Programski zaokret Sterijinog pozorja 2013. – Povratak izvornoj ideji

Piše Raško V. Jovanović

Najznačajnija teatarska smotra nacionalne drame u znaku je promena koje obećavaju da će domaći dramski tekst opet biti u središtu pažnje ovog festivala

Nema sumnje da je ove godine Sterijino pozorje, koje se sada inače održava 58. put poredu, nešto bliže svojoj izvornoj programskoj koncepciji prema kojoj je, kao što se veoma dobro zna, taj festival od samih početaka bio smotra stvaralaštva domaćih dramskih pisaca. Iako je i ove godine ostala hibridna kategorija selekcije nacionalne drame i pozorišta u koju se mogu svrstati, pored predstava domaćih dramskih tekstova, još i uspešna scenska ostvarenja naših pozorišta rađena na osnovu stranih tekstova, selektor Igor Bojović, i sâm dramski pisac i dobitnik Sterijinih nagrada, dobro je učinio što je u svom izboru stavio akcenat na savremeni domaći dramski tekst, tako da su se u selekciji našla četiri prva izvođenja novih dela naših stvaralaca, i to: „Konstantin“ Dejana Stojiljkovića, u režiji Juga Radivojevića i izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu i Narodnog pozorišta u Beogradu, „Čarobnjak“ Fedora Šilija u izvođenju Narodnog pozorišta u Somboru, „Sunce tuđeg neba“ Milovana Mračevića, u režiji Aleksandra Lukača i izvođenju „Puls-teatra“ iz Lazarevca i „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić, u produkciji „Artefakt-fonda“ iz Beograda, Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici i „Bitef-teatra“ u Beogradu. Dabome, u našim pozorištima bilo je još predstava rađenih prema tekstovima savremenih domaćih pisaca, ali za njih se verovatno nije moglo pronaći mesto upravo zbog koncepcije da se u selekciju mogu (i moraju!) svrstati i predstave stranih komada, tako da će Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda na Sterijinom pozorju prikazati Šekspirovog „Otela“ u režiji Marka Lolića i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada Čehovljevog „Galeba“, u režiji Tomija Janežiča. To su, kako je navedeno, nova čitanja dramskih klasika. Od naših drama izvedenih na stranim pozornicama gledaćemo „Virus“ Siniše Kovačevića u režiji Hakuba Kazančjana i izvođenju „Teatra mladih“ u Jerevanu (Jermenija) i „Gospođu ministarku“ Branislava Nušića u režiji Olivera Frljića i izvođenju Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba. Naša dramska klasika zastupljena je mjuziklom „Zona Zamfirova“ koji je po delu Stevana Sremca komponovao Marko Grubić, dok su tekst, songovi i režija Kokana Mladenovića, a izvođenje Pozorišta na Terazijama. Ovo je, istovremeno, i prvo izvođenje nekog dela Stevana Sremca na Sterijinom pozorju uopšte, što je svakako paradoks nad kojim bi se valjalo zamisliti!

PRIMEDBE, ISKLIZNUĆA, ATRAKCIJE I ove godine na Sterijinom pozorju izvešće se i međunarodni program „Krugovi“, istina sastavljen samo od dve predstave! Gledaćemo „Odiseja“ po tekstu Gorana Stefanovskog, u režiji Aleksandra Popovskog i izvođenju Kazališta „Ulis“ sa Briona, pozorišta „Atelje 212“ iz Beograda, Gradskog dramskog kazališta „Gavela“ iz Zagreba, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, teatra „Navigator“ iz Skoplja i Sterijinog pozorja iz Novog Sada i dramu „Unterstadt“ po romanu Ivane Šojat Kuči, u dramatizaciji Nives Madunie Barišić, u režiji Zlatka Svibena i izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Osijeka.

[restrictedarea] Po objavljivanju selekcije došlo je do različitih reagovanja i najpre su se pojavile primedbe na izbor „Konstantina“, prvenstveno izazvane što zvaničnim, što nezvaničnim procenama i informacijama o utrošenim sredstvima za honorare i opremu, kako je reč o slaboj predstavi, te da joj stoga nije mesto na programu Pozorja. Međutim, selektor je razložno obrazložio da upravo stoga što je reč o jednom od najvećih projekata u novijoj istoriji srpskog teatra ova predstava zaslužuje da prođe kroz sistem vrednovanja pozorišne kritike, stručnog žirija i publike Sterijinog pozorja. No, tek što su se stišale rasprave o tome zaslužuje li „Konstantin“ da bude prikazan na festivalu, došlo je do jednog „iskliznuća“. Naime, Selma Spahić, reditelj predstave „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ saopštila je da njena predstava neće učestvovati na Pozorju zato što festival otvara niko drugi do – Emir Kusturica. Posle nagađanja šta će biti, budući da je zeničko Bosansko narodno pozorište već bilo poslalo propagandni materijal o ovoj predstavi i na svom sajtu držalo informaciju o učešću na Pozorju, uoči početka festivala, bez komentara, saopšteno je da te predstave neće biti na programu. Iako je dobro što festivalski zvaničnici nisu komentarisali ovaj slučaj, koji svakako nanosi štetu autoru komada Tanji Šljivar, kao i svim predstavljačima njene drame, moramo da se upitamo imaju li igde pravo pozvani učesnici izvođači da određuju i utiču na to ko će otvoriti manifestaciju, jer je to, inače, uvek i svuda u svetu u nadležnosti organizatora, što će reći direkcije festivala. Samo se po sebi razume da nema nikakve potrebe objašnjavati ko je i kakvog je umetničkog formata i značaja Emir Kusturica čija će inauguraciona beseda, uz predstavljanje njegove knjige „Sto jada“ u „Matici srpskoj“ svakako činiti posebnu festivalsku atrakciju. Izostajanjem predstave „Grebanje“ smanjio se broj dela savremenih naših dramskih pisaca na tri, što je, hteli to mi ili ne, poremetilo strukturu festivalskog programa iz aspekta savremene domaće drame. No, bez obzira na sve to, stoji činjenica da je ove godine, potezom selektora koji je glavnu pažnju usmerio na domaći dramski tekst, i to na prva izvođenja novih dela, stvorena znatno povoljnija situacija u kojoj se otvaraju mogućnosti da se Sterijino pozorje vrati svojoj izvornoj koncepciji.
PODSTREK DOMAĆOJ DRAMI Selekciji Igora Bojovića, bar što se beogradskih i predstava iz Srbije tiče, ne mogu se uputiti krupnije primedbe. Protekla sezona bila je izuzetno skromna – u Beogradu, kao što je poznato, izveden je neuobičajeno mali broj premijera, posebno je bilo malo prvih izvođenja tekstova domaćih dramatičara. Može se pretpostaviti da će sve predstave iz selekcije nacionalne drame i pozorišta imati dobar odziv gledalaca koji prate Sterijino pozorje. Naravno, šteta je što je izostala jedna predstava i postavlja se pitanje kako ubuduće postupati u takvim slučajevima otkazivanja? Kako je do otkaza došlo u poslednjem trenutku nije se moglo ništa učiniti u smislu poziva da gostuje, makar i van konkurencije, neko drugo pozorište sa predstavom koju bi u vidu naknadne selekcije selektor odabrao i pozvao. Slučaj odbijanja nastupa odsad bi trebalo imati u vidu, te bi valjalo pretpostaviti da se narednih godina može ponoviti i stoga je potrebno obezbediti određen manevarski prostor, u smislu reagovanja nekom naknadnom selekcijom. Bilo kako bilo, ovogodišnje Sterijino pozorje u znaku je evidentnog programskog zaokreta, koji obećava da će domaći dramski tekst na festivalu biti opet u središtu pažnje.
Naravno, ostaje i dalje potreba razrešenja hibridnog karaktera osnovne selekcije nacionalne drame i pozorišta, prouzrokovana mogućnošću da se na Pozorju prikazuju i predstave naših teatara prema stranim tekstovima. Ovakvo opredeljenje, kao što je poznato, proisteklo je u novonastaloj situaciji posle raspada Jugoslavije, kada je uspešno proturena floskula o tome kako u Srbiji nema dovoljno dobrih originalnih dramskih tekstova na srpskom jeziku, kao i na jezicima nacionalnih manjina, pa tako nema ni dovoljno dobrih pozorišnih predstava koje bi se mogle uvrstiti u festivalski program. Da to nije tačno možemo se osvedočiti čak i ove sezone tokom koje je, i to ne samo u Beogradu, zbog ekonomske krize izveden rekordno mali broj premijera, pa samim tim i manji broj prvih izvođenja dela domaćih autora. Zato je i neophodno sačuvati prvobitnu programsku koncepciju Sterijinog pozorja, jer se samo tako može efikasno podsticati domaće dramsko stvaralaštvo.

BEZ ISKLJUČIVOSTI !

Ukažimo i na stavke pratećeg programa ovogodišnjeg Sterijinog pozorja. To je, pre svega, zanimljiv prateći program koji se ostvaruje prema koncepciji Ivane Vujić, zatim brojni susreti sa umetnicima, razgovori oko okruglog stola, promocije knjiga, predstave u okviru Pozorja mladih na kojem učestvuju studenti svih pozorišnih akademija i fakulteta, izložbe i druge manifestacije. Naredni dani pružiće priliku da sagledamo koliko je ovogodišnji programski zaokret uspeo da razbije isključivost i učaurenost shvatanja prethodnog selektora Ksenije Radulović. Dovoljno je samo podsetiti kako su prošle godine na Sterijinom pozorju predstave izvedene pred rekordno malim brojem posetilaca, budući da su gotovo sve bile prikazane pred gledaocima smeštenim na pozornici, a ne u gledalištu!

[/restrictedarea]