Почетна / Економија / Реформа енергетског сектора

Реформа енергетског сектора

Влада Србије донела је неколико важних одлука које означавају почетак реформе енергетског сектора и постављање на здраве економске ноге енергетских компанија у земљи

Уредба о енергетски заштићеним купцима, оснивање привредног друштва „ЕПС-снабдевање“, као и акција „Електропривреде Србије“ о репрограмирању старог дуга допринеће развоју тржишта електричне енергије и гаса у Србији. Све то у складу је са новим Законом о енергетици и директивама Европске уније и Енергетске заједнице Југоисточне Европе.

ПРАВА ЗА СИРОМАШНЕ Уредба о енергетски заштићеном купцу прописује критеријуме, начин заштите, услове, рокове и поступак за утврђивање статуса енергетски заштићеног купца. Циљ је да се заштите социјално најугроженији слојеви становништва.
Према уредби, енергетски заштићен купац може стећи право на умањење месечне обавезе само за одређене количине електричне енергије или природног гаса (од 120 kWh до 250 kWh у зависности од броја чланова у домаћинствима, а за потрошњу природног гаса лимит је 35 кубика, односно 45, такође у зависности од броја чланова домаћинства).
Корисници права на социјалну помоћ и корисници дечјег додатка имају право на стицање статуса енергетски заштићеног купца. Да би га и остварили потребно је да свој ЕД број доставе Центру за социјални рад на подручју своје општине, тј. Центру за бригу о деци.
Сви остали купци подносе захтев и документацију надлежном Центру за социјални рад локалне самоуправе, који доноси Уверење о стеченом статусу енергетски заштићеног купца. Важно је напоменути и да Уверење о стеченом статусу купци не достављају лично својој локалној „Електродистрибуцији“, јер ће то учинити центри за социјални рад преко Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Статус, иначе, важи до краја календарске године, после чега се локалној самоуправи подноси нови захтев.
Надлежни из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине процењују да ће око 350.000 до 400.000 угрожених потрошача у Србији бити обухваћено овим бенефицијама, које ће државу коштати између 30 и 40 милиона евра.

БЕЗ КАМАТЕ НА РАТЕ „Електропривреда Србије“ спровела је током марта акцију репрограма старих дугова на више једнаких месечних рата, уз отпуст камата обрачунатих у 2012. години. Иначе, због повећаног интересовања купаца за измирење дуговања за електричну енергију пред сам крај акције, као и ступања на снагу Уредбе о енергетски заштићеном купцу, ЕПС је акцију продужио до 25. априла.
До 1. априла Споразум о репрограму потписало је укупно 83.667 купаца, од 601.136 дужника, односно 13,92 одсто. Од укупног броја, споразум је потписало 76.044 домаћинстава, што је 14,28 одсто, док је у категорији „привреда“ потписан репрограм са 7.623 од 68.745 купаца, односно 11,09 одсто.
Репрограм дуга одобрава се у распону од три до 48 месечних рата, зависно од висине дуга. Тако ће, рецимо, дужницима из категорије „домаћинства“ са дугом до 10.000 динара биће омогућен репрограм на три, а онима са већим дугом биће омогућена отплата од шест до 48 рате.
После продужења рока за репрограмирање дугова, купцима који су већ закључили Споразум о репрограму, а испуњавају услове за плаћање дуга на већи број рата, ЕПС је понудио могућност склапања анекса уговора. Новина је да ће купци са којима се води судски поступак због дугова моћи да репрограмирају дуг уз поравнање и плаћање судских трошкова.
Један од услова за испуњење Споразума о репрограму је да купац у периоду отплате репрограмираног дуга уредно измирује текуће обавезе за електричну енергију. Уколико купац не измири две узастопне рате репрограмираног дуга или касни са измиривањем текуће обавезе, уговор се раскида и примењују се све законске мере за наплату потраживања (искључење, тужба).
Директивама Европске уније и одлукама Енергетске заједнице, све земље региона, па и Србија, биле су у обавези да осмисле начин како ће енергетски заштитити купце, а при том омогућити енергетским компанијама да се развијају на економским основама. Тиме су и суштински започеле реформе енергетског сектора, развијање тржишта и привлачење инвеститора за градњу нових производних капацитета.