i partije počele su predlagati da se održi novi referendum – ovog puta o izlasku iz EU. Razlog: Mađari su dotakli dno bede, i iluzije raširene tokom kampanje za ulazak u Uniju su nestale, ističe Valerij Pesecki za ukrajinski portal „Hvili“. Osim toga, ulazak Mađarske u Evropsku uniju, kako piše Vladimir Dergačev za svoj portal „dergachev.ru“, doneo je i smanjenje broja stanovnika za 700.000 (od toga samo u Budimpešti za 300.000) što je podstaklo dublju demografsku krizu.

 

EU MITOVI I SUROVA STVARNOST Propagatori Unije širili su mitove o raju, o životu u blagostanju i pravednosti koji čeka sve narode i države kada pristupe evroatlantskim integracijama. Mađarska realnost pokazuje da od blagostanja za narod nema ništa. Statistika pokazuje da u Mađarskoj trenutno 11 odsto stanovništva nema posao, a među mladima je 28 odsto nezaposlenih. Pri tome je u istočnoj Mađarskoj nezaposlenost mnogo veća: svaki peti stanovnik. Mladi starosti do 24 godine su posebno ugroženi, jer je bez posla oko 40 odsto. Do stupanja u Uniju nezaposlenost u Mađarskoj je bila dva puta manja. No, zvanična statistika opet „pomalo“ laže. Naime, broj nezaposlenih u Mađarskoj se određuje po broju aktivnih tragalaca za poslom, dok je onih koji traže posao sami, ili su od potrage odustali, mnogo više. Ako se sve sabere, dobija se procenat od 55 odsto nezaposlenih. Veliki broj Mađara jednostavno se umorio od višegodišnjeg uzaludnog traženja posla, u proseku dvogodišnjeg. Zato je broj nezaposlenih mnogo veći od onog koji navodi zvanična statistika.

[restrictedarea]

Vlasti su, radi štednje, za duplo skratile vreme davanja pomoći u slučaju nezaposlenosti, sa šest meseci na tri. To je bio jedan od uslova Međunarodnog monetarnog fonda da bi Mađarskoj odobrio kredit. Vlada je, da bi opravdala i ovaj izdatak za nezaposlene, za primaoce pomoći zbog nezaposlenosti uvela društveni rad: kopanje kanala, čišćenje ulica i slično, što je smanjilo broj onih koji su tražili pomoć, posebno među visokoobrazovanom omladinom. Prosečna plata u Mađarskoj je 400 evra, a cene su evropske. Zato više od 500.000 stanovnika ne može da plati račune za struju i komunalne usluge, a da ne govorimo o kvalitetu ishrane i odeće. Od deset miliona stanovnika Mađarske, četiri je, prema kriterijumima Ujedinjenih nacija, siromašno.

Sledeći mit proširen od zagovornika evrointegracija je da će državu koja uđe u Uniju prosto saleteti strani investitori. Mađarska je za vreme socijalizma imala oko 2.000 velikih preduzeća u vlasništvu države, i ona su bila nosioci socijalne stabilnosti. Danas ih ima manje od 100; ostala su upropašćena ili prodata strancima. Država je od privatizacije zaradila 11 milijardi dolara, koje je brzo potrošila, a sada se održava uz pomoć kredita, tako da je dug već dostigao kritičnu tačku od 90 odsto BND, navodi ukrajinski portal „bintel.com.ua“. U Mađarskoj, dakle, radi oko 30.000 stranih većih i manjih preduzeća, ali od njih je mala korist, jer sva rade na osnovu poreskih olakšica, koristeći jeftinu radnu snagu kojoj se deo plate isplaćuje „na ruke“ da bi se izbegla davanja za socijalno i penziono, kao i porez. Ta strana preduzeća zarađeni novac ne ulažu u Mađarsku, već nose kući.

Statistički, strane investicije su došle, ali ne i činjenički. Posle ulaska Mađarske u EU registrovano je više od milion neprofitnih organizacija i firmi, ali broj radnika u njima je zapanjujući: svega jedan do dva čoveka. Još jedna prevara, u nizu.

Godine 2004. Mađarska je zatvorila veliko preduzeće za proizvodnju autobusa „Ikarusbus“. Do zatvaranja proizvodilo je 14.000 autobusa. Pre toga, dve godine preduzeće nije radilo, a potom je prodato za dolar, ali ni to nije pomoglo da se poveća proizvodnja. Sada se proizvodnja broji deseticama.

 

SKUPA HRANA Mađarska je poljoprivredna zemlja, poznata po proizvodnji kvalitetne hrane i po dobroj kuhinji. Prema potencijalima, može da hrani 30 miliona ljudi veoma kvalitetnim poljoprivrednim proizvodima. Tako je i bilo do kraja 80-ih godina XX veka. No, od tada situacija se menja – nagore. Od ulaska u Evropsku uniju proizvodnja hrane je opala za 9,5 puta. Pokazalo se da mađarski seljaci ne mogu da izdrže konkurenciju na tržištu Unije, gde se ta proizvodnja dotira. Potom je uništena proizvodnja namenjena  vlastitoj državi, jer nije ispunjavala „evropske standarde“. Tako je nezaposlenost u nekim poljoprivrednim regionima dostigla i 100 procenata. Suština je da je ulaskom u Uniju na tržište Mađarske došla jeftina roba iz drugih država, što je oborilo cene mleka, govedine i živine. Tako je na desetine hiljada poljoprivrednika bankrotiralo, svedoči državni sekretar Ministarstva razvoja sela Mađarske za ruski tv kanal „Rusija danas“. Odmah po ulasku u Uniju, Mađarsku su preplavili jeftini proizvodi iz Danske i Holandije, pri čemu oni stoku hrane veštačkom hranom, a Mađari prirodnom (kukuruzom, ribljim brašnom, sojom…). Drugim rečima, jeftina hrana nije i kvalitetnija, ali… Jedna od zabluda Mađara je i da će ulaskom u Uniju ne samo nahraniti istu, već i „zaliti svojim medom“. No, Brisel je doneo drugačiju odluku. Skinuli su ograničenja za uvoz kineskog meda, kao i drugih zemalja koje nisu članice Evropske unije, i izvoz meda se prepolovio, a time je i zarada svedena na nulu, jer je cena pala sa 4,92 na 2,73 evra za kilogram. Ekonomska situacija nastala posle ulaska Mađarske u EU dovela je do toga da je ova država izbila na prvo mesto po broju bankrotstava, a spoljni dug je vrtoglavo rastao.

Na sve ovo se nadovezalo razočarenje Mađara u vladavinu prava u Evropskoj uniji. Mađarska je lider u Uniji po stepenu korumpiranosti. Istraživanja su pokazala da su rukovodioci i političari spremni da prime novac ili druge vrednosti, ako nisu manji od 10 odsto opšte sume koja je u poslu. Istraživanje je sprovela Mađarska trgovačko-privredna komora zajedno sa agencijom „Ernst i Jang“. Korupcija je dovela do toga da se trećina BND proizvodi na crnom tržištu. Posledično, penzioni fond nema odakle da se puni, što je ugrozilo najstarije. Da penzioneri ne bi ostali bez zarađenih penzija, država se zadužila.

Rezultat ovakve EU politike u Mađarskoj doveo je do masovnih protesta građana u Budimpešti. No, tada su se suočili sa još jednim problemom – neslobodnim medijima, kojima preti kazna do 950.000 dolara za „emitovanje ili objavljivanje neizbalansirane informacije o događajima“. Nezadovoljstvo Mađara Unijom je tinjalo od samog ulaska ove države u Uniju, ali je vrhunac ispoljen u jesen 2006. godine, kada su Mađari u velikom broju izašli na ulice. LJ. Šišelina za časopis „Savremena Evropa“ ističe da je uzrok nezadovoljstva Mađara sazrevao dugo, a najveći je katastrofalno stanje u ekonomiji, nepopularne ekonomske reforme, pad životnog standarda i odsustvo stranih investicija.

Nezadovoljstvo Mađara Evropskom unijom dovelo je do niza mera vlade koje su analitičari, poput Natalije Serove na portalu „utro.ru“, ocenili kao „bomba pod Evropskom unijom“. Naime, Mađarska se, prema sličnim ocenama evrointegratora, pretvorila u „enfant terrible (bezobrazno dete) Evropske unije“. Naime, na ulicama Mađarske prvi put su paljene zastave Evropske unije kao simbol siromaštva, nepravde i hegemonizma. U novom Ustavu zemlje definisano je da je brak „zajednica muškarca i žene“, čime se onemogućava sklapanje istopolnih brakova. Budimpešta je Ustavom definisala i da ne prihvata evro, jer je zapisala da je „nacionalna valuta forinta“. Budimpešta se takođe odrekla pomoći MMF-a i Svetske banke. Vlada je počela da spasava i pojedine kompanije, poput avio-kompanije „Malev“ kako bi sprečila dalji pad nezaposlenosti, što je izazvalo jezu u Briselu, koji je i saopštio da postupci Mađara „ne odgovaraju evropskim normama“. Mađarska, za razliku od Grčke, Španije i drugih sličnih država, koje su nezadovoljne Evropskom unijom, postala je prva država u Uniji koja je profilisala svoju pobunu u formi političkih odluka usvojenih u nacionalnom parlamentu, što je principijelno nova tendencija koja može delovati „zarazno“.

Brisel je nezadovoljan Mađarima i po pitanju Centralne banke, radom sudova i zaštitom podataka građana, tako da se čeka žestok odgovor evropske birokratije. Zato deo političke elite Mađarske misli da je vreme za „razvod braka“ sa Briselom. Ostaje, dakle, pitanje da li će evropska birokratija, kao provereno nedemokratska, to dozvoliti.

[/restrictedarea]