Струја и даље најјефтинија у региону

Агенција за енергетику дала сагласност на повећање цене електричне енергије

Последња промена ценовника била је пре више од две године, тачније 1. априла 2011. године. Стопа инфлације у Србији у међувремену достигла је 14,1 одсто, те предложени проценат повећања цене електричне енергије неће бити довољан да покрије раст инфлације

Aгенција за енергетику Републике Србије 16. јула је дала сагласност на одлуку о повећању цена електричне енергије од 1. августа за све купце електричне енергије које снабдева Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“ (домаћинства, мали купци и купци на средњем напону). Цене електричне енергије за домаћинства у просеку ће бити већа за 10,9 одсто.

ЦЕНА МАЊА ОД ТРЖИШНЕ Цена електричне енергије у Србији је већ годинама најнижа у региону и Европи, а последња промена ценовника била је пре више од две године, тачније 1. априла 2011. године. Стопа инфлације у Србији у међувремену достигла је 14,1 одсто, те предложени проценат повећања цене електричне енергије неће бити довољан да покрије раст инфлације.
С обзиром на економско стање у Србији, ЕПС је одлучио да предложи поскупљење од само 10,9 одсто и са ценама далеко нижим од тржишних настави да потпомаже економску стабилност грађана и државе. Тиме што је предложена цена мања од тржишне цене, ЕПС се одрекао великих новчаних средстава, која би требало да уложи у модернизацију, инвестиције у нове производне капацитете и еколошке програме, као и у реорганизацију пословања компаније. Да је АЕРС-у поднет захтев да актуелну тржишну набавну цену урачуна у своју методологију одређивања цене електричне енергије, ЕПС-у би било одобрено повећање за око 38 одсто за домаћинства, али је предложено повећање за само 10,9 одсто за домаћинства.

ПОЧЕТАК РАДА ПД „ЕПС СНАБДЕВАЊЕ“ Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“, које послује у оквиру система „Електропривреде Србије“ почело је са радом 1. јула, а формирано је у складу са одредбама Закона о енергетици, Уговора о Енергетској заједници Југоисточне Европе и Закључком Владе Србије о усвајању Полазних основа за реогранизацију ЕПС од 16. новембра прошле године. Купци, које су до сада снабдевала привредна друштва за дистрибуцију електричне енергије, немају разлога за забринутост, јер „ЕПС Снабдевање“ преузима све обавезе ранијих снабдевача.
Први рачун „ЕПС Снабдевање“ издаће у августу за јулску потрошњу која ће бити обрачуната по тренутној (старој цени), јер повећање цене електричне енергије важи од 1. августа. У ЕПС-у напомињу да нема потребе да купци долазе у дистрибуције како би потписивали нове уговоре, јер ће све бити обављено по аутоматизму.
И „ЕПС Снабдевање“ и привредна друштва за дистрибуцију електричне енергије послују у оквиру система „Електропривреде Србије“, тако да купци, као и до сада, остварују сва права и испуњавају обавезе (обрачун, потрошња, плаћање…) у оквиру ЕПС групе. Рачуни ПД „ЕПС Снабдевање“ и даље ће се плаћати на истим местима као и до сада, а све евентуалне рекламације ће се обављати на шалтерима дистрибуција. Купци ће благовременом уплатом и даље имати право на попуст од пет одсто на сваки месечни рачун.
С обзиром на то да „ЕПС Снабдевање“ има нове бројеве рачуна, купци који електричну енергију плаћају путем трајног налога или „e-bankingа“, рачун ПД „ЕПС Снабевање“ неће моћи да плате досадашњим налогом, већ би требало да се обрате својој банци ради промене броја рачуна. Провизија за плаћање рачуна за утрошену електричну енергију и даље се неће наплаћивати на шалтерима електродистрибуција, а ту услугу „Пошта Србије“ и банке наплаћиваће по својим ценовницима.

РБ „Колубара“

Угаљ са копа „Радљево“ идуће године

Прве тоне угља са новог Површинског копа „Радљево“, који ће бити отворен у Колубарском рударском басену, требало би да буду произведене већ у другој половини наредне године, речено је 8. јула нa састанку којем су присуствовали Милорад Грчић, директор РБ „Колубара“, Драгољуб Лаковић, председник Скупштине РБ „Колубара“ и Дарко Глишић, председник Општине Уб.

„Отварање ‘Радљева’ један је од најважнијих државних пројеката, значајан не само за развој српске електропривреде, већ и читавог региона. Ако наставимо да радимо досадашњом динамиком, реално можемо да очекујемо да ћемо у другој половини 2014. године званично отпочети производњу на новом копу. Нема сумње да ћемо заједничким улагањем успети да испоштујемо планирану динамику активности, која је више него амбициозна. Рудари знају шта значи отворити коп – то је почетак новог живота у привредном, електропривредном и у социјалном смислу“, рекао је Грчић.

Према проценама, резерве „Радљева“ износе око 350 милиона тона лигнита, које ће бити експлоатисане у три фазе. Драгољуб Лаковић објаснио је да би у првој фази, која је у току и за коју је обезбеђена сва неопходна опрема, нови коп требало да остварује производњу између три и пет милиона тона угља годишње.

„Радљево“ мора да буде савремени коп, који ће бити понос „Електропривреде Србије“ и на реализацији тог пројекта ангажовани су највећи стручњаци у овој области. Ово је почетак нове фазе интензивне изградње нових капацитета у РБ „Колубара“, изјавио је Лаковић.

Председник Општине Уб Дарко Глишић захвалио се „Колубари“ и ЕПС-у на напорима које улажу у реализацији овог капиталног посла и додао да је задатак надлежних у општини да буду максимално спремни за реализацију пројекта.

Производња угља изнад плана
На четири површинска копа Рударског басена „Колубара“ за шест месеци ископано је више од 14 милиона тона угља, што је 4,2 одсто више од плана. У истом периоду откопано је и одложено 34,4 милиона кубика јаловине, чиме је план пребачен за око четири одсто.
Највеће количине лигнита ископане су на копу „Тамнава-Западно поље“, где је, са произведених 6,5 милиона тона лигнита, план пребачен за око 17 одсто. На истом копу је, такође, остварена и највећа производња откривке. Са нешто више од 16 милиона метара кубних јаловине остварен је пребачај плана од 28,5 одсто.
У јуну је у РБ „Колубара“ произведено преко два милиона тона угља, чиме је остварен пребачај плана за нешто више од пет одсто. Прекоплански производни резултати Колубарског угљеног басена обезбеђују стабилност и безбедност електроенергетског система Републике Србије.