Почетна / Други пишу / Петар ИСКЕНДЕРОВ: Српски Рубикон. О резултатима преговора о Космету у Бриселу

Петар ИСКЕНДЕРОВ: Српски Рубикон. О резултатима преговора о Космету у Бриселу

И тако, серијал од више епизода под називом “Бриселски преговори Београда и Приштине под патронатом ЕУ” завршени су очекиваним крахом. Осма рунда показала се најдужом, по различитим подацима, заседање је трајало између 12 и 14 часова и карактерише га чак и покушај оставке потпредседника владе Србије и министра одбране Србије Александра Вучића. Међутим, доња линија Београда и Приштине као да је сада даље него што је била у октобру 2012. године. Обично оптимистички расположена Кетрин Ештон, Високи комесар за спољну политику и безбедност ЕУ, била је принуђена да констатује да је провалија између две стране веома уска али и веома дубока. Она је изјавила да је то био “последњи пут да се сусрећу у овом формату”. Ипак, по речима баронесе Ештон, “предлози који су се налазили на столу” чекају даље разматрање.[1]

Колико је овакав исход закономеран? Није тајна да су и Брисел и Приштина посебан акценат стављали управо на 2. април и осму рунду преговора. Шеф косовске владе Хашим Тачи није сумњао да ће српски премијер Ивица Дачић потписати све тражене документе. “Путујем у Брисел да би ставио тачку на дијалог и отворио нову етапу мира и сарадње у региону” – обећао је он наступајући у косовском парламенту са извештајем о току Бриселских преговора. По његовим речима, главни разлог због неуспеха у резултатима претходне рунде, јесу “фундаменталне разлике у схватању овлашћења српских локалних органа власти на Косову”. То је заиста тако, али је још тачнија друга констатација која је изашла из уста Хашима Тачија – о томе да се Косово, за разлику од Србије, “не налази под међународним притиском и није обавезно да се сагласи са незгодним предлозима”.[2]

Овај притисак без преседана од стране САД и ЕУ, очигледно је и срушио већ усаглашени документ. То што је за косовске Албанце изгледало као формалност, распуштање Приштини мрских локалних органа власти на северу покрајине, за Београд је представљао последњи Рубикон у послу заштите својих сународника. Са те тачке гледишта, чак и формална сагласност на чланство Косова у међународним организацијама, представљала би мањи изазов за Србију и Србе, од стварања безобличне и бесправне “заједнице српских општина” на северу Космета који се покоравају законима и прописима Приштине. Марко Ђурић, саветник председника Србије Томислава Николића, означио је ту опцију као прихватање одлука које су “веома тешке за све у Србији”.[3] Међутим, проблем је много дубљи и огледа се у тражењу модела од стране српског руководства, за даље узајамно деловање не само са косовским властима, колико са ЕУ.

Из ове перспективе, притисак Запада на Србију, као да је дословце прекопиран из методике Дејтона и Рамбујеа, довео је до супротних резултата, срушио је потписани споразум. Ради се о томе да је та методика првобитно била разрађена не као механизам постизања компромисног дугорочног свеобухватног споразума, већ као средство “кажњавања” Срба и њиховог “присиљавања на мир”. Овакав модел присутан је од времена Слободана Милошевића. Међутим, у садашњим геополитичким условима кризе у ЕУ и смене владајуће гарнитуре у Београду, тај модел је био осуђен на неуспех – разуме се, у случају да руководство Србије заузме доследну принципијелну позицију.

Како су показали за Приштину и Брисел тужни резултати последње две рунде преговора – такву позицију је српско руководство ипак успело да разради, заузме и одбрани. Покровитељи преговора одбили су да чују чак и очајнички позив Александра Вучића “да не траже од Србије сагласност за сопствену пропаст”.[4] А конфликт између Дачића и Вучића који се разбуктао у белгијској престоници, сведочи не само о бјективним и дубоким противуречностима између две харизматичне фигуре српске политичке сцене, већ и постојања на српској политичкој сцени реалне борбе мишљења и приступа – што је практично одсуствовало у земљи у последњим годинама председниковања Бориса Тадића.

Шта даље? Одговор на то питање зависи од читавог низа фактора. Ипак, можда први пут у последњих неколико година, руководство Србије је показало спремност да преузме решавање национално-државних проблема у своје руке. То је постало откровење чак и за медије на албанском језику, који традиционално разматрају свакојаке сценарије, јер су били шокирани да тог “историјског дана”, 2. априла, преговарачке стране нису потписале никакав споразум.[5]

Разуме се, Вашингтон, Брисел и Приштина ће се постарати да се брзо опораве од доживљеног шока и организоваће нову кампању притисака на Београд, са коришћењем, између осталог, предстојећег извештаја баронесе Ештон о српским алпикацијама за заседање Савета ЕУ од 16. априла. Посланик косовске скупштине и високи руководилац Демократске лиге Косова Љутви Хазири, већ је ставио до знања ко је главни кривац за неуспех преговора – оптуживши за то Србију. По његовој рачуници, Србија је “по трећи пут пропустила могућност примирја са Косовом” – ако се има у виду Рамбује 1999. године и Бечки преговори о статусу Косова и Метохије 1996-97. године.[6]

Осим тога, треба очекивати и нови замајац активности америчке дипломатије – која је претходне недеље јавно стављала акценат на распаљивање несугласица између Александра Вучића и Ивице Дачића. Буквално уочи осме рунде преговора, портпарол за медије Стејт Департмента Викторија Нуланд је отворено затражила да стране потпишу споразум 2. априла.[7] Госпођа Нуланд је јасно оцртала улогу коју су САД одредиле Србији на тим преговорима – “објаснити српским грађанима, етничким Србима, да је дошло време да се разматрана питања регулишу”.А Американци не воле када се њихови пројекти зауставе а упутства не извршавају.[8]



[1] AFP 030130 GMT APR 13

[2] ИТАР-ТАСС 28.03.2013 18:14

[3] РИА НОВОСТИ 29/03/13 20:59 29.03.2013 20:59

[4] AFP 301521 GMTMAR 13

[5] Koha Ditore, 03.04.2013; Zëri, 03.04.2013

[6] Express, 01.04.2013

[7] Koha Ditore, 02.04.2013

[8] http://www.state.gov/r/pa/prs/dpb/2013/04/206986.htm#KOSOVO

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

5 коментара

  1. Tači preti ratom jer mu tako naređuju ameri i eu nema altrnativu, ima Rusiju i zemlje BRIK-a, ali nema samo za izdajice.Brisel je samo farsa i repriza Rambujea, srpska naivnost i sklonost zaboravu vodi nas u sve dublji glib.Svi oni koji su zaboravili farsu sa famoznim „pregovorima“ u Rambujeu, 1999, ovih dana mogu prisustvovati nimalo manje uspeloj reprizi. Naime, u Briselu će se 2. aprila dogoditi epizoda, koja mnogo podseća na onu iz 1999. Imaćemo Rambuje 2. Akteri su isti; Srbija sa jedne, a Evropa i Amerika sa druge strane. Sredstva su ista: pretnje i ultimatumi. I moto je isti: „uzmi ili ostavi“ Miloševića su silili na izdaju i na kraju mučki ubili. A ove današnje političare niko ne sili sami guraju narod u eu protiv volje naroda i po tome su neuporedivo gori od Slobodana on je ipak bio heroj za ove dana a istorija će to i dokazati.




    0



    0
  2. Dačić i bratija izvode cirkus za ojađeni srpski naod da se pripremi na njihovu izdaju i prodaju Kosova i Metohije. Kako to da baš oni koji su govorili protiv Tadićeve izdaje,sada postaju najveći izdajnici ? Koji štite interesr NATO-a, Nemačke, Vatikana, EU ali ne i Srbije. Kako drugačije razjasniti njihov pristanak na pregovore sa eu đelatima čiji su vojnici zasipali Srbiju zabranjenim uranijumskim bombama bez prisustva Rusije i Putina? Kako to stalno bolesno ponavljanje eu nema alternativu, dok u isto vreme ameri i eu uvetuju Srbiji da kapitulira, kako to ne dojadi “ srpskim “ političarima a narodu je sve jasno i 99,99 % narod je protiv ucena koje političari zovu pregovorima. Samo jasno NE koje je uvek srpski narod jasno govorio okupatorima i ucenjivačima prihvatljivo je za narod. Kao i ulazak u zajednicu država u velikom ekonomskom rastu Rusiju i zemlje BRIK-a, a zahvaliti se ucenjivačima i prekinuti svake pregovore pod pritiskom. Neka otmu Kosovo i Metohiju ali bez našeg DA.




    0



    0
  3. Velika je sramota kako se u Blicu objavljuju fašistički i protusrpski komentar pod gotovo svim člancima.Isto tako i u Večernjim Novostima, u Pressu, u Glasu Javnosti koji niti ne dozvoli komentare a ima ih? I da sad ne nabrajam sve pa kako će narodu ići dobro kad “ naše “ novine podupiru neprijatelje, separatiste i rušitelje Srbije? To nema baš niti u jednoj državi na svetu sem Srbije.




    0



    0
  4. Р Е Ф Е Р Е Н Д У М




    0



    0
  5. „A Amerikanci ne vole kad se njihovi projekti zaustave a upustva ne izvršavaju.“
    Pa gospodine Iskenderov, šta će Rusija raditi? Evo Vučić je napravio super-manevar i stvorio prostor da se Rusija nametne i uključi u rješavanje srpskih gorućih problema.
    Postavlja se logično pitanje: Šta će Rusija da preduzme i da li uopšte ima namjeru da išta preduzima i hoće li se uključivati?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *