Почетна / Свет / Руска зима у Берлину

Руска зима у Берлину

Зa „Печат“ из Берлина МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ

Путин не трпи придике и поповања: немачко-руски односи одавно нису били, по оцени немачких медија и аналитичара, тако хладни, за шта се највећа одговорност приписује канцеларки Ангели Меркел, шефу државе Јоахиму Гауку и „јастребовима“ из табора (владајућих) конзервативаца

И у државама чија политичка моћ и утицај почивају, превасходно, на привредној снази, политички интереси бивају повремено или почесто, у раскораку са економским интересима. Једни друмом, други шумом.

ЛЕКЦИЈЕ ПАРТНЕРИМА То је посебно уочљиво у случају Немачке и њених односа са Кином и Русијом. Упркос економској зависности од ове две земље (у првом случају огромно тржиште, у другом, поред такође великог и изазовног тржишта, енергетска зависност), садашњи политички лидери у Берлину – при чему су у томе најгласнији они са истока, почев од канцеларке Ангеле Меркел и председника Јоахима Гаука – осећају готово нагонску потребу да повремено „подигну прст“ и деле лекције о демократији и људским правима саговорницима и партнерима на кинеској или руској страни.
То њихови претходници нису практиковали, не бар тако јавно и провокативно, ни у „гвозденим временима“, када је за то било више повода и разлога: наступали су политички прагматично и дипломатски деликатно. Бивши канцелар Хелмут Кол је, упркос жестоким замеркама и критикама невладиних организација у сопственој земљи, приликом боравка у Кини, као први западни државник посетио једну гардиј-
ску јединицу кратко време после фамозног (и крвавог) Тјенанмена. Његово објашњење било је политички лапидарно: ко хоће да сарађује с Кином, не може да пренебрегне један од њених „стубова“. У овом случају, армију.
И док је у случају Кине немачко (канцеларкино) иступање с временом постало уочљиво стишаније, у односима с Москвом у Берлину је све очигледнији дах руске зиме: одавно, тврде медијски и политички аналитичари у овој земљи, немачко-руски односи нису били тако хладни, упркос снажној економској међузависности.
Утицајни политички магазин „Шпигл“ је недавно констатовао да у Берлину последњих месеци готово бесни рат око немачке политике према Русији. На једној страни су моћна привредна удружења, као што је (утицајни) Одбор за исток немачке привредне и индустријске коморе, али и кључни људи у (опозиционој) Социјалдемократској партији: кандидат за канцелара на септембарским парламентарним изборима Пер Штајнбрик, и шеф социјалдемократске посланичке формације у Бундестагу Франк Валтер Штајнмајер. Сви они су, не само из историјских разлога, жестоко против отворене конфронтације с Москвом: Берлин тиме ништа не постиже, а много ризикује и може да изгуби.
На другој страни су „јастребови“ из табора конзервативаца, чији барјак носи владин повереник за односе с Русијом Андреас Шокенхоф (онај посланик који повремено приређује шокове и београдским властима), а њима су се приклонили канцеларка Меркел и шеф државе Гаук.

[restrictedarea]

 

ПОСЕТЕ И ПРОВОКАЦИЈЕ Јавна је тајна да немачка канцеларка одавно „иде на нерве“ руском председнику Владимиру Путину због њених „придика“. Нову фазу „леденог доба“ на релацији Берлин-Москва „режирао“ је, међутим, председник Гаук. Он је, примајући недавно групу руских интелектуалаца у дворцу „Белви“, „недржавнички“ и „недипломатски“ (констатација немачких медија) одржао „лекцију“ руским властима, оптужујући их за мањкавости правне државе, империјални нагон и спутавање критичких медија. Захтевао је резолутно да Руси, у суочавању са „комунистичком диктатуром“, покажу стид, жаљење и покајање и да, у томе, следе немачки пример.
У Берлину су председникове „лекције“ прошле у том часу незапажено, али не и у Кремљу, чија су врата, иначе, за Гаука ионако била практично затворена. Први Гауков сусрет с Путином у дворцу „Белви“ био је, присећају се немачки медији, веома хладан. Бивши источнонемачки пастор је критички потегао тему слободе мишљења и људских права; наговестио је том приликом како намерава да се, током узвратне посете, у Москви сретне и са представницима цивилног друштва. Људи из Путинове пратње запазили су да је домаћин, покушавајући да атмосферу учини опуштенијом, посезао за вицевима, цитирајући их на енглеском (с „америчким акцентом“), не проговоривши ниједну руску реч, иако руски, дакако, зна.
Гауку се, међутим, није пружила прилика за узвратну посету. Било је планирано да двојица председника прошлог лета у Москви отворе „Немачку годину“. Из Москве је саопштено да је Путин, изненада, спречен неодложним пословима и обавезама. Од тада немачка страна грозничаво трага за новим термином; њега, бар за сада, нема на видику. У међувремену је прецртан, готово утаначен термин, да се Гаук и Путин састану у другој половини ове године. Можда 2014. Ко зна хоће ли и тада доћи до тог сусрета: Руси, једноставно, констатује „Шпигл“, неће да пруже Гауку прилику да провоцира Путина.
Гаук, међутим, не одустаје од провокација: председников Кабинет, како се чује, планира његов сусрет са представницима руског цивилног друштва, превасходно Путиновим критичарима, у – Берлину!
„Јастребови“ из Бундестага осокољени су Гауковим држањем и ставовима. Већ споменути Шокенхоф организовао је пролетос у Министарству спољних послова конференцију на коју је позван велики број руских невладиних удружења и организација. Али Ернст Јерг фон Штудниц, бивши немачки амбасадор у Москви и председник Немачко-руског форума, демонстративно је отказао учешће на овом скупу. Шокенхоф га је, на захтев и притисак из Кабинета, сменио са положаја координатора радне групе за цивилно друштво (чувеног) Петерсбуршког дијалога (установили су га пре 12 година Путин и Шредер), што је у Москви протумачено као (још једна) провокација. Уследио је „одговор“: међу више од стотину позваних на пријем поводом руског националног празника који је организовао амбасадор Владимир Гринин, није било владиног повереника за односе с Русијом Шокенхофа!
У политички ровитој ситуацији и наизглед ситни детаљи добијају посебно значење. Медији су, у том контексту, забележили да је Владимир Путин, приликом самита ЕУ-Русија почетком јуна у Јекатеринбургу, очигледно смишљено, знајући да Меркелова то „не подноси“, причао „мачо вицеве“. Споменуо је скандал с коњским месом (продавано је као јунеће) који је недељама потресао Немачку. Зашто, рекао је Путин, он би баш препоручио да се једе коњско месо, делује боље од вијагре!
И последњи сусрет Меркелове и Путина, пре неколико дана у Петрограду, који је требало да допринесе побољшању политичке атмосфере у односима између две државе, умало да се претвори у нови скандал. Скандал јесте изостао, али су остале последице. На крају програма – Меркелова је предводила велику групу немачких инвеститора и бизнисмена – било је планирано да она и Путин отворе изложбу „Бронзано доба – Европа без граница“ у Ермитажу. Протокол је, међутим, на канцеларкино изненађење, очигледно намерно, предвидео да отварање прође без њихових поздравних речи. Руси су, дакако, знали за канцеларкину намеру да на отварању изложбе затражи да се уметничка дела која су војници Црвене армије запленили у Немачкој, врате њиховим власницима или правним наследницима. Канцеларка је запретила, у непосредном разговору с Путином, да ће у таквој ситуацији демонстративно одбити да оде на отварање изложбе. Путин је попустио. Није му, очигледно, одговарало да се око тога прави „велики случај“. Меркелова је саопштила то што је хтела, да се „заплењена дела“ врате у Немачку, а Путин је узвратио да су она „плаћена крвљу војника који су срушили нацизам“.

БРАВО, ГОСПОЂО Немачки медији су, готово једногласно, констатовали да је овом „победом“ у „надгорњавању“ с руским председником, канцеларка испала – губитник. Владајућим конзервативцима наклоњени „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ је, овим поводом, приметио да је Меркелова тешко могла да пронађе гори тренутак и лошији повод за супротстављање „ауторитарном Путину“. Русија одуговлачи, записао је франкфуртски дневник, с враћањем заплењених уметничких дела. У Немачкој се ти експонати називају „ратним пленом“, у Русији „ратним трофејима“. Сами називи говоре о томе колико дипломатских проблема ти експонати могу да изазову. И управо на изложби која се одржава под називом „Европа без граница“, Ангела Меркел је пренебрегла дипломатију и управо у граду који су Немци држали у опсади и годинама изгладњивали, она је испровоцирала скандал.
„Франфурктер рундшау“ је свој суд сажео: Браво, госпођо канцеларко! Нико не би могао осмислити сценарио према којем се на погрешном месту и у потпуно погрешном тренутку дели лекција „бившем обавештајцу Путину“.
Прича о „трофејној“ (Руси) или „заплењеној“ уметности има дугу (пред)историју. На споменутој изложби у „Ермитажу“ појавила су се, први пут извучена из тајних депоа великог музеја, и дела око којих се две државе споре. Немци потражују око милион слика, три и по милиона књига и три километра архивског материјала. Москва одбија такве захтеве. Дума је 1998. донела Закон који је све то прогласио руским власништвом.
Бољи познаваоци ове „историје“, с руске стране, тврде да је највећи део уметничког блага које су Црвеноармејци пренели из окупиране Немачке у Русију, враћен између 1955. и 1960. Источној Немачкој, и да је у Русији остало мање од десет процената. Само Дрезденској галерији је „уступљено“ 1.240 слика, 16.000 графика и 100.000 нумизматичких комада.
Али и сами Руси имају свој „рачун“: нацисти су, на препад, према извештају њихове комисије састављеном одмах после рата, опљачкали 427 музеја, 4.000 библиотека и уништили 110 милиона књига. Али Меркелова се у вези са овим питањем не изјашњава.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Nemci su genocidan narod i to su pokazivali kroz istoriju koju sada hoce da prekrajaju. U nasu kucu su uvek dolazili sa oruzjem i prosli su lose. Sada to rade perfidnije ali i to se zna kako ce se zavrsiti. Sve su izvadili iz zemlje na svojoj drzavnoj teritoriji pa se sada krecu po svetu kao skakavci i brste i ubedjuju nas da je to za nase dobro. Uvek su kuburili9 sa naftom i gasom a to Rusija ima i normalno ume i moze da odbrani a prodaje po svojim uslovima i to suprotno ,,trecem paketu mera,, evropske energetske komisije.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *