Почетна / Други пишу / Мирослав Лазански – Шта се крило иза хемикалија за „шанел 7”

Мирослав Лазански – Шта се крило иза хемикалија за „шанел 7”

Хоће ли САД гађати складишта бојних отрова у Сирији, чије су компоненте продавале компаније са Запада? – Целом региону прети еколошка катастрофа

Винстон Черчил је давно рекао да су „бојни отрови огавно оружје”. Његови наследници су те речи очигледно заборавили, јер је од јула 2004. до маја 2010. управо британска влада издала пет дозвола за две компаније ради извоза натријум-флуорида у Сирију, а то су супстанце које се користе за производњу бојног отрова сарин.

Испоруке су обављене у време када је режим Башара ел Асада на Западу оптуживан да гомила залихе хемијског оружја. Фирме из Велике Британије тврде да су продавале хемијске супстанце сиријским козметичким компанијама и да је све то било легално, док обавештајне службе сумњају да је Дамаск искористио те супстанце за производњу хемијског оружја.

О свему овоме пише британски лист „Дејли мејл” откривајући велику аферу, врло неугодну за владу у Лондону. Само наивни могу да поверују да британске фирме нису знале шта продају, да британска влада није знала о каквој се „козметици” ради.

Лицемерство Запада нема граница када је продаја оружја у питању. Наоружаће и опремиће и црног ђавола, а онда ће га бомбардовати јер, ето, тај ђаво нарушава моралне норме.

Продаје компоненти и инсталација за производњу хемијског оружја од стране западних компанија државама Блиског истока нису ништа ново. Западнонемачко државно тужилаштво је крајем осамдесетих година прошлог века притворило седам немачких менаџера под сумњом да су у Ирак извезли фабрику за производњу бојних отрова.

Одређене компоненте хемијске индустрије Сирији и Ираку испоручивале су и компаније из Холандије, Белгије и Француске, све под изговорима да је реч о пестицидима и козметичким производима. Једна француска компанија испоручила је својевремено Дамаску хемикалије за парфем назван „шанел 7”, блискоисточну верзију „шанела 5”.

Сви су трговали са Дамаском. Неким припадницима западних обавештајних служби то су биле и лепе приватне зараде. Сада се сви као згражају због хемијског оружја у Сирији.

Сирија поседује арсенал од око 2.000 тона бојних отрова, пре свега фосфорне бојне отрове типа сарин, табун, соман и ВХ. Могуће је да има и старе пликавце типа иперит, луизит и смесе иперита са луизитом.

Шта је употребљено у нападу на предграђе Дамаска 21. августа тек треба да утврде стручњаци УН. Ако су владине снаге употребила сарин, то се на погинулима и у микроконцентрацији на тлу, у ваздуху и води може лако открити. Сарин су могле да употребе и снаге опозиције, неколико је складишта сиријске армије одавно у рукама побуњеника. Опозиција је могла да користи и бинарно хемијско оружје, то јест оружје чије су две компоненте саме по себи неотровне, и као такве лаке за руковање и транспорт, али када се уклони мембрана у бомби или ракети, која дели та два неотровна састојка, долази до реакције и стварања опасног хемијског оружја. Бинарно хемијско оружје проналазак је Запада, концепција руског бинарног хемијског оружја је сасвим другачија.

Вашингтон је најавио да би у бомбардовању Сирије гађао складишта бојних отрова „да онемогући њихову даљу употребу”. Москва је одмах реаговала и затражила да се те мете скину са листе циљева. Шта ће се догодити ако Американци заиста бомбардују складишта бојних отрова у Сирији?

Ако су та складишта дубоко у брдима, најмање 100 метара испод земље, онда еколошке катастрофе неће бити. Но, ако нису, онда цео регион може да погоди еколошка катастрофа невиђених размера.

Када иперит, који има индукциони период, доспе у земљу и покушате да га неутралишете хлорним кречом, долази до егзотермичке реакције, тло подрхтава и подиже се увис.

Паљење луизита, који делује одмах, шири отров на стотине километара и људи оболевају. Соман је врло скуп бојни отров са становишта производње, технологија је компликована, потребно је добити неколико међупроизвода укључујући и шпиритус и зато претпостављам да га у сиријском арсеналу и нема превише.

Што се тиче сарина, 1964. догодила се катастрофа у погону 34 у Волгограду, где је произвођен тај бојни отров. Погон је изгорео, направило се тзв. бело море, сметлиште високотоксичних отпадака. У пролеће те године дошло је до поплаве: „бело море” спојило се са Волгом, цела река од Волгограда до Астрахана била је заиста бела – од трбуха угинулих риба.

Американци могу да гађају складишта сиријске војске где се налазе бојни отрови, локације знају, но ако ракете пробију заштиту тих складишта, последице ће бити катастрофалне. Јер, ни сарин, ни соман, ни ВХ отрове ни спаљивањем не можете потпуно уништити, остају у атмосфери у концентрацији око 100.000 пута већој од дозвољене.

Није ствар у технологији, већ једноставно у томе што је то оружје заиста немогуће уништити. Знају ли чланови америчког Конгреса ишта о томе?

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sta-se-krilo-iza-hemikalija-za-sanel-7.sr.html

2 коментара

  1. Ова последња реченица све говори, неможе да се уништи нити да се издвоје на било који начи из атмосфере.Често себи постављам питање. Колико моћи, колико крви , колико несреће треба овим нељудима да би њини апетити били задовољени и зашто човечанство , које је огромно дозвољава да га води у амбис шака патолошких лудака и лажова?




    0



    0
  2. sve otrovne hemikalije se mogu lako uništiti, anaerobnom pirolizom u kazanima sa elektro-generisanom plazmom, taj proces se koristi za uništavanje svih vrsta otpada naročito toksičnog, izuzev nuklearnog otpada. izlaz je singas gorivo za generatore struje, a mali deo čvrstih materija je vitrifikovan u staklene granule. danas psotoji stotinak postrojenja u svetu kao i desetak proizvodjača.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *