Стаљин, Југославија и трећи светски рат

Стаљинов приватни рат са Јосипом Брозом Титом умало није проузроковао трећи светски рат, наводи се у објављеном документу са којег је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) скинула ознаку тајности.

У документу који је назван „Избегавање Армагедона”, НСА наводи да је Стаљин био одлучан да по сваку цену уништи Тита и „његов отпаднички комунистички режим”, преноси РТС.

Тито је повукао неколико потеза који су разбеснели Стаљина, а кап која је прелила чашу био је Грчки проблем и Титова помоћ (око 10.000 „добровољаца”) комунистима који су се борили у тој земљи.

Стаљин је Титу послао писмо критикујући „Грчку линију”, сматрајући да комунисти у Грчкој немају никакве шансе зато што Атину подржавају Сједињене Америчке Државе, „најмоћнија држава на свету”.

Пошто је Београд одбио да попусти, Стаљин је захтевао оштру казну. Осим избацивања из Информбироа, Совјети су започели заједљиву пропаганду проглашавајући Тита и његову владу за „шпијунске групе”, одане америчком и британском империјализму.

У документу се, потом описује пропагандни рат између две државе и партије и наводи да је војна акција Стаљина деловала као реална опција „пошто су субверзије и саботаже пропале”.

То су потврдили и извори који се помињу у документу. Један од њих је и мађарски дезертер генерал Бела Кираљ.

Према његовим речима, Мађарска народна армија требало је да пробије југословенску одбрану у Војводини. То би отворило врата ка Београду који је требало да заузме совјетске оклопне трупе.

То је допринело томе да се за сукоб заинтересује и Запад. У августу 1950. године процене ЦИА биле су да би југословенска армија имала шансе против трупа Румуније, Мађарске и Бугарске.

Међутим, присуство шест совјетских дивизија у тим армијама, значило би пораз Југославије.

Отуда је ЦИА закључила да југословенски отпор зависи од степена и брзине западне помоћи, а поједини сенатори су упозоравали да би „совјетски напад на Југославију лако могао да представља увод у трећи светски рат”.

Како би спремиле југословенску војску за рат, Сједињене Државе су створиле шему помоћи. У години после инвазије на Кореју, Вашингтон је обезбедио 77,5 милиона долара помоћи за Београд. До средине педесетих година, војна помоћ је укупно износила пола милијарди долара.

У јуну 1951. године, генерал Коча Поповић је посетио Вашингтон ради заједничких војних планирања. На прву лопту, помоћ Вашингтона Београду била је неочекивана.

Пре разлаза са Москвом, радикални режим у Београду био је у западним медијима означен као совјетски сателит број један, а односи између Југославије и САД су били напети.

Ипак, због совјетске претње, ствари су се промениле. У септембру 1951. године обавештајна заједница Сједињених Држава, већ је означила Југославију као вредну и поуздану брану од Совјетског Савеза.

Специјални ЦИА пројекти развоја за 24 месеца рачунали су на Југославију као будућу НАТО чланицу, уз Грчку, Турску и Шпанију, што би било главно појачање алијанси за евентуални рат против Совјетског блока.

Закључено је да је совјетска инвазија на Југославију веома вероватна и да би могла ускоро да се оствари. Из НАТО перспективе, Југославија је служила као штит за рањиву Италију и Грчку.

Планови су ишли толико далеко да је у септембру 1951. године Врховна команда савезника у Европи наредила да ће Италија бити брањена на реци Сочи, која је великим делом била на југословенској територији.

Упркос великој војној помоћи коју је Запад пружао Југославији, страх од совјетске инвазије растао је у земљама НАТО. У фебруару 1951. године британски војни врх је објавио да ће совјетски напад на Југославију довести до трећег светског рата. И Вашингтон је сматрао да би напад на Југославију могао бити увод у глобални рат.

Пошто НАТО није био у стању да оствари предност када је реч о конвенционалном наоружању, опција нуклеарног оружја често је била спомињана. У недељама после инвазије Кореје, Вашингтон је прихватио опцију да искористи нуклеарно оружје како би одбранио Југославију. То би свакако произвело и одговор с друге стране и тешко да би било могуће избећи „нуклеарни рат”.

Ипак, дуго очекивани совјетски напад никад се није десио. Према генералу Кираљу, завршне припреме за напад на Тита кулминирале су у току америчке инвазије на Кореју. Али развој догађаја на Корејском полуострву је био неочекиван за Совјете. Москва је резоновала: Ако је Америка уложила такав напор како би спасила Кореју, како ће се онда ангажовати да спасе стратешки важног Тита?

Због тога је Стаљинова спремност да изазове светски рат, чак нуклеарни рат, слабила, а планови за инвазију су одложени. Према Кираљевим речима, америчка јака одбрана Јужне Кореје одвратила је Стаљина од инвазије.

http://www.politika.rs

Један коментар

  1. Avatar

    Bre, bre al su dobri ovi ameri, pa oni su bili spremniu da nas brane i atomskim bombama i naravno te bombe bi eksplodirale na nasoj teritoriji. Interesantno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *