Почетна / Друштво / Здравље у канџама јавашлука и профита

Здравље у канџама јавашлука и профита

Пише Маријана Милосављевић

Државне апотеке одлучиле су да покажу своју моћ – нису обезбедиле лекове без обзира на праву људску цену – човека или детета који трпе болове и боре се за живот. У тој бедној, у суштини шпекулантској превари, учествовали су сви, од градоначелника Београда до министарке здравља

Угледни амерички „Њујорк тајмс“ објавио је крајем прошле године репортажу о грчком „доктору Робину Худу“, Костасу Сиригосу, угледном онкологу који заједно са својим колегама бесплатно помаже сиромашним сународницима оболелим од рака у једној напуштеној америчкој војној бази надомак Атине. Грци сада, слично као и Американци, остају без здравственог и социјалног осигурања кад изгубе посао. После отказа, лечење плаћају из свог џепа када им после годину дана истекне осигурање. Болнице и апотеке траже готовину за лекове, што оболеле од рака може да кошта више десетина хиљада долара које већина њих нема. Здравствени систем пропада, па су др Сиригос и неколико његових колега решили да узму ствари у своје руке. Почетком године основали су тајну мрежу за помоћ неосигураним људима оболелим од рака и другим болесницима, а она функционише изван званичног система користећи само лекове које донирају апотеке, неке фармацеутске компаније и породице преминулих од рака. У Грчкој, лекари за које се открије да су помагали неосигураном пацијенту користећи болничке лекове морају да надокнаде трошак из свог џепа… Многи лекови се прослеђују др Сиригосу, који је пре три месеца направио амбуланту у болници, ван радног времена, за лечење оболелих од рака без осигурања, које му шаљу други лекари из мреже. Особље др Сиригоса волонтира после редовне смене. „Понекад се вратим кући уморна, исцрпљена, мути ми се пред очима“, испричала је Корина Либеропулу, патолог на дежурству са још петоро лекара и сестара. „Али докле год има материјала, ова пракса ће се наставити.“

ЖЕЂ ЗА ПРОФИТОМ Можемо ли да замислимо нешто слично у Србији? Одавно нам говоре да смо најболеснија нација у Европи, да умиремо пре европског просека. Али уместо солидарности, ова поразна статистика је код задужених за наше здравље пробудила једино неутаживу жеђ за профитом.
Уосталом, није ли чудно да сада, када смо држећи корак са 21. веком коначно решили да одбацимо сопствену историју и да се модернизујемо и европеизујемо, у Србији нема лекова? Да ли је део тог обећаног ЕУ раја да људи стрепе да ли ће себи и својој деци моћи да набаве инсулин, да ли ће моћи да дођу до терапије за карцином, да ли ће наћи лекове за многе хроничне болести као што је астма, да ли ће им од ретке болести дете остати препуштено судбини, да ли ће остати без терапије после инфаркта ако су већ имали срећу да га преживе…?
Актуелну несташицу основних лекова и вакцина није лако објаснити. Прошле године у ово време медији су тврдили да несташица лекова у Србији достиже свој историјски врхунац. Српска напредна странка упозорила је да је здравље хроничних болесника алармантно погоршано, и за то је оптужила челнике Демократске странке. СНС је још најавила да ће од првог дана свог мандата радити на томе да се грађанима обезбеди бољи квалитет живота. „Створићемо добар пословни амбијент, привући инвеститоре, отворити нова радна места, а озбиљном социјалном и здравственом политиком, која подразумева редовно снабдевање лековима и изградњу комплетне канализационе мреже, унапредићемо здравље свих грађана“, обећавало се у страначком саопштењу.
Само годину дана касније, државним апотекама у Београду недостаје инсулин, витални лек без којег дијабетичарима нема живота, и још стотинак других лекова, једнако неопходних акутним и хроничним болесницима.
Проф. др Зоран Радовановић, наш познати инфектолог и председник Лиге за имунизацију, обратио се 22. маја отвореним писмом министарки здравља Славици Ђукић-Дејановић. Радовановић упозорава, али и обавештава, да стручна јавност с великом забринутошћу прати недостатак вакцина на нашем тржишту, „посебно оних из програма Института ‚Торлак‘ – ранијих месеци бе-се-же, сада вакцина против тетануса“. Из сталних међусобних контаката чланова Лиге за имунизацију, великог броја наших епидемиолога и многих других стручњака, јасно се уочава да одговорност за ускраћивање права нашим грађанима на вакциналну заштиту пада на Министарство здравља, Фонд здравственог осигурања и низ других одговорних установа, тврди проф. др Радовановић. „Ми смо се претходних дана устезали да Вам се обратимо, јер Вам је главобољу задавао недостатак инсулина, као лека неопходног дијабетичарима. Несташица вакцина на кратак рок има мање драматичне последице, али…“
Министарка није одговорила.

[restrictedarea]

(НЕ)МОЋ ЗАКОНА Шта нам се догађа? Укратко, државне апотеке одлучиле су да покажу своју моћ – протестујући против Закона о јавним набавкама, нису обезбедиле лекове без обзира на праву људску цену, човека или детета који трпе болове и боре се за живот. У тој бедној, у суштини шпекулантској превари, учествовали су сви – држава пред колапсом и институције на челу са Министарством здравља на коленима, које је држава, иако је обећала, заборавила да ојача, а све у циљу похлепе једне организације, у овом случају „Апотекарске установе Београд“, којој није до одрицања од стечених привилегија. Зато су челни људи те установе бахато одбили да поштују закон, Закон о јавним набавкама, и као одмазду су још у марту најавили несташицу лекова коју трпимо, ево, већ скоро два месеца. У њиховим објавама и образложењима који су затрпавали медије нигде се не помиње патња болесног човека, али се зато инсистира на слободном и конкурентном тржишту, борби за осигурање стеченог монопола у односу на приватне апотеке, и профита којег неће да се одрекну чак и ако је незаконит.

А није да већ нису ухваћени – током 2011. године у незаконито спроведеним набавкама утрошено је око 47 милијарди динара, од чега су готово три четвртине чиниле набавке лекова без расписаног тендера, наведено је у извештају Државне ревизорске институције (ДРИ). „Од укупног износа нерегуларности у јавним набавкама, само код апотека уочене су неправилности у износу од више од 33 милијарде динара, а око осам милијарди односи се на јавна предузећа“, рекао је Радослав Сретеновић, председник ДРИ, представљајући резултате ревизије.
Колико год се затрчавали ка ЕУ, изгледа да смо се више приближили америчкој суровој свакодневници. Ево извода из текста чувеног америчког песника нашег порекла Чарлса Симића, под називом: „Здравство – нови амерички садизам“, који је објављен 2. фебруара ове године. Он описује говор једног америчког политичара, који је јасно рекао да је против компликоване процедуре оживљавања пацијената који немају здравствено сигурање, и при том доживео овације публике. „Ово је ново лице америчког садизма: нескривени излив радости на саму помисао да ће некоме слабом и беспомоћном бити нанет бол. Ова злоба, чини ми се, показује у којем се правцу наше друштво мења. Од здравствене индустрије, кеш кредита и комерцијалних затвора до трговине такозваним финансијским дериватима, приватизације јавног школства, измештања радних места, ратног профитерства, и стотина других превара – све то има исти грабежљиви карактер. Као да ово није њихова земља, него неко место које су окупирали да би га опљачкали и одрали становништво, не марећи шта ће се с тим становништвом догодити сутра“…
Вероватно слутећи да је враг однео шалу, и да ће се недостатак лекова њој обити о главу, министарка Славица Ђукић-Дејановић 19. априла изјављује да је њено Министарство здравља упутило захтев да се државне апотеке ове године изузму од примене Закона о јавним набавкама, али да не зна како ће влада одговорити. Ипак, „они (државне апотеке) ће морати да раде свој посао, и несташице лекова не сме да буде… Без обзира на то што потпуно разумем неспремност државних апотека да примене Закон о јавним набавкама, о том закону се говорило читаве прошле године и морали смо да будемо припремљени за њега.“
Она је још оптужила апотеке „Београд“ да се не придржавају закона, и стога крше права пацијената у чему има елемената кривичне одговорности. „Све док је за неспровођење Закона о јавним набавкама био предвиђен прекршај као санкција, то није много плашило апотеке. Проблем се појавио оног момента када је то постало кривично дело“, истакла је Ђукић-Дејановић. „Апотекарска установа Београд“ (АУБ) је, према њеним речима, током прошле године утрошила 128 милиона динара за опрему за Градски завод за хитну помоћ, за београдски „Беби клуб“, за пројектну психосоцијалну подршку у процесу вантелесне оплодње, за плате лекара, медицинских сестара, техничара и физиотерапеута. „За њихове плате у овој години издвојено је 37 милиона динара и, уз друге трошкове, АУБ је током протекле и ове године издвојила укупно 300 милиона динара, а није учинила оно што је њена примарна делатност – издвајање новца за резерве инсулина и других лекова док се не распише тендер за набавку“, рекла је министарка здравља.
Реаговало се муњевито. Влада је потврдила свој став. Опозициона Демократска странка ставила се у одбрану интереса „Апотека Београд“, будући да је град Београд њихов суоснивач. Узгред, улепшало је предизборну кампању прошлогодишње запошљавање 60 лекара и 100 медицинских сестара, које је градска управа запослила на одређено време у београдским домовима здравља и четири клиничка центра. Сада АУБ, пошто је послужила Драгану Ђиласу и Демократској странци, каже да ће још само месец дана моћи да финансира њихове плате…
Градоначелник се у читавој ствари поставио као адвокат оних који су погазили права пацијената, и који одбијају да поштују законе сопствене земље: „За све што се данас догађа са несташицом инсулина у Београду, као и са несташицом многих лекова по болницама и домовима здравља, криви сте искључиво ви, госпођо министарко. Како свих тих несташица није било претходних година, него су почеле када сте Ви променили систем набавки?“, упитао је Ђилас у отвореном писму. Он је још истакао да је Славици Ђукић-Дејановић писао још прошле године, и да је тада упозорио да државне апотеке не могу да буду конкурентне приватним, посебно не када је одобрено издавање лекова на рецепт и у тим апотекама. Према његовим речима, министарка је обећала да ће „Апотекарска установа Београд“, као и све друге апотекарске установе бити изузете из система јавних набавки, али да то обећање није испунила.
Вероватно никада нећемо сазнати шта је ко коме обећавао, и зашто су најслабији у друштву по ко зна који пут подразумевајуће жртве до којих ама баш никоме није стало. Ђиласову борбу против регуларне примене закона требало би узети у светлу његовог сопственог примера – када је директор ДРИ пронашао низ неправилности у јавним набавкама града Београда, он га је преко својих медија извређао и препотентно рекао да никоме неће да полаже рачуне, и да ништа неће да мења. Као једини „уступак“ био је спреман да плати казне. Градоначелник мисли да ни његови пулени не морају да поштују законе земље у којој живе и раде, када већ он то проверено не чини.
Последњих недеља могло се у медијима чути много изјава, дезинформација и неистина у вези са набавком лекова, и о томе да је нови Закон о јавним набавкама проузроковао несташицу лекова. Најпре, све апотекарске установе, па и „Апотекарска установа Београд“, дужне су да примењују Закон о јавним набавкама када набављају лекове који се издају на рецепт, још од 2003. године. Дакле, од када је донет први такав закон.
Нови Закон о јавним набавкама је, у вези са апотекарским установама, потпуно исти као и претходни, с тим што је много флексибилнији што се тиче самих процедура.
Али, можда најважнија је чињеница да је Државна ревизорска институција, у извештају о ревизији пословања „Апотекарске установе Београд“, али и неких других апотекарских установа, јасно утврдила да набавке лекова, који се издају на рецепт, нису у складу са прописима који се примењују у Републици Србији, и препоручила „Апотекарској установи Београд“ да набавку лекова са листе лекова за осигурана лица републичког Фонда за здравствено осигурање врши у складу са законом којим се уређују јавне набавке. То је написано и достављено „Апотекарској установи Београд“ 25. децембра 2012. Међутим, то није било довољно, иако је ДРИ највиши орган у Републици Србији који врши ревизију трошења јавних средстава и та је надлежност утврђена не само законом, него чак и Уставом. Дакле, и поред мишљења ДРИ и Министарства финансија, АУБ поново притиска Управу за јавне набавке и тражи да буде ослобођена од примене Закона о јавним набавкама. Порука се многима учинила јасна – хоћемо да наставимо по старом, хоћемо да не примењујемо закон, хоћемо да нема транспарентности, хоћемо да незадовољни понуђачи не могу да се жале на законитост процедуре, а ако нам то не дозволите, ми ћемо изазвати несташицу лекова…
Несташице лекова у државним апотекама у Србији могле би да буду ублажене тек почетком јуна, када би требало да буду набављене одређене количине дефицитарних медикамената који се издају на рецепт. Управа за јавне набавке одобрила је „Апотеци Београд“ хитну набавку лекова, после преговарачког поступка који је почео 22. маја.
И нема никакве сумње да ће, као и небројено пута досад, из поплаве оптужби и контраоптужби јавности остати нејасно ко је крив за актуелну несташицу лекова. Нико, вероватно, за то неће сносити одговорност. И тако до следеће несташице…

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *