Miroslav Lazanski – Šta se krilo iza hemikalija za „šanel 7”

Hoće li SAD gađati skladišta bojnih otrova u Siriji, čije su komponente prodavale kompanije sa Zapada? – Celom regionu preti ekološka katastrofa

Vinston Čerčil je davno rekao da su „bojni otrovi ogavno oružje”. Njegovi naslednici su te reči očigledno zaboravili, jer je od jula 2004. do maja 2010. upravo britanska vlada izdala pet dozvola za dve kompanije radi izvoza natrijum-fluorida u Siriju, a to su supstance koje se koriste za proizvodnju bojnog otrova sarin.

Isporuke su obavljene u vreme kada je režim Bašara el Asada na Zapadu optuživan da gomila zalihe hemijskog oružja. Firme iz Velike Britanije tvrde da su prodavale hemijske supstance sirijskim kozmetičkim kompanijama i da je sve to bilo legalno, dok obaveštajne službe sumnjaju da je Damask iskoristio te supstance za proizvodnju hemijskog oružja.

O svemu ovome piše britanski list „Dejli mejl” otkrivajući veliku aferu, vrlo neugodnu za vladu u Londonu. Samo naivni mogu da poveruju da britanske firme nisu znale šta prodaju, da britanska vlada nije znala o kakvoj se „kozmetici” radi.

Licemerstvo Zapada nema granica kada je prodaja oružja u pitanju. Naoružaće i opremiće i crnog đavola, a onda će ga bombardovati jer, eto, taj đavo narušava moralne norme.

Prodaje komponenti i instalacija za proizvodnju hemijskog oružja od strane zapadnih kompanija državama Bliskog istoka nisu ništa novo. Zapadnonemačko državno tužilaštvo je krajem osamdesetih godina prošlog veka pritvorilo sedam nemačkih menadžera pod sumnjom da su u Irak izvezli fabriku za proizvodnju bojnih otrova.

Određene komponente hemijske industrije Siriji i Iraku isporučivale su i kompanije iz Holandije, Belgije i Francuske, sve pod izgovorima da je reč o pesticidima i kozmetičkim proizvodima. Jedna francuska kompanija isporučila je svojevremeno Damasku hemikalije za parfem nazvan „šanel 7”, bliskoistočnu verziju „šanela 5”.

Svi su trgovali sa Damaskom. Nekim pripadnicima zapadnih obaveštajnih službi to su bile i lepe privatne zarade. Sada se svi kao zgražaju zbog hemijskog oružja u Siriji.

Sirija poseduje arsenal od oko 2.000 tona bojnih otrova, pre svega fosforne bojne otrove tipa sarin, tabun, soman i VH. Moguće je da ima i stare plikavce tipa iperit, luizit i smese iperita sa luizitom.

Šta je upotrebljeno u napadu na predgrađe Damaska 21. avgusta tek treba da utvrde stručnjaci UN. Ako su vladine snage upotrebila sarin, to se na poginulima i u mikrokoncentraciji na tlu, u vazduhu i vodi može lako otkriti. Sarin su mogle da upotrebe i snage opozicije, nekoliko je skladišta sirijske armije odavno u rukama pobunjenika. Opozicija je mogla da koristi i binarno hemijsko oružje, to jest oružje čije su dve komponente same po sebi neotrovne, i kao takve lake za rukovanje i transport, ali kada se ukloni membrana u bombi ili raketi, koja deli ta dva neotrovna sastojka, dolazi do reakcije i stvaranja opasnog hemijskog oružja. Binarno hemijsko oružje pronalazak je Zapada, koncepcija ruskog binarnog hemijskog oružja je sasvim drugačija.

Vašington je najavio da bi u bombardovanju Sirije gađao skladišta bojnih otrova „da onemogući njihovu dalju upotrebu”. Moskva je odmah reagovala i zatražila da se te mete skinu sa liste ciljeva. Šta će se dogoditi ako Amerikanci zaista bombarduju skladišta bojnih otrova u Siriji?

Ako su ta skladišta duboko u brdima, najmanje 100 metara ispod zemlje, onda ekološke katastrofe neće biti. No, ako nisu, onda ceo region može da pogodi ekološka katastrofa neviđenih razmera.

Kada iperit, koji ima indukcioni period, dospe u zemlju i pokušate da ga neutrališete hlornim krečom, dolazi do egzotermičke reakcije, tlo podrhtava i podiže se uvis.

Paljenje luizita, koji deluje odmah, širi otrov na stotine kilometara i ljudi obolevaju. Soman je vrlo skup bojni otrov sa stanovišta proizvodnje, tehnologija je komplikovana, potrebno je dobiti nekoliko međuproizvoda uključujući i špiritus i zato pretpostavljam da ga u sirijskom arsenalu i nema previše.

Što se tiče sarina, 1964. dogodila se katastrofa u pogonu 34 u Volgogradu, gde je proizvođen taj bojni otrov. Pogon je izgoreo, napravilo se tzv. belo more, smetlište visokotoksičnih otpadaka. U proleće te godine došlo je do poplave: „belo more” spojilo se sa Volgom, cela reka od Volgograda do Astrahana bila je zaista bela – od trbuha uginulih riba.

Amerikanci mogu da gađaju skladišta sirijske vojske gde se nalaze bojni otrovi, lokacije znaju, no ako rakete probiju zaštitu tih skladišta, posledice će biti katastrofalne. Jer, ni sarin, ni soman, ni VH otrove ni spaljivanjem ne možete potpuno uništiti, ostaju u atmosferi u koncentraciji oko 100.000 puta većoj od dozvoljene.

Nije stvar u tehnologiji, već jednostavno u tome što je to oružje zaista nemoguće uništiti. Znaju li članovi američkog Kongresa išta o tome?

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sta-se-krilo-iza-hemikalija-za-sanel-7.sr.html