Разбуктавање врелине на југу Србије

Пише Маријана Милосављевић

Које поруке  „шаље“ градња меморијалног комплекса за „осам мученика“ – припадника Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПБМ), који су погинули маја 2001. године 

ештани села Ораовица код Прешева већ пола године граде меморијални комплекс за осморицу припадника Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПБМ), који су погинули маја 2001. Комплекс се простире на око 3.000 метара квадратних – осам стубова од гранита представљаће „осам мученика“ и биће високи 16 метара.
На том месту се сваког 15. маја од 2002. године, обележава годишњица највеће битке која је вођена током сукоба албанских екстремиста и српских Здружених снага безбедности (ЗСБ) од октобра 2000. до краја маја 2001. године. Наиме, 12. маја у селу и на потезу до Ораовачког језера, ЗСБ водиле су борбу против делова 111, 112. и 113. бригаде албанских екстремиста. У тренутку, док су покушавали да напусте село, заробљено је 80 терориста.

НЕЗГОДНА НАВИКА ЗАПАДА Председник Месне заједнице Ораовица Фадиљ Азизи каже да се комплекс гради на платоу који су поклонили мештани. Предвиђено је да изградња кошта око 120 хиљада евра. Он истиче да су новац обезбедили грађани, бизнисмени, рођаци и пријатељи из дијаспоре. „Градимо у шуми изнад села, далеко од комуникација. Не градимо на државној већ на приватној земљи, коју су поклонили мештани. А што се тиче дозволе за изградњу, немамо ништа против легализације. Али, у Србији је 1.400.000 кућа саграђено без дозвола и када се оне буду легализовале учинићемо то и ми“, рекао је Азизи.
Председник Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић изјавио је да су надлежни органи упознати са почетком градње и да је сад на државним органима да реагују у складу са законом. „Поводом изградње овог споменика није затражена ниједна дозвола, али ми смо обавестили надлежне државне органе и инспекцијске службе ће урадити свој посао, и како оне одлуче тако ће бити“. На питање како се може решити проблем свих спорних споменика који постоје на том подручју Станковић одговара и да су у другим деловима Србије изграђени споменици мимо прописа и закона без икаквих дозвола, и да би то дефинитивно Министарство правде требало да регулише кроз правна акта. „Надам се да ћемо када то будемо регулисали бити поштеђени оваквих проблема.“
Амерички амбасадор Мајкл Кирби рекао је да би пре било какве изградње споменика у Србији требало разговарати, узимајући у обзир мултиетничност нашег друштва. Ваљда је мислио и на један претходни догађај који је претио ескалацијом насиља које би тешко било зауздати да се боца препуна ината и беса случајно разбила. Поготово што су за тај сценарио – распламсавање ледене олује која нам је читаву зиму учинила топлијом навијали из Албаније и са Косова – дакле сународници и пријатељи домаћих Албанаца на југу Србије. И не само они. По мишљењу многих невини нису ни центри моћи из Вашингтона и Брисела који имају незгодну навику да кад год преговарају са Србима као кец из рукава изваде по неки хронични немир који би да се распламса и доведе до страха од још једног потенцијалног губитка територије. Споменик погинулим припадницима ОВПБМ који је 16. новембра прошле године подигнут на Централном градском тргу у Прешеву откривен је на свечаности поводом обележавања Стогодишњице од оснивања албанске државе. Неколико дана по откривању спомен плоче премијер Ивица Дачић је изјавио да је реч о провокацији и да ће држава споменик срушити до 17. јануара 2013. године (датум је био везан за једну од преговарачких рунди у Бриселу), уколико до тада то не буду урадили они који су споменик поставили. Албански политичари су одмах поручили да то неће учинити: „Премијер нека дође да га уклони. Нека дођу ако смеју и ако хоће још један немир у Прешевској долини“, рекао је некадашњи политички председник ОВПБМ и лидер опозиционе партије ПДП Јонуз Муслију.
Да би још озбиљније били схваћени албански политички челници са југа Србије, предвођени председником Општине Прешево Рагми Мустафом, пред Нову годину одлазе у Приштину код експремијера Рамуша Харадинаја, сада лидера Алијансе за будућност Косова. Харадинај им се обратио бираним речима и позвао власти у Београду да се поводом спора око споменика понашају на европски начин и подсетио важним гласом, као да ништа није смешно, да „и на Косову има српских историјских споменика који се чувају и поштују“.
„Наши“ Албанци се бар нису фолирали, они су у Приштини храбро изрекли оно што им је на срцу. Како су пренели портали на албанском језику већ поменути Јонуз Муслију је истакао да „не постоји сила која ће уклонити ту спомен-плочу“ и најавио да ће она „наравно бити одбрањена“. А ако Србија жели мир на Балкану „онда би требало да нас остави на миру“, јер он сматра да се „враћа претходни режим, који се борио и покушао да испразни Косово, али и Прешево, Медвеђу и Бујановац“. Још је најавио да ће за решавање овог проблема затражити помоћ међународне заједнице, Косова, али и Албаније.

[restrictedarea]

 

ОДВАЖНИ САЛИ БЕРИША Премијера Албаније Салија Беришу није требало дуго охрабривати, а ни чекати. Огласио се током православне Бадње вечери, оптуживши власти у Србији да провоцирају Албанце и позвао Београд да одбаци „стару праксу албанофобије“, и покаже поштовање према албанској мањини: „Најновији став власти која није показала нимало поштовања према албанским мученицима, представља провокацију за све Албанце и њихове озбиљне напоре усмерене ка миру“.
Седам дана касније, ка миру у свету оријентисани Албанци са југа наше земље, затражили су од Албаније да се у решавање проблема Прешевске долине укључе и међународне институције, и усвојили политичку декларацију против уклањања споменика. Декларација садржи 10 закључака, међу којима су и тај да Скупштина албанских одборника позива владе Албаније и Косова да утичу на власти у Србији и подстичу почетак дијалога са „легитимним политичким представницима Прешевске долине“.
Занимљиво је да им сада смета исто оно за шта су убеђени да сами имају право. Или су покушали да буду иронични. Скупштина, како се наводи, сматра тешком провокацијом подизање спомен-обележја припадницима Жандармерије на југу Србије и осуђује претње државних званичника. Седници није присуствовао Зоран Станковић јер није био позван, иако је то захтевао. Све се дешавало у згради Скупштине општине испред које је Трг палих бораца са тада још увек спорним спомеником на којем су уклесана имена 27 погинулих Албанаца од краја НАТО бомбардовања у јуну 1999. до 31. маја 2001. године, када је завршен етнички сукоб на југу. То обележје коштало је локалну самоуправу и Удружење ветерана ОВПМБ око три милиона динара.
Истог дана огласио се потпарол амбасаде САД-а, који је рекао да је питање споменика у Прешеву унутрашња ствар Србије. Убрзо се огласила и британска амбасада која је још инсистирала на компромису и директним контактима између Владе Србије и лидера Албанаца. Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун оценио је да иза „изузетно тврдог става“ Албанаца са југа стоје власти у Тирани и представници привремених институција у Приштини. По њему они желе дестабилизацију простора, интернационализацију непостојећег проблема и демилитаризацију, односно одлазак Жандармерије МУП-а Србије.

АМНЕСТИЈА НЕ ОПРАВДАВА СПОМЕНИКЕ Када је о уклањању споменика реч Дрецун је рекао да Србија мора да одреагује као и све државе на свету, и докаже да је изнад аката самовоље. Министар одбране Александар Вучић је прилико обиласка војне базе „Добросин“ у Копненој зони безбедности према КиМ изјавио: „Албанци су тражили интернационализацију проблема, али ми се чини да им то не иде у прилог као почетком двехиљдите године. Они овде нису угрожени. Постоје неке усијане главе које мисле да би као политичари требало да упућују претње држави. У потпуности смо спремни да заштитимо уставни поредак земље“.
Као пример нежног тетошења и жеље војске да се избегне било какав инцидент, Вучић је навео да припадници војске до своје базе долазе споредним путем да не би војним возилима пролазили кроз село Добросин у којем живе само Албанци.
Нимало дирнут овом пажњом половином јануара премијер Косова Хашим Тачи састао се са представницима овдашњих Албенаца, којима је додуше сада као грађанин Европе пренео да се проблеми могу решавати једино дијалогом. У српској јавности било је и гласова који су указивали на Закон о амнестији припадника ОВПБМ, који је уследио после оружаних сукоба 2001. године. Поента тих примедби је да нема ничег спорног у подизању споменика амнестираним лицима: „Али они су амнестирани из функционалних разлога, због тога што је то био начин да се постигне мир, а не зато што Србија сматра да је та врста побуне прихватљива или да би њих требало проглашавати херојима. Тако да у суштинском смислу чињеница да су они амнестирани не оправдава подизање споменика“, изјавио је за „Дојче веле“ (15. јануар) Александар Фатић, директор Центра за безбедносне студије.
Дан пре него што је најављено уклањање споменика (16. јануара) неколико стотина студената Универзитета у Приштини протестовало је против те идеје. Они су током мирног марша носили пароле са захтевима „Долино Косово је са тобом“, „За Прешево даћемо живот“, поредећи председника Србије Томислава Николића и премијера Ивицу Дачића са Слободаном Милошевићем.
На сам дан најаве уклањања споменика Иницијатива младих послала је отворено писмо председнику државе, премијеру и председнику парламента и позвала је државни врх у Прешево. Истог дана огласило се Независно удружење новинара Србије (НУНС). У саопштењу НУНС наводи да посебно брине атмосфера линча коју стварају таблоиди и да је неоспорно да јавност има право да зна све релевантне чињенице, али да стварање два национална фронта и ново тражење и таргетирање „издајника“ неће допринети мирном решавању кризе. „Непрофесионалност медија, ратна пропаганда и политичке манипулације у недавној прошлости допринели су разбуктавању међунационалне мржње и сукоба, што је Србију урушило и коштало на хиљаде људи“, пише у саопштењу овог удружења. Како су медији углавном коректно извештавали претпоставља се да ово алтернативно новинарско удружење можда хоће да изда још неку публикацију, уз подразумевајућу помоћ страних донатора или још неког новинара да изведе на оптуженичку клупу због планирање геноцида.

СЕДАМ СПОРНИХ СПОМЕНИКА Око сто припадника Жандармерије 20. јануара је рано ујутро или прецизније у 6 и 37 часова опколило трг, а камион са приколицом и дизалица пришли су спомен-обележју. Мермерна плоча везана је сајлама и подигнута на приколицу. У 7 часова и 20 минута камион се одвезао са трга, а пет минута касније отишао је и последњи припадник Жандармерије. Припадници МУП-а омогућили су спровођење решења Министарства правде и државне управе. Мали број грађана посматрао је акцију, чинило се да је више новинара. Трг је брзо био потпуно очишћен и нема трагова да је облежје ту икад постављено. Споменик се данас чува у депоу у Нишу.
Ивица Дачић је истог дана изјавио: „Србија је показала довољно стрпљења, али и послала јасну и чврсту поруку да се закон мора поштовати и да нико није јачи од државе. Порука за међународну заједницу је – не дозвољавам да се у Србији намећу стандарди који не важе за њихове земље.“
Расим Љајић тврди да на југу има седам споменика који су подигнути без дозволе државе, а налазе се у селима и насељима са претежно албанским становништвом. Највиши српски званичници често су истицали да широм Србије постоје обележја у част ОВПБМ, али да нису на видљивим јавним местима. Председник Николић и премијер Дачић то зову консензусом, иако многима личи на недоследност. Очигледно је да таква врста споменика не би требало да се поставља и да нешто слично не постоји нигде у свету. Како би реаговале друге државе ако би рецимо Каталонци или Баскијци подигли споменик терористима? Како било, постаје јасно да за овај догађај нико неће сносити одговорност, нити ће ико кренути да уклања споменике по Србији.
Ако ни због чега, а оно зато што су истог дана увече по уклањању споменика у центру Ђаковице Албанци демонстрирали, а неки покушали напад на Манастир пресвете Богородице. Напад су спречили полиција и међународне снаге безбедности – КФОР. Али, то није било све. Три особе су приведене после рушења споменика палим борцима Другог светског рата у Витини, а више од 60 српских гробова оскрнављено је у недељу и понедељак широм Косова, саопштила је косовска полиција.

НИШТА БЕЗ ДИЈАЛОГА Европа овог пута није ронила сузе над „мукама“ албанског живља на југу Србије. „ Бриселу је жао што није постигнут компромис у вези са спомеником у Прешеву, али то питање не би требало да утиче на разговоре Београда и Приштине“, рекла је Маја Коцијанчић, портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.
Челници владајуће коалиције у Прешеву, председник општине Рагми Мустафа и његов заменик истакли су да се новонастала ситуација мора решити са владом у Београду искључиво дијалогом. „ Дијалог сада подржавају и помоћи ће шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер и амбасадори више западних земаља. Нас посебно храбри чињеница што је ОЕБС преузео обавезу да посредује у тим разговорима. Ситуацију око споменика до усијања су довели сви српски медији. Новинари и њихове редакције нису имали осећање и меру за укупну ситуацију у Прешеву, чиме су пресудно утицали на овакав скандалозан епилог са спомеником“, рекао је Мустафа. И показао да је на истој таласној дужини са НУНС-ом. Да није било новинара и њихове жеђи за сензацијом ничег не би било.
Али, још неко није остао равнодушан. Косовски премијер Хашим Тачи (23. јануара) оценио је да се уклањањем споменика у Прешеву: „Србија враћа старим сценаријима поделе и размене територија.“
После свега ретко ко је могао да разуме Зорана Станковића и његову жељу да оправдава одлуку Србије, а онда као да они то не знају дели савете Албанцима. Он је наиме изјавио да је сада на људима из Прешева, на онима који су споменик поставили да у легалној процедури поднесу захтев и пред надлежним државним органима виде да ли тај и такав споменик може да стоји, и где може да стоји. Станковић је рекао да је предлог био кристално чист и јасан – да се споменик испред Скупштине Општине Прешево измести у складу с роком који је дала инспекција, и да се после тога у легалној процедури, до 1. јуна реше питања под којим условима спомен-обележје може да буде постављено.
Значи ли то да ниједног тренутка није било необично што се усред Србије диже споменик терористима, већ што је постављен без употребне дозволе?
Представници такозване Организације ветерана бораца ОВПБМ обележили су 26. јануара, 13 година од оснивања ове војне организације. Цвеће су положили најпре на гробљу у селу Добросин, а затим и у центру Прешева на месту одакле је недавно уклоњен споменик.

ПОСЛЕДИЦЕ ЛОШИХ ОДЛУКА „Србија није ‚банана-држава‘ већ држава која има своје законе“, рекао је Дачић (28. јануара) после разговора са македонским премијером Николом Груевским. „У Прешеву постоје 22 споменика ОВПМБ и ОВК. Држава је ћутала док није био постављен тај на тргу испред зграде општине…То нема никакве везе са људским правима.“
У Прешеву је 9. марта конституисана Скупштина албанских одбора из Прешева, Бујановца и Медвеђе, и затражила је од Владе Србије да се предузму хитне мере како би се решили њихови проблеми. У документу под називом „Ургентне мере за решавање проблема Албанаца Прешевске долине“ тражи се решавање безбедносних, економских питања, питања употребе језика, правописа и симбола, децентрализација судства, питање образовања, социјалне и здравствене заштите. Између осталог тражи се и да Албанци из Прешева и Бујановца контролишу робу на царини на прелазу Кончуј-Бела Земља у Општини Бујановац. Како је пренео Б92 , неки албански лидери су рекли да је то учињено по угледу на српску заједницу на северу Косова и Метохије, и да они сада очекују реакцију међународне заједнице.
„Једном мора да се престане са повлачењем паралела, јер очигледно кад год се отвори питање севера Косова, са југа Србије чују се нови захтеви албанских лидера“, прокоментарисао је Станковић. Додао је и да се не противи да разговорима присуствују и представници ОЕБС-а.
Већ 13. марта Станковић и шеф мисије ОЕБС-а Петер Букхард разговарали су о конкретним корацима за решавање свих проблема локалне власти и становништва. Он је истакао да је једини документ на којем су засновани преговори Владе Србије са лидерима Албанаца, платформа која је заједнички усаглашена 25. фебруара, а не декларација. Ивица Дачић је поново разговарао 19. марта са шефом мисије ОЕБС-а Петером Буркхардом, неизбежним Венсаном Дежером, британским амбасадором и замеником америчког амбасадора – при чему је изражена спремност да се помогну заједнички напори припадника свих заједница да се проблеми на југу Србије ефикасно решавају.
У знак захвалности истог дана је лидер Покрета за демократски прогрес Јонуз Муслију изјавио „Бети“ да су припадници Војске Србије „пре пет дана малтретирали чобане док су чували стоку“ и најавио протест због тога. „С обзиром на то да је почињен прекршај (нелегално се прелазила административна линија) полиција је сачинила записник, а судски органи су изрекли прекршајне казне. Стока је враћена власницима“, изјавио је Станковић. На примедбу мештана да њихова деца не смеју да чувају стоку на сеоским пашњацима због страха од војске, полиције и Жандармерије, Станковић је предложио да он и родитељи поведу децу на упознавање са припадницима снага безбедности.
Иако је некима изгледало да је мекоћа наше власти непоколебљива, ипак јој се учинило логичним да се сносе последице лоших одлука. Одговарајући на критике посланика Ризе Хаљимија (28. март) о смањењу средстава за рад Националног савета албанске мањине, на почетку седнице на којој чланови Владе одговарају на посланичка питања, Дачић је одговорио: „Постојале су политичке групације које су позивале Албанце да бојкотују изборе и попис становништва, а директна последица је смањење финансијских средстава намењених Савету.“ Пошто је Хаљими протестовао због најављеног подизања споменика погинулим припадницима Жандармерије у бујановачком селу Лучане, Дачић је казао да он још увек није званично откривен, имајући у виду ситуацију која је настала после уклањања споменика у центру Прешева. Дође човеку да се запита има ли разлике између терориста и оних који су жртве терориста?

Серверови савети 

 Политички аналитичар Данијел Сервер познат по подршци косовској независности написао је крајем јануара на свом блогу да сви имају право на своје хероје, али да би косовски Албанци требало да покажу дозу саосећајности за другу страну после толико година од рата: „Где на Косову можете да нађете споменике посвећене Србима? Насиље против српске имовине није само глупо већ је и контрапродуктивно, јер ће од неких бити узето као доказ да Албанци нису цивилизовани и да не припадају Европи“…

[/restrictedarea]