Почетна / Друштво / Живот без лекова

Живот без лекова

Пише Бранко Радун

Како се догодило да за релативно кратко време Србија готово сасвим изгуби већи део сопствене – базне производње лекова, производње која није само профитабилна делатност већ и стратешка грана привреде

Много се у последње време прича о стратешким инвестицијама и реиндустријализацији Србије. При том се мало пажње посвећује спасавању и подршци постојеће производње која је у неким областима била на завидном нивоу и која представља реалну основу потенцијалног опоравка и обнове српске привреде. Једна од тих области је производња лекова у чему је донедавно на регионалном нивоу предњачила наша земља. Но, како видимо домаћа производња се постепено гаси, фабрике су или у стечају, или пред банкротом, или не производе лекове.

СЛУЧАЈ „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ“ Како се догодило да за релативно кратко време Србија готово сасвим изгуби већи део сопствене – базне производње лекова, производње која није само профитабилна делатност већ и стратешка грана привреде (поред производње хране и енергије) од које друштво зависи у кризном времену. Пропадања српске индустрије лекова је почело током деведесетих када се успоставио увознички лоби којем је профитабилније било да увози јефтине индијске или кинеске лекове него да се „бакће“ са домаћом производњом. Тако је почело постепено потискивање домаћег производног програма, домаћа фармацеутска индустрија све више је само препакивала јефтине и неквалитетне „рестлове“ из Азије. Тиме је не само једна перспективна и на ширем простору позната индустрија осакаћена, већ је дугорочно значајно порастао и ризик за здравље (поменути увозни лекови, без контроле по европским стандардима, нису били адекватног квалитета) домаћег становништва.

[restrictedarea]

Шта се у томе променило у међувремену – па готово ништа. Све то лако је разумети на примеру зрењанинске „Југоремедије“ која је била респектабилан произвођач бројних лекова од којих је за неке била ексклузивни власник лиценци, а данас је руинирана фабрика пред банкротом. Пропадање „Југоремедије“ је текло у етапама – група бивших радника и малих акционара „Југоремедије“ је 2007. године успела да одбрани фабрику од Јовице Стефановића Нинија и поништила приватизацију, којом је овај „контроверзни бизнисмен“ успео да у краћем периоду буде власник фабрике. Мали акционари су били огорчени што се стечај води траљаво и предуго, и што се фабрика даје у закуп компанијама које немају искуство у производњи лекова.

Компанија је била толико задужена да је отишла у стечај, а највећи је поверилац банка ХИПО. Сада се настављају игре између потенцијалних „спасиоца“ у виду банке, мистериозног бизнисмена из Америке са три имена Душан Давид Малден који је неко време био на челу фабрике. Поменути бизнисмен је смењен јер очигледно није испунио очекивања озбиљног чешког инвеститора компаније „Еурофарм“, предузећа закупца фабрике „Делта фарм“ које, по изјавама заинтересованих у овој игри, контролише новосадски бизнисмен Раде Баста. Ту је и покрет „Независност“ који је основан од бившег менаџмента да би се борио за права малих акционара којих је више од 2.000. Такође су у овој читавој транзиционој перипетији битни и стечајни управник који одлучује о моделу реконструкције фабрике и стечајни судија који доноси одлуку на рочишту које ће бити ко зна када заказано.

АГРЕСИВНИ ЛОБИ Занимљиво је и како је изгледало до пре неколико месеци да ће озбиљна чешка компанију ући са капиталом у компанију и одржати и развити производњу лекова, али се одједном десио преокрет. Чеси су напрасно одустали, а у незваничним разговорима се сазнаје да су отерани од домаћег лобија увозника лекова којима није потребна неугодна конкуренција. ХИПО банка која је најзаинтересованија да фабрика почне да ради и враћа новац који јој дугује предложила је програм реорганизације „Југоремедије“. По мишљењу упућених програм је био реалан. Но, ту је стечајни управник (очигледно без знања одбора поверилаца, а највећи поверилац је банка) дао под закуп компанији „Унион медика“, за коју пак из саопштења Одбора поверилаца сазнајемо да је део групе компанија које припадају увозничком лобију. То су оне исте компаније и лоби који су руинирали базну производњу лекова у Србији. Одбор поверилаца тврди да новац од закупа компаније не иде компанији већ за плаћање радника који раде за закупца, па тако он плаћајући закуп заправо плаћа своје раднике. Оно што је још значајније је то да је „Унион медик“, осим закупа комплетне фабрике, преузео и интелектуална права (лиценце) „Југоремедије“, а то је већи део вредности фабрика које производе лекове.

Посебно значајна у овој причи је политичка позадина овог случаја. Тако су власници или они који контролишу закуп заправо део увозничког лобија који штити странке које су „ушле“ у овај профитабилан посао, а пре свега се спомињу СПС и ЛСВ. Осим тога, будући да СПС контролише Министарство здравља којем се „Унион медика“ обратила за пренос лиценци и места производње са „Југоремедије“, мали акционари и Одбор поверилаца страхује да ће спрега бизнисмена са властима на овај начин задати завршни, смртоносни ударац „Југоремедији“. Та спрега бизнисмена из ДС-а, УРС-а, а сада и СПС-а је руинирала домаћу производњу лекова и начинила ненадокнадиву штету српској привреди, здравству и здрављу грађана Србије.

Да ли има лека који би се изборио са болешћу званом увознички лоби? Представници поверилаца су се састали са људима из тима Александра Вучића и добили обећање да ће им помоћи да се спречи пљачка фабрике и њених поверилаца. Но, питање је колико је остварљива шанса да се нешто брзо учини, јер је рок кратак, а одлуку доноси Министарство здравља које контролише СПС који очигледно не хаје за катастрофално стање у домаћој производњи лекова.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *