Razbuktavanje vreline na jugu Srbije

Piše Marijana Milosavljević

Koje poruke  „šalje“ gradnja memorijalnog kompleksa za „osam mučenika“ – pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPBM), koji su poginuli maja 2001. godine 

eštani sela Oraovica kod Preševa već pola godine grade memorijalni kompleks za osmoricu pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPBM), koji su poginuli maja 2001. Kompleks se prostire na oko 3.000 metara kvadratnih – osam stubova od granita predstavljaće „osam mučenika“ i biće visoki 16 metara.
Na tom mestu se svakog 15. maja od 2002. godine, obeležava godišnjica najveće bitke koja je vođena tokom sukoba albanskih ekstremista i srpskih Združenih snaga bezbednosti (ZSB) od oktobra 2000. do kraja maja 2001. godine. Naime, 12. maja u selu i na potezu do Oraovačkog jezera, ZSB vodile su borbu protiv delova 111, 112. i 113. brigade albanskih ekstremista. U trenutku, dok su pokušavali da napuste selo, zarobljeno je 80 terorista.

NEZGODNA NAVIKA ZAPADA Predsednik Mesne zajednice Oraovica Fadilj Azizi kaže da se kompleks gradi na platou koji su poklonili meštani. Predviđeno je da izgradnja košta oko 120 hiljada evra. On ističe da su novac obezbedili građani, biznismeni, rođaci i prijatelji iz dijaspore. „Gradimo u šumi iznad sela, daleko od komunikacija. Ne gradimo na državnoj već na privatnoj zemlji, koju su poklonili meštani. A što se tiče dozvole za izgradnju, nemamo ništa protiv legalizacije. Ali, u Srbiji je 1.400.000 kuća sagrađeno bez dozvola i kada se one budu legalizovale učinićemo to i mi“, rekao je Azizi.
Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković izjavio je da su nadležni organi upoznati sa početkom gradnje i da je sad na državnim organima da reaguju u skladu sa zakonom. „Povodom izgradnje ovog spomenika nije zatražena nijedna dozvola, ali mi smo obavestili nadležne državne organe i inspekcijske službe će uraditi svoj posao, i kako one odluče tako će biti“. Na pitanje kako se može rešiti problem svih spornih spomenika koji postoje na tom području Stanković odgovara i da su u drugim delovima Srbije izgrađeni spomenici mimo propisa i zakona bez ikakvih dozvola, i da bi to definitivno Ministarstvo pravde trebalo da reguliše kroz pravna akta. „Nadam se da ćemo kada to budemo regulisali biti pošteđeni ovakvih problema.“
Američki ambasador Majkl Kirbi rekao je da bi pre bilo kakve izgradnje spomenika u Srbiji trebalo razgovarati, uzimajući u obzir multietničnost našeg društva. Valjda je mislio i na jedan prethodni događaj koji je pretio eskalacijom nasilja koje bi teško bilo zauzdati da se boca prepuna inata i besa slučajno razbila. Pogotovo što su za taj scenario – rasplamsavanje ledene oluje koja nam je čitavu zimu učinila toplijom navijali iz Albanije i sa Kosova – dakle sunarodnici i prijatelji domaćih Albanaca na jugu Srbije. I ne samo oni. Po mišljenju mnogih nevini nisu ni centri moći iz Vašingtona i Brisela koji imaju nezgodnu naviku da kad god pregovaraju sa Srbima kao kec iz rukava izvade po neki hronični nemir koji bi da se rasplamsa i dovede do straha od još jednog potencijalnog gubitka teritorije. Spomenik poginulim pripadnicima OVPBM koji je 16. novembra prošle godine podignut na Centralnom gradskom trgu u Preševu otkriven je na svečanosti povodom obeležavanja Stogodišnjice od osnivanja albanske države. Nekoliko dana po otkrivanju spomen ploče premijer Ivica Dačić je izjavio da je reč o provokaciji i da će država spomenik srušiti do 17. januara 2013. godine (datum je bio vezan za jednu od pregovaračkih rundi u Briselu), ukoliko do tada to ne budu uradili oni koji su spomenik postavili. Albanski političari su odmah poručili da to neće učiniti: „Premijer neka dođe da ga ukloni. Neka dođu ako smeju i ako hoće još jedan nemir u Preševskoj dolini“, rekao je nekadašnji politički predsednik OVPBM i lider opozicione partije PDP Jonuz Musliju.
Da bi još ozbiljnije bili shvaćeni albanski politički čelnici sa juga Srbije, predvođeni predsednikom Opštine Preševo Ragmi Mustafom, pred Novu godinu odlaze u Prištinu kod ekspremijera Ramuša Haradinaja, sada lidera Alijanse za budućnost Kosova. Haradinaj im se obratio biranim rečima i pozvao vlasti u Beogradu da se povodom spora oko spomenika ponašaju na evropski način i podsetio važnim glasom, kao da ništa nije smešno, da „i na Kosovu ima srpskih istorijskih spomenika koji se čuvaju i poštuju“.
„Naši“ Albanci se bar nisu folirali, oni su u Prištini hrabro izrekli ono što im je na srcu. Kako su preneli portali na albanskom jeziku već pomenuti Jonuz Musliju je istakao da „ne postoji sila koja će ukloniti tu spomen-ploču“ i najavio da će ona „naravno biti odbranjena“. A ako Srbija želi mir na Balkanu „onda bi trebalo da nas ostavi na miru“, jer on smatra da se „vraća prethodni režim, koji se borio i pokušao da isprazni Kosovo, ali i Preševo, Medveđu i Bujanovac“. Još je najavio da će za rešavanje ovog problema zatražiti pomoć međunarodne zajednice, Kosova, ali i Albanije.

[restrictedarea]

 

ODVAŽNI SALI BERIŠA Premijera Albanije Salija Berišu nije trebalo dugo ohrabrivati, a ni čekati. Oglasio se tokom pravoslavne Badnje večeri, optuživši vlasti u Srbiji da provociraju Albance i pozvao Beograd da odbaci „staru praksu albanofobije“, i pokaže poštovanje prema albanskoj manjini: „Najnoviji stav vlasti koja nije pokazala nimalo poštovanja prema albanskim mučenicima, predstavlja provokaciju za sve Albance i njihove ozbiljne napore usmerene ka miru“.
Sedam dana kasnije, ka miru u svetu orijentisani Albanci sa juga naše zemlje, zatražili su od Albanije da se u rešavanje problema Preševske doline uključe i međunarodne institucije, i usvojili političku deklaraciju protiv uklanjanja spomenika. Deklaracija sadrži 10 zaključaka, među kojima su i taj da Skupština albanskih odbornika poziva vlade Albanije i Kosova da utiču na vlasti u Srbiji i podstiču početak dijaloga sa „legitimnim političkim predstavnicima Preševske doline“.
Zanimljivo je da im sada smeta isto ono za šta su ubeđeni da sami imaju pravo. Ili su pokušali da budu ironični. Skupština, kako se navodi, smatra teškom provokacijom podizanje spomen-obeležja pripadnicima Žandarmerije na jugu Srbije i osuđuje pretnje državnih zvaničnika. Sednici nije prisustvovao Zoran Stanković jer nije bio pozvan, iako je to zahtevao. Sve se dešavalo u zgradi Skupštine opštine ispred koje je Trg palih boraca sa tada još uvek spornim spomenikom na kojem su uklesana imena 27 poginulih Albanaca od kraja NATO bombardovanja u junu 1999. do 31. maja 2001. godine, kada je završen etnički sukob na jugu. To obeležje koštalo je lokalnu samoupravu i Udruženje veterana OVPMB oko tri miliona dinara.
Istog dana oglasio se potparol ambasade SAD-a, koji je rekao da je pitanje spomenika u Preševu unutrašnja stvar Srbije. Ubrzo se oglasila i britanska ambasada koja je još insistirala na kompromisu i direktnim kontaktima između Vlade Srbije i lidera Albanaca. Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun ocenio je da iza „izuzetno tvrdog stava“ Albanaca sa juga stoje vlasti u Tirani i predstavnici privremenih institucija u Prištini. Po njemu oni žele destabilizaciju prostora, internacionalizaciju nepostojećeg problema i demilitarizaciju, odnosno odlazak Žandarmerije MUP-a Srbije.

AMNESTIJA NE OPRAVDAVA SPOMENIKE Kada je o uklanjanju spomenika reč Drecun je rekao da Srbija mora da odreaguje kao i sve države na svetu, i dokaže da je iznad akata samovolje. Ministar odbrane Aleksandar Vučić je priliko obilaska vojne baze „Dobrosin“ u Kopnenoj zoni bezbednosti prema KiM izjavio: „Albanci su tražili internacionalizaciju problema, ali mi se čini da im to ne ide u prilog kao početkom dvehiljdite godine. Oni ovde nisu ugroženi. Postoje neke usijane glave koje misle da bi kao političari trebalo da upućuju pretnje državi. U potpunosti smo spremni da zaštitimo ustavni poredak zemlje“.
Kao primer nežnog tetošenja i želje vojske da se izbegne bilo kakav incident, Vučić je naveo da pripadnici vojske do svoje baze dolaze sporednim putem da ne bi vojnim vozilima prolazili kroz selo Dobrosin u kojem žive samo Albanci.
Nimalo dirnut ovom pažnjom polovinom januara premijer Kosova Hašim Tači sastao se sa predstavnicima ovdašnjih Albenaca, kojima je doduše sada kao građanin Evrope preneo da se problemi mogu rešavati jedino dijalogom. U srpskoj javnosti bilo je i glasova koji su ukazivali na Zakon o amnestiji pripadnika OVPBM, koji je usledio posle oružanih sukoba 2001. godine. Poenta tih primedbi je da nema ničeg spornog u podizanju spomenika amnestiranim licima: „Ali oni su amnestirani iz funkcionalnih razloga, zbog toga što je to bio način da se postigne mir, a ne zato što Srbija smatra da je ta vrsta pobune prihvatljiva ili da bi njih trebalo proglašavati herojima. Tako da u suštinskom smislu činjenica da su oni amnestirani ne opravdava podizanje spomenika“, izjavio je za „Dojče vele“ (15. januar) Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije.
Dan pre nego što je najavljeno uklanjanje spomenika (16. januara) nekoliko stotina studenata Univerziteta u Prištini protestovalo je protiv te ideje. Oni su tokom mirnog marša nosili parole sa zahtevima „Dolino Kosovo je sa tobom“, „Za Preševo daćemo život“, poredeći predsednika Srbije Tomislava Nikolića i premijera Ivicu Dačića sa Slobodanom Miloševićem.
Na sam dan najave uklanjanja spomenika Inicijativa mladih poslala je otvoreno pismo predsedniku države, premijeru i predsedniku parlamenta i pozvala je državni vrh u Preševo. Istog dana oglasilo se Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). U saopštenju NUNS navodi da posebno brine atmosfera linča koju stvaraju tabloidi i da je neosporno da javnost ima pravo da zna sve relevantne činjenice, ali da stvaranje dva nacionalna fronta i novo traženje i targetiranje „izdajnika“ neće doprineti mirnom rešavanju krize. „Neprofesionalnost medija, ratna propaganda i političke manipulacije u nedavnoj prošlosti doprineli su razbuktavanju međunacionalne mržnje i sukoba, što je Srbiju urušilo i koštalo na hiljade ljudi“, piše u saopštenju ovog udruženja. Kako su mediji uglavnom korektno izveštavali pretpostavlja se da ovo alternativno novinarsko udruženje možda hoće da izda još neku publikaciju, uz podrazumevajuću pomoć stranih donatora ili još nekog novinara da izvede na optuženičku klupu zbog planiranje genocida.

SEDAM SPORNIH SPOMENIKA Oko sto pripadnika Žandarmerije 20. januara je rano ujutro ili preciznije u 6 i 37 časova opkolilo trg, a kamion sa prikolicom i dizalica prišli su spomen-obeležju. Mermerna ploča vezana je sajlama i podignuta na prikolicu. U 7 časova i 20 minuta kamion se odvezao sa trga, a pet minuta kasnije otišao je i poslednji pripadnik Žandarmerije. Pripadnici MUP-a omogućili su sprovođenje rešenja Ministarstva pravde i državne uprave. Mali broj građana posmatrao je akciju, činilo se da je više novinara. Trg je brzo bio potpuno očišćen i nema tragova da je obležje tu ikad postavljeno. Spomenik se danas čuva u depou u Nišu.
Ivica Dačić je istog dana izjavio: „Srbija je pokazala dovoljno strpljenja, ali i poslala jasnu i čvrstu poruku da se zakon mora poštovati i da niko nije jači od države. Poruka za međunarodnu zajednicu je – ne dozvoljavam da se u Srbiji nameću standardi koji ne važe za njihove zemlje.“
Rasim Ljajić tvrdi da na jugu ima sedam spomenika koji su podignuti bez dozvole države, a nalaze se u selima i naseljima sa pretežno albanskim stanovništvom. Najviši srpski zvaničnici često su isticali da širom Srbije postoje obeležja u čast OVPBM, ali da nisu na vidljivim javnim mestima. Predsednik Nikolić i premijer Dačić to zovu konsenzusom, iako mnogima liči na nedoslednost. Očigledno je da takva vrsta spomenika ne bi trebalo da se postavlja i da nešto slično ne postoji nigde u svetu. Kako bi reagovale druge države ako bi recimo Katalonci ili Baskijci podigli spomenik teroristima? Kako bilo, postaje jasno da za ovaj događaj niko neće snositi odgovornost, niti će iko krenuti da uklanja spomenike po Srbiji.
Ako ni zbog čega, a ono zato što su istog dana uveče po uklanjanju spomenika u centru Đakovice Albanci demonstrirali, a neki pokušali napad na Manastir presvete Bogorodice. Napad su sprečili policija i međunarodne snage bezbednosti – KFOR. Ali, to nije bilo sve. Tri osobe su privedene posle rušenja spomenika palim borcima Drugog svetskog rata u Vitini, a više od 60 srpskih grobova oskrnavljeno je u nedelju i ponedeljak širom Kosova, saopštila je kosovska policija.

NIŠTA BEZ DIJALOGA Evropa ovog puta nije ronila suze nad „mukama“ albanskog življa na jugu Srbije. „ Briselu je žao što nije postignut kompromis u vezi sa spomenikom u Preševu, ali to pitanje ne bi trebalo da utiče na razgovore Beograda i Prištine“, rekla je Maja Kocijančić, portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Čelnici vladajuće koalicije u Preševu, predsednik opštine Ragmi Mustafa i njegov zamenik istakli su da se novonastala situacija mora rešiti sa vladom u Beogradu isključivo dijalogom. „ Dijalog sada podržavaju i pomoći će šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i ambasadori više zapadnih zemalja. Nas posebno hrabri činjenica što je OEBS preuzeo obavezu da posreduje u tim razgovorima. Situaciju oko spomenika do usijanja su doveli svi srpski mediji. Novinari i njihove redakcije nisu imali osećanje i meru za ukupnu situaciju u Preševu, čime su presudno uticali na ovakav skandalozan epilog sa spomenikom“, rekao je Mustafa. I pokazao da je na istoj talasnoj dužini sa NUNS-om. Da nije bilo novinara i njihove žeđi za senzacijom ničeg ne bi bilo.
Ali, još neko nije ostao ravnodušan. Kosovski premijer Hašim Tači (23. januara) ocenio je da se uklanjanjem spomenika u Preševu: „Srbija vraća starim scenarijima podele i razmene teritorija.“
Posle svega retko ko je mogao da razume Zorana Stankovića i njegovu želju da opravdava odluku Srbije, a onda kao da oni to ne znaju deli savete Albancima. On je naime izjavio da je sada na ljudima iz Preševa, na onima koji su spomenik postavili da u legalnoj proceduri podnesu zahtev i pred nadležnim državnim organima vide da li taj i takav spomenik može da stoji, i gde može da stoji. Stanković je rekao da je predlog bio kristalno čist i jasan – da se spomenik ispred Skupštine Opštine Preševo izmesti u skladu s rokom koji je dala inspekcija, i da se posle toga u legalnoj proceduri, do 1. juna reše pitanja pod kojim uslovima spomen-obeležje može da bude postavljeno.
Znači li to da nijednog trenutka nije bilo neobično što se usred Srbije diže spomenik teroristima, već što je postavljen bez upotrebne dozvole?
Predstavnici takozvane Organizacije veterana boraca OVPBM obeležili su 26. januara, 13 godina od osnivanja ove vojne organizacije. Cveće su položili najpre na groblju u selu Dobrosin, a zatim i u centru Preševa na mestu odakle je nedavno uklonjen spomenik.

POSLEDICE LOŠIH ODLUKA „Srbija nije ‚banana-država‘ već država koja ima svoje zakone“, rekao je Dačić (28. januara) posle razgovora sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim. „U Preševu postoje 22 spomenika OVPMB i OVK. Država je ćutala dok nije bio postavljen taj na trgu ispred zgrade opštine…To nema nikakve veze sa ljudskim pravima.“
U Preševu je 9. marta konstituisana Skupština albanskih odbora iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, i zatražila je od Vlade Srbije da se preduzmu hitne mere kako bi se rešili njihovi problemi. U dokumentu pod nazivom „Urgentne mere za rešavanje problema Albanaca Preševske doline“ traži se rešavanje bezbednosnih, ekonomskih pitanja, pitanja upotrebe jezika, pravopisa i simbola, decentralizacija sudstva, pitanje obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Između ostalog traži se i da Albanci iz Preševa i Bujanovca kontrolišu robu na carini na prelazu Končuj-Bela Zemlja u Opštini Bujanovac. Kako je preneo B92 , neki albanski lideri su rekli da je to učinjeno po ugledu na srpsku zajednicu na severu Kosova i Metohije, i da oni sada očekuju reakciju međunarodne zajednice.
„Jednom mora da se prestane sa povlačenjem paralela, jer očigledno kad god se otvori pitanje severa Kosova, sa juga Srbije čuju se novi zahtevi albanskih lidera“, prokomentarisao je Stanković. Dodao je i da se ne protivi da razgovorima prisustvuju i predstavnici OEBS-a.
Već 13. marta Stanković i šef misije OEBS-a Peter Bukhard razgovarali su o konkretnim koracima za rešavanje svih problema lokalne vlasti i stanovništva. On je istakao da je jedini dokument na kojem su zasnovani pregovori Vlade Srbije sa liderima Albanaca, platforma koja je zajednički usaglašena 25. februara, a ne deklaracija. Ivica Dačić je ponovo razgovarao 19. marta sa šefom misije OEBS-a Peterom Burkhardom, neizbežnim Vensanom Dežerom, britanskim ambasadorom i zamenikom američkog ambasadora – pri čemu je izražena spremnost da se pomognu zajednički napori pripadnika svih zajednica da se problemi na jugu Srbije efikasno rešavaju.
U znak zahvalnosti istog dana je lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliju izjavio „Beti“ da su pripadnici Vojske Srbije „pre pet dana maltretirali čobane dok su čuvali stoku“ i najavio protest zbog toga. „S obzirom na to da je počinjen prekršaj (nelegalno se prelazila administrativna linija) policija je sačinila zapisnik, a sudski organi su izrekli prekršajne kazne. Stoka je vraćena vlasnicima“, izjavio je Stanković. Na primedbu meštana da njihova deca ne smeju da čuvaju stoku na seoskim pašnjacima zbog straha od vojske, policije i Žandarmerije, Stanković je predložio da on i roditelji povedu decu na upoznavanje sa pripadnicima snaga bezbednosti.
Iako je nekima izgledalo da je mekoća naše vlasti nepokolebljiva, ipak joj se učinilo logičnim da se snose posledice loših odluka. Odgovarajući na kritike poslanika Rize Haljimija (28. mart) o smanjenju sredstava za rad Nacionalnog saveta albanske manjine, na početku sednice na kojoj članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, Dačić je odgovorio: „Postojale su političke grupacije koje su pozivale Albance da bojkotuju izbore i popis stanovništva, a direktna posledica je smanjenje finansijskih sredstava namenjenih Savetu.“ Pošto je Haljimi protestovao zbog najavljenog podizanja spomenika poginulim pripadnicima Žandarmerije u bujanovačkom selu Lučane, Dačić je kazao da on još uvek nije zvanično otkriven, imajući u vidu situaciju koja je nastala posle uklanjanja spomenika u centru Preševa. Dođe čoveku da se zapita ima li razlike između terorista i onih koji su žrtve terorista?

Serverovi saveti 

 Politički analitičar Danijel Server poznat po podršci kosovskoj nezavisnosti napisao je krajem januara na svom blogu da svi imaju pravo na svoje heroje, ali da bi kosovski Albanci trebalo da pokažu dozu saosećajnosti za drugu stranu posle toliko godina od rata: „Gde na Kosovu možete da nađete spomenike posvećene Srbima? Nasilje protiv srpske imovine nije samo glupo već je i kontraproduktivno, jer će od nekih biti uzeto kao dokaz da Albanci nisu civilizovani i da ne pripadaju Evropi“…

[/restrictedarea]