Zdravlje u kandžama javašluka i profita

Piše Marijana Milosavljević

Državne apoteke odlučile su da pokažu svoju moć – nisu obezbedile lekove bez obzira na pravu ljudsku cenu – čoveka ili deteta koji trpe bolove i bore se za život. U toj bednoj, u suštini špekulantskoj prevari, učestvovali su svi, od gradonačelnika Beograda do ministarke zdravlja

Ugledni američki „Njujork tajms“ objavio je krajem prošle godine reportažu o grčkom „doktoru Robinu Hudu“, Kostasu Sirigosu, uglednom onkologu koji zajedno sa svojim kolegama besplatno pomaže siromašnim sunarodnicima obolelim od raka u jednoj napuštenoj američkoj vojnoj bazi nadomak Atine. Grci sada, slično kao i Amerikanci, ostaju bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja kad izgube posao. Posle otkaza, lečenje plaćaju iz svog džepa kada im posle godinu dana istekne osiguranje. Bolnice i apoteke traže gotovinu za lekove, što obolele od raka može da košta više desetina hiljada dolara koje većina njih nema. Zdravstveni sistem propada, pa su dr Sirigos i nekoliko njegovih kolega rešili da uzmu stvari u svoje ruke. Početkom godine osnovali su tajnu mrežu za pomoć neosiguranim ljudima obolelim od raka i drugim bolesnicima, a ona funkcioniše izvan zvaničnog sistema koristeći samo lekove koje doniraju apoteke, neke farmaceutske kompanije i porodice preminulih od raka. U Grčkoj, lekari za koje se otkrije da su pomagali neosiguranom pacijentu koristeći bolničke lekove moraju da nadoknade trošak iz svog džepa… Mnogi lekovi se prosleđuju dr Sirigosu, koji je pre tri meseca napravio ambulantu u bolnici, van radnog vremena, za lečenje obolelih od raka bez osiguranja, koje mu šalju drugi lekari iz mreže. Osoblje dr Sirigosa volontira posle redovne smene. „Ponekad se vratim kući umorna, iscrpljena, muti mi se pred očima“, ispričala je Korina Liberopulu, patolog na dežurstvu sa još petoro lekara i sestara. „Ali dokle god ima materijala, ova praksa će se nastaviti.“

ŽEĐ ZA PROFITOM Možemo li da zamislimo nešto slično u Srbiji? Odavno nam govore da smo najbolesnija nacija u Evropi, da umiremo pre evropskog proseka. Ali umesto solidarnosti, ova porazna statistika je kod zaduženih za naše zdravlje probudila jedino neutaživu žeđ za profitom.
Uostalom, nije li čudno da sada, kada smo držeći korak sa 21. vekom konačno rešili da odbacimo sopstvenu istoriju i da se modernizujemo i evropeizujemo, u Srbiji nema lekova? Da li je deo tog obećanog EU raja da ljudi strepe da li će sebi i svojoj deci moći da nabave insulin, da li će moći da dođu do terapije za karcinom, da li će naći lekove za mnoge hronične bolesti kao što je astma, da li će im od retke bolesti dete ostati prepušteno sudbini, da li će ostati bez terapije posle infarkta ako su već imali sreću da ga prežive…?
Aktuelnu nestašicu osnovnih lekova i vakcina nije lako objasniti. Prošle godine u ovo vreme mediji su tvrdili da nestašica lekova u Srbiji dostiže svoj istorijski vrhunac. Srpska napredna stranka upozorila je da je zdravlje hroničnih bolesnika alarmantno pogoršano, i za to je optužila čelnike Demokratske stranke. SNS je još najavila da će od prvog dana svog mandata raditi na tome da se građanima obezbedi bolji kvalitet života. „Stvorićemo dobar poslovni ambijent, privući investitore, otvoriti nova radna mesta, a ozbiljnom socijalnom i zdravstvenom politikom, koja podrazumeva redovno snabdevanje lekovima i izgradnju kompletne kanalizacione mreže, unapredićemo zdravlje svih građana“, obećavalo se u stranačkom saopštenju.
Samo godinu dana kasnije, državnim apotekama u Beogradu nedostaje insulin, vitalni lek bez kojeg dijabetičarima nema života, i još stotinak drugih lekova, jednako neophodnih akutnim i hroničnim bolesnicima.
Prof. dr Zoran Radovanović, naš poznati infektolog i predsednik Lige za imunizaciju, obratio se 22. maja otvorenim pismom ministarki zdravlja Slavici Đukić-Dejanović. Radovanović upozorava, ali i obaveštava, da stručna javnost s velikom zabrinutošću prati nedostatak vakcina na našem tržištu, „posebno onih iz programa Instituta ‚Torlak‘ – ranijih meseci be-se-že, sada vakcina protiv tetanusa“. Iz stalnih međusobnih kontakata članova Lige za imunizaciju, velikog broja naših epidemiologa i mnogih drugih stručnjaka, jasno se uočava da odgovornost za uskraćivanje prava našim građanima na vakcinalnu zaštitu pada na Ministarstvo zdravlja, Fond zdravstvenog osiguranja i niz drugih odgovornih ustanova, tvrdi prof. dr Radovanović. „Mi smo se prethodnih dana ustezali da Vam se obratimo, jer Vam je glavobolju zadavao nedostatak insulina, kao leka neophodnog dijabetičarima. Nestašica vakcina na kratak rok ima manje dramatične posledice, ali…“
Ministarka nije odgovorila.

[restrictedarea]

(NE)MOĆ ZAKONA Šta nam se događa? Ukratko, državne apoteke odlučile su da pokažu svoju moć – protestujući protiv Zakona o javnim nabavkama, nisu obezbedile lekove bez obzira na pravu ljudsku cenu, čoveka ili deteta koji trpe bolove i bore se za život. U toj bednoj, u suštini špekulantskoj prevari, učestvovali su svi – država pred kolapsom i institucije na čelu sa Ministarstvom zdravlja na kolenima, koje je država, iako je obećala, zaboravila da ojača, a sve u cilju pohlepe jedne organizacije, u ovom slučaju „Apotekarske ustanove Beograd“, kojoj nije do odricanja od stečenih privilegija. Zato su čelni ljudi te ustanove bahato odbili da poštuju zakon, Zakon o javnim nabavkama, i kao odmazdu su još u martu najavili nestašicu lekova koju trpimo, evo, već skoro dva meseca. U njihovim objavama i obrazloženjima koji su zatrpavali medije nigde se ne pominje patnja bolesnog čoveka, ali se zato insistira na slobodnom i konkurentnom tržištu, borbi za osiguranje stečenog monopola u odnosu na privatne apoteke, i profita kojeg neće da se odreknu čak i ako je nezakonit.

A nije da već nisu uhvaćeni – tokom 2011. godine u nezakonito sprovedenim nabavkama utrošeno je oko 47 milijardi dinara, od čega su gotovo tri četvrtine činile nabavke lekova bez raspisanog tendera, navedeno je u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI). „Od ukupnog iznosa neregularnosti u javnim nabavkama, samo kod apoteka uočene su nepravilnosti u iznosu od više od 33 milijarde dinara, a oko osam milijardi odnosi se na javna preduzeća“, rekao je Radoslav Sretenović, predsednik DRI, predstavljajući rezultate revizije.
Koliko god se zatrčavali ka EU, izgleda da smo se više približili američkoj surovoj svakodnevnici. Evo izvoda iz teksta čuvenog američkog pesnika našeg porekla Čarlsa Simića, pod nazivom: „Zdravstvo – novi američki sadizam“, koji je objavljen 2. februara ove godine. On opisuje govor jednog američkog političara, koji je jasno rekao da je protiv komplikovane procedure oživljavanja pacijenata koji nemaju zdravstveno siguranje, i pri tom doživeo ovacije publike. „Ovo je novo lice američkog sadizma: neskriveni izliv radosti na samu pomisao da će nekome slabom i bespomoćnom biti nanet bol. Ova zloba, čini mi se, pokazuje u kojem se pravcu naše društvo menja. Od zdravstvene industrije, keš kredita i komercijalnih zatvora do trgovine takozvanim finansijskim derivatima, privatizacije javnog školstva, izmeštanja radnih mesta, ratnog profiterstva, i stotina drugih prevara – sve to ima isti grabežljivi karakter. Kao da ovo nije njihova zemlja, nego neko mesto koje su okupirali da bi ga opljačkali i odrali stanovništvo, ne mareći šta će se s tim stanovništvom dogoditi sutra“…
Verovatno sluteći da je vrag odneo šalu, i da će se nedostatak lekova njoj obiti o glavu, ministarka Slavica Đukić-Dejanović 19. aprila izjavljuje da je njeno Ministarstvo zdravlja uputilo zahtev da se državne apoteke ove godine izuzmu od primene Zakona o javnim nabavkama, ali da ne zna kako će vlada odgovoriti. Ipak, „oni (državne apoteke) će morati da rade svoj posao, i nestašice lekova ne sme da bude… Bez obzira na to što potpuno razumem nespremnost državnih apoteka da primene Zakon o javnim nabavkama, o tom zakonu se govorilo čitave prošle godine i morali smo da budemo pripremljeni za njega.“
Ona je još optužila apoteke „Beograd“ da se ne pridržavaju zakona, i stoga krše prava pacijenata u čemu ima elemenata krivične odgovornosti. „Sve dok je za nesprovođenje Zakona o javnim nabavkama bio predviđen prekršaj kao sankcija, to nije mnogo plašilo apoteke. Problem se pojavio onog momenta kada je to postalo krivično delo“, istakla je Đukić-Dejanović. „Apotekarska ustanova Beograd“ (AUB) je, prema njenim rečima, tokom prošle godine utrošila 128 miliona dinara za opremu za Gradski zavod za hitnu pomoć, za beogradski „Bebi klub“, za projektnu psihosocijalnu podršku u procesu vantelesne oplodnje, za plate lekara, medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta. „Za njihove plate u ovoj godini izdvojeno je 37 miliona dinara i, uz druge troškove, AUB je tokom protekle i ove godine izdvojila ukupno 300 miliona dinara, a nije učinila ono što je njena primarna delatnost – izdvajanje novca za rezerve insulina i drugih lekova dok se ne raspiše tender za nabavku“, rekla je ministarka zdravlja.
Reagovalo se munjevito. Vlada je potvrdila svoj stav. Opoziciona Demokratska stranka stavila se u odbranu interesa „Apoteka Beograd“, budući da je grad Beograd njihov suosnivač. Uzgred, ulepšalo je predizbornu kampanju prošlogodišnje zapošljavanje 60 lekara i 100 medicinskih sestara, koje je gradska uprava zaposlila na određeno vreme u beogradskim domovima zdravlja i četiri klinička centra. Sada AUB, pošto je poslužila Draganu Đilasu i Demokratskoj stranci, kaže da će još samo mesec dana moći da finansira njihove plate…
Gradonačelnik se u čitavoj stvari postavio kao advokat onih koji su pogazili prava pacijenata, i koji odbijaju da poštuju zakone sopstvene zemlje: „Za sve što se danas događa sa nestašicom insulina u Beogradu, kao i sa nestašicom mnogih lekova po bolnicama i domovima zdravlja, krivi ste isključivo vi, gospođo ministarko. Kako svih tih nestašica nije bilo prethodnih godina, nego su počele kada ste Vi promenili sistem nabavki?“, upitao je Đilas u otvorenom pismu. On je još istakao da je Slavici Đukić-Dejanović pisao još prošle godine, i da je tada upozorio da državne apoteke ne mogu da budu konkurentne privatnim, posebno ne kada je odobreno izdavanje lekova na recept i u tim apotekama. Prema njegovim rečima, ministarka je obećala da će „Apotekarska ustanova Beograd“, kao i sve druge apotekarske ustanove biti izuzete iz sistema javnih nabavki, ali da to obećanje nije ispunila.
Verovatno nikada nećemo saznati šta je ko kome obećavao, i zašto su najslabiji u društvu po ko zna koji put podrazumevajuće žrtve do kojih ama baš nikome nije stalo. Đilasovu borbu protiv regularne primene zakona trebalo bi uzeti u svetlu njegovog sopstvenog primera – kada je direktor DRI pronašao niz nepravilnosti u javnim nabavkama grada Beograda, on ga je preko svojih medija izvređao i prepotentno rekao da nikome neće da polaže račune, i da ništa neće da menja. Kao jedini „ustupak“ bio je spreman da plati kazne. Gradonačelnik misli da ni njegovi puleni ne moraju da poštuju zakone zemlje u kojoj žive i rade, kada već on to provereno ne čini.
Poslednjih nedelja moglo se u medijima čuti mnogo izjava, dezinformacija i neistina u vezi sa nabavkom lekova, i o tome da je novi Zakon o javnim nabavkama prouzrokovao nestašicu lekova. Najpre, sve apotekarske ustanove, pa i „Apotekarska ustanova Beograd“, dužne su da primenjuju Zakon o javnim nabavkama kada nabavljaju lekove koji se izdaju na recept, još od 2003. godine. Dakle, od kada je donet prvi takav zakon.
Novi Zakon o javnim nabavkama je, u vezi sa apotekarskim ustanovama, potpuno isti kao i prethodni, s tim što je mnogo fleksibilniji što se tiče samih procedura.
Ali, možda najvažnija je činjenica da je Državna revizorska institucija, u izveštaju o reviziji poslovanja „Apotekarske ustanove Beograd“, ali i nekih drugih apotekarskih ustanova, jasno utvrdila da nabavke lekova, koji se izdaju na recept, nisu u skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, i preporučila „Apotekarskoj ustanovi Beograd“ da nabavku lekova sa liste lekova za osigurana lica republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. To je napisano i dostavljeno „Apotekarskoj ustanovi Beograd“ 25. decembra 2012. Međutim, to nije bilo dovoljno, iako je DRI najviši organ u Republici Srbiji koji vrši reviziju trošenja javnih sredstava i ta je nadležnost utvrđena ne samo zakonom, nego čak i Ustavom. Dakle, i pored mišljenja DRI i Ministarstva finansija, AUB ponovo pritiska Upravu za javne nabavke i traži da bude oslobođena od primene Zakona o javnim nabavkama. Poruka se mnogima učinila jasna – hoćemo da nastavimo po starom, hoćemo da ne primenjujemo zakon, hoćemo da nema transparentnosti, hoćemo da nezadovoljni ponuđači ne mogu da se žale na zakonitost procedure, a ako nam to ne dozvolite, mi ćemo izazvati nestašicu lekova…
Nestašice lekova u državnim apotekama u Srbiji mogle bi da budu ublažene tek početkom juna, kada bi trebalo da budu nabavljene određene količine deficitarnih medikamenata koji se izdaju na recept. Uprava za javne nabavke odobrila je „Apoteci Beograd“ hitnu nabavku lekova, posle pregovaračkog postupka koji je počeo 22. maja.
I nema nikakve sumnje da će, kao i nebrojeno puta dosad, iz poplave optužbi i kontraoptužbi javnosti ostati nejasno ko je kriv za aktuelnu nestašicu lekova. Niko, verovatno, za to neće snositi odgovornost. I tako do sledeće nestašice…

[/restrictedarea]