Почетна / Други пишу / Маринко Вучинић: Ivo Josipović i seme zla

Маринко Вучинић: Ivo Josipović i seme zla

U javnim nastupima naših državnih funkcionera često se može čuti slavodobitna ocena o neprestanom unapređivanju srpsko-hrvatskih odnosa kao najvažniji izraz politike stabilizacije i razvijanja dobrosusedskih odnosa u našem regionu.Ovu ocenu ne može da naruši ni činjenica da je položaj preostalih Srba u Hrvatskoj veoma težak ali i da nije obezbeđeno ostvarivanje elementarnih ljudskih i građanskih prava Srba prognanih u vreme akcije Oluja.

Naša zvanična politika je već dugo u defanzivnoj ulozi i nema pro-aktivan odnos što bi podrazumevalo doslednije i  blagovremeno zalaganje za poboljšanje uslova života Srba i njihovog ukupnog statusa  u Hrvatskoj. Umesto toga Srbija sada pristaje da bez ikakvog reagovanja prelazi i preko najtežih političkih provokacija i čestih izliva anti-srpske mržnje.To se posebno dešava u vreme obeležavanja godišnjice tzv. Domovinskog rata koji ima ulogu osnivačkog i državotvornog mita za sadašnju nezavisnu  hrvatsku državu.Međutim, pitanje genocida koji je doživeo srpski narod u vreme ustaške vladavine i postojanja Nezavisne Države Hrvatske  kao i odnos prema Jasenovcu kao najvećem stratištu srpskog naroda ostaje i dalje otvoreno pitanje u odnosima Srbije i Hrvatske.O tome svedoči i nedavna izjava Predsednika Hrvatske Ive Josipovića o žrtvama totalitarizma u kojoj se na neprimeren i nedostojan  način pokušava relativizovati stradanje Srba u Jasenovcu i Jadovnu.U ovoj izjavi (veoma evropski intoniranoj) Ivo Josipović je nastojao da grubo relativizuje pitanje žrtava totalitarizma  navodeći „da prošlost ne može da se menja ali da iz nje  mora da se uči“. Ali šta je je to zaista naučio Ivo Josipović iz naše prošlosti ako izjednačava zločine u “ Ahmićima, Blajburgu, Jadovnu, Jasenovcu, Paulin Dvoru, Sarajevu, Sijekovcu, Srebrenici, Teznu.Na ovom strašnom i predugačkom nizu bola , na desetinama spomenika i neobeleženih grobnioca odao sam počast žrtvama rata, totalitarizma i mržnje duboko verujući da iz njihovih humki više nikada ne sme klijati seme novog zla“. Ali upravo je ovakvo drastično izjednačavanje  žrtava Jasenovca, Jadovna i Blajburga sejanje novog smena zla jer su to toponimi i istorijski događaji  koji se ne mogu nikako porediti i stavljati u istu ravana kako to čini Ivo Josipović lamentirajući nad žrtvama totalitarizma. Ali to  je samo početak, jer se taj princip simetrije primenjuje i na mesta u kojima su počinjeni najteži zločini u toku građanskog rata koji je doveo do razbijanja  socijalističke Jugoslavije. To je oprobani perfidni recept hrvatske propagande i politike koja nastoji da po svaku cenu Jasenovac i Jadovno relativizuju i svrstavaju u istorijski i politički kontekst u kome se ova najtragičnija srpska  stratišta izjednačavaju sa ostalim žrtvama totalitarizma , a pri tome to  ne odgovara zahtevima i principima elementarne istorijske istine.Uvek se mora naglašavati da su Jasenovac i Jadovno bili deo organizovanog genocida koji je sprovodio ustaški režim u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i čija je jasna namera bila da potpuno uništi  srpski narod i eliminiše ga sa njegovih istorijskih prostora.

Zato je izjava Ive Josipovića samo jedan u nizu pokušaja da se govoreći o žrtvama totalitarizma u istoj političkoj ravni nastavi proces svojevrsne istorijske revizije i na taj način  i dalje seje seme novog zla    koje veoma često i danas pokazuje svoje zloćudno lice. To se dešava zato što se ne može olakim izjavama koje nisu zasnovane na  jasno određenim istorijskim istinama  poništavati zločin genocida koji je počinjen nad srpskim narodom u Drugom Svetskom Ratu  čije je neosporno oličenje Jasenovačko stratište koje se  u ovakvim istupima hrvatskih zvaničnika uporno izjednačava sa zločinima  nastalim u potpuno drugačijim istorijskim  i političkim okolnostima.Ali Jasenovac i Jadovno su za srpski narod  jedinstveni i neuporediv primer genocida   i ne mogu se porediti sa ostalim žrtvama totalitarizma kako je to učinio u svojoj izjavi  predsednik Hrvatske Ivo Josipović.Takva poređenja su bila i stala glavna izvorišta  za bujanje  novog semena zla o čemu nam najbolje svedoče  istorijski događaji koji su usledili nakon razbijanja  Jugoslavije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *