Почетна / Култура / Програмски заокрет Стеријиног позорја 2013. – Повратак изворној идеји

Програмски заокрет Стеријиног позорја 2013. – Повратак изворној идеји

Пише Рашко В. Јовановић

Најзначајнија театарска смотра националне драме у знаку је промена које обећавају да ће домаћи драмски текст опет бити у средишту пажње овог фестивала

Нема сумње да је ове године Стеријино позорје, које се сада иначе одржава 58. пут пореду, нешто ближе својој изворној програмској концепцији према којој је, као што се веома добро зна, тај фестивал од самих почетака био смотра стваралаштва домаћих драмских писаца. Иако је и ове године остала хибридна категорија селекције националне драме и позоришта у коју се могу сврстати, поред представа домаћих драмских текстова, још и успешна сценска остварења наших позоришта рађена на основу страних текстова, селектор Игор Бојовић, и сâм драмски писац и добитник Стеријиних награда, добро је учинио што је у свом избору ставио акценат на савремени домаћи драмски текст, тако да су се у селекцији нашла четири прва извођења нових дела наших стваралаца, и то: „Константин“ Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића и извођењу Народног позоришта у Нишу и Народног позоришта у Београду, „Чаробњак“ Федора Шилија у извођењу Народног позоришта у Сомбору, „Сунце туђег неба“ Милована Мрачевића, у режији Александра Лукача и извођењу „Пулс-театра“ из Лазаревца и „Гребање или како се убила моја бака“ Тање Шљивар, у режији Селме Спахић, у продукцији „Артефакт-фонда“ из Београда, Босанског народног позоришта у Зеници и „Битеф-театра“ у Београду. Дабоме, у нашим позориштима било је још представа рађених према текстовима савремених домаћих писаца, али за њих се вероватно није могло пронаћи место управо због концепције да се у селекцију могу (и морају!) сврстати и представе страних комада, тако да ће Југословенско драмско позориште из Београда на Стеријином позорју приказати Шекспировог „Отела“ у режији Марка Лолића и Српско народно позориште из Новог Сада Чеховљевог „Галеба“, у режији Томија Јанежича. То су, како је наведено, нова читања драмских класика. Од наших драма изведених на страним позорницама гледаћемо „Вирус“ Синише Ковачевића у режији Хакуба Казанчјана и извођењу „Театра младих“ у Јеревану (Јерменија) и „Госпођу министарку“ Бранислава Нушића у режији Оливера Фрљића и извођењу Сатиричког казалишта „Керемпух“ из Загреба. Наша драмска класика заступљена је мјузиклом „Зона Замфирова“ који је по делу Стевана Сремца компоновао Марко Грубић, док су текст, сонгови и режија Кокана Младеновића, а извођење Позоришта на Теразијама. Ово је, истовремено, и прво извођење неког дела Стевана Сремца на Стеријином позорју уопште, што је свакако парадокс над којим би се ваљало замислити!

ПРИМЕДБЕ, ИСКЛИЗНУЋА, АТРАКЦИЈЕ И ове године на Стеријином позорју извешће се и међународни програм „Кругови“, истина састављен само од две представе! Гледаћемо „Одисеја“ по тексту Горана Стефановског, у режији Александра Поповског и извођењу Казалишта „Улис“ са Бриона, позоришта „Атеље 212“ из Београда, Градског драмског казалишта „Гавела“ из Загреба, Српског народног позоришта из Новог Сада, Словенског народног гледалишча из Марибора, театра „Навигатор“ из Скопља и Стеријиног позорја из Новог Сада и драму „Unterstadt“ по роману Иване Шојат Кучи, у драматизацији Нивес Мадуние Баришић, у режији Златка Свибена и извођењу Хрватског народног казалишта из Осијека.

[restrictedarea] По објављивању селекције дошло је до различитих реаговања и најпре су се појавиле примедбе на избор „Константина“, првенствено изазване што званичним, што незваничним проценама и информацијама о утрошеним средствима за хонораре и опрему, како је реч о слабој представи, те да јој стога није место на програму Позорја. Међутим, селектор је разложно образложио да управо стога што је реч о једном од највећих пројеката у новијој историји српског театра ова представа заслужује да прође кроз систем вредновања позоришне критике, стручног жирија и публике Стеријиног позорја. Но, тек што су се стишале расправе о томе заслужује ли „Константин“ да буде приказан на фестивалу, дошло је до једног „исклизнућа“. Наиме, Селма Спахић, редитељ представе „Гребање или како се убила моја бака“ саопштила је да њена представа неће учествовати на Позорју зато што фестивал отвара нико други до – Емир Кустурица. После нагађања шта ће бити, будући да је зеничко Босанско народно позориште већ било послало пропагандни материјал о овој представи и на свом сајту држало информацију о учешћу на Позорју, уочи почетка фестивала, без коментара, саопштено је да те представе неће бити на програму. Иако је добро што фестивалски званичници нису коментарисали овај случај, који свакако наноси штету аутору комада Тањи Шљивар, као и свим представљачима њене драме, морамо да се упитамо имају ли игде право позвани учесници извођачи да одређују и утичу на то ко ће отворити манифестацију, јер је то, иначе, увек и свуда у свету у надлежности организатора, што ће рећи дирекције фестивала. Само се по себи разуме да нема никакве потребе објашњавати ко је и каквог је уметничког формата и значаја Емир Кустурица чија ће инаугурациона беседа, уз представљање његове књиге „Сто јада“ у „Матици српској“ свакако чинити посебну фестивалску атракцију. Изостајањем представе „Гребање“ смањио се број дела савремених наших драмских писаца на три, што је, хтели то ми или не, пореметило структуру фестивалског програма из аспекта савремене домаће драме. Но, без обзира на све то, стоји чињеница да је ове године, потезом селектора који је главну пажњу усмерио на домаћи драмски текст, и то на прва извођења нових дела, створена знатно повољнија ситуација у којој се отварају могућности да се Стеријино позорје врати својој изворној концепцији.
ПОДСТРЕК ДОМАЋОЈ ДРАМИ Селекцији Игора Бојовића, бар што се београдских и представа из Србије тиче, не могу се упутити крупније примедбе. Протекла сезона била је изузетно скромна – у Београду, као што је познато, изведен је неуобичајено мали број премијера, посебно је било мало првих извођења текстова домаћих драматичара. Може се претпоставити да ће све представе из селекције националне драме и позоришта имати добар одзив гледалаца који прате Стеријино позорје. Наравно, штета је што је изостала једна представа и поставља се питање како убудуће поступати у таквим случајевима отказивања? Како је до отказа дошло у последњем тренутку није се могло ништа учинити у смислу позива да гостује, макар и ван конкуренције, неко друго позориште са представом коју би у виду накнадне селекције селектор одабрао и позвао. Случај одбијања наступа одсад би требало имати у виду, те би ваљало претпоставити да се наредних година може поновити и стога је потребно обезбедити одређен маневарски простор, у смислу реаговања неком накнадном селекцијом. Било како било, овогодишње Стеријино позорје у знаку је евидентног програмског заокрета, који обећава да ће домаћи драмски текст на фестивалу бити опет у средишту пажње.
Наравно, остаје и даље потреба разрешења хибридног карактера основне селекције националне драме и позоришта, проузрокована могућношћу да се на Позорју приказују и представе наших театара према страним текстовима. Овакво опредељење, као што је познато, проистекло је у новонасталој ситуацији после распада Југославије, када је успешно протурена флоскула о томе како у Србији нема довољно добрих оригиналних драмских текстова на српском језику, као и на језицима националних мањина, па тако нема ни довољно добрих позоришних представа које би се могле уврстити у фестивалски програм. Да то није тачно можемо се осведочити чак и ове сезоне током које је, и то не само у Београду, због економске кризе изведен рекордно мали број премијера, па самим тим и мањи број првих извођења дела домаћих аутора. Зато је и неопходно сачувати првобитну програмску концепцију Стеријиног позорја, јер се само тако може ефикасно подстицати домаће драмско стваралаштво.

БЕЗ ИСКЉУЧИВОСТИ !

Укажимо и на ставке пратећег програма овогодишњег Стеријиног позорја. То је, пре свега, занимљив пратећи програм који се остварује према концепцији Иване Вујић, затим бројни сусрети са уметницима, разговори око округлог стола, промоције књига, представе у оквиру Позорја младих на којем учествују студенти свих позоришних академија и факултета, изложбе и друге манифестације. Наредни дани пружиће прилику да сагледамо колико је овогодишњи програмски заокрет успео да разбије искључивост и учауреност схватања претходног селектора Ксеније Радуловић. Довољно је само подсетити како су прошле године на Стеријином позорју представе изведене пред рекордно малим бројем посетилаца, будући да су готово све биле приказане пред гледаоцима смештеним на позорници, а не у гледалишту!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *