Почетна / Друштво / Човек који је рекао НЕ

Човек који је рекао НЕ

Пише НИКОЛА ВРЗИЋ

После 8. рунде бриселских преговора, на коју је морао да оде Александар Вучић да бисмо дошли до резултата, остали смо и без договора са Приштином и (по свој прилици) без датума за почетак преговора о учлањењу у ЕУ. Када нас је последњи пут нешто што нисмо добили толико ободрило? Улило неочекивану наду у заустављање даљег комадања наше земље и наду у васкрс Србије…

Осма рунда бриселских преговора Београда и Приштине о укидању Србије на Косову и Метохији, и свих 14 сати тешких и мучних разговора у уторак 2. априла, донели су нам оно што смо се једва и усуђивали да пожелимо. Дакле, ништа. Није постигнут договор о гашењу институција државе Србије на простору њене јужне покрајине, и њиховој замени институцијама наказне државе Косово. То јест, прецизније: Србија је рекла НЕ! евроатлантском налогу да се самоукине на Косову и Метохији. Казала је тиме НЕ! и даљем комадању државе које би неминовно уследило на досадашњем безалтернативном путу ЕУ интеграција, али и НЕ! оваквим ЕУ интеграцијама које су – управо зато што немају алтернативу – подразумевале да ћемо зарад њих учинити баш све што се од нас затражи, из Брисела, Вашингтона, Берлина, Приштине, Будимпеште, сутра и Загреба… Уторак је, дакле, показао да алтернатива пристајању на сваки захтев који нам се испостави ипак постоји; то је, је л’, непристајање на оно што није у нашем интересу. Да, толико је једноставно.
Ову је, колико једноставну толико и тешку реч – НЕ!, реч какву нисмо чули током последњих пет дугих година нашег пропадања – изговорио овог уторка у Бриселу први потпредседник Владе Србије Александар Вучић. Док су, насупрот Вучићу, премијер Ивица Дачић и потпредседница Владе Сузана Грубјешић изгледа били склони да комадању кажу „да“, и слутимо да би баш у том ситном несагласју требало тражити разлог Вучићеве претње да ће поднети оставку и, тиме, оборити актуелну владу…

ПРИТИСЦИ И ПРЕТЊЕ Осма бриселска рунда уследила је после рунде одржане 20. марта, седме, која је по првобитном плану наших западних доброчинитеља требало да буде кључна; да Србија још тада попусти инсистирали су, јавно, пред ту рунду у Београду ЕУ комесари Кетрин Ештон и Штефан Филе, немачки парламентарци предвођени Андреасом Шокенхофом, потпредседник САД-а Џозеф Бајден у Риму, представник Стејт департмента Филип Рикер у самом Бриселу… Србија је тада, после Вучићеве телефонске интервенције, успела да се одупре – уз уступак у виду прве заједничке конференције за новинаре Дачића, Ештонове и Хашима Тачија. Морао је Дачић нешто тада да им да, није могао да се суздржи – а комесарка ЕУ дипломатије на то је одупирање одговорила да ће јој (Србији) пружити још једну, последњу прилику за поправни: „Сада је време за консултације пре него што се поново састанемо 2. априла, на закључном састанку о овом сету питања и овој групи разговора.“
Од тог 20. марта до 2. априла притисак, поготово онај нејавни, наставио је да расте. О њему можемо тек да наслутимо из драматичних изјава да је данашња ситуација равна оној пред Дејтон и Рамбује, из Вучићеве успутне опаске о „притисцима у стилу да ће нечије политичке каријере бити завршене“, а још нам је у свести и „Викиликсова“ депеша 06PARIS7770, у којој је тадашњи помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид припретио: „Независност Косова је неизбежна, и тешку цену платиће свака нација која се томе нађе на путу…“ Ако ишта, јасно је колики је улог био у игри пред овај уторак 2. април; у независност Косова – којој је Србија још на путу – САД су уложиле сву своју силу, и оружану и дипломатску, а ЕУ сав свој ауторитет и политичку тежину у наговарање Србије да ту независност и прихвати. Досадашњи дијалог Београда и Приштине, уосталом, и вреднован је као један од највећих успеха ЕУ, коришћен као доказ да ЕУ од „економског џина и политичког патуљка“ коначно постаје важан играч на светској политичкој сцени, којем приде успева да превазиђе, по ЕУ трауматично, унутрашње нејединство због (не)признавања независности Косова. Најзад, колико су САД и ЕУ инвестирале у сламање отпора Србије подсетила је, дан уочи осме рунде, Викторија Нуланд, портпарол Стејт департмента: „Сећате се да су секретарка Клинтон и леди Ештон заједно путовале у регион да подрже процес… Надамо се да ће сутрашња рунда бити успешна.“
Размишљајући шта би, после неприхватљивог папира који је понуђен 20. марта, на столу могло да се нађе 2. априла, прошле недеље у „Печату“ извели смо једначину која је показала да се, заправо, на столу све време налази исти папир – Ахтисаријев план независности Косова који се ових година спроводио кришом – те да је стога једино могуће очекивати да и финална ЕУ понуда буде неки вид Ахтисаријевог плана, и ништа мимо њега. Као, уосталом, и 20. марта. А да нам је прогноза била сасвим исправна, показало се док је прошлонедељни број нашег листа још био на путу према киосцима; Тачијева влада у Приштини тада усваја најважније црте „нон пејпера“ Ештонове од 20. марта, у виду Уредбе о подстицању међуопштинске сарадње која уређује надлежности „Асоцијације српских општина“, надлежности проистекле, наравно, из Ахтисаријевог плана, устава независног Косова и њиховог Закона о локалној самоуправи. Тиме су Приштина и Брисел (и Вашингтон, наравно) без задршке стали на исту страну, на којој су додуше све време и били.
Што ће рећи да је још крајем прошле недеље сасвим несумњиво постало да о некаквом компромису 2. априла нема ни говора, нити било какве жеље, него је једино питање било хоће ли се тог дана Србија предати као што се предавала у последњих пет година или пак неће.
Уочи 2. априла постојала је и дилема хоће ли Александар Вучић или неће како је најпре наговестио, путовати у Брисел. ЕУ и САД су га, без много увијања, призвале на састанак са Тачијем, у очигледној намери да га истерају начистац. И председник Србије Томислав Николић учинио је исто – позвао Вучића да отпутује у Брисел – али, рекли бисмо, из сасвим другачијег мотива. Да његово присуство буде гарант да неће бити оно што бити не сме.
Јасно увиђајући овакву намеру званичног Београда, западни покровитељи косовске независности унапред су, како се приближавало 11 сати 2. априла, када је 8. рунда званично стартовала, стали да спуштају своја очекивања. Могућност потписивања споразума престала је и да се спомиње; наместо тога, оно гласило евроатлантске окупације Србије („Блиц“) писало је да је „сада најважније да се договор постигне, а онда неће бити тако тешко да се пронађе форма за његову примену“; „Слободна Европа“ тог преподнева јавља да „неће бити потписивања било каквог папира, али ће највероватније бити постигнут начелни, усмени споразум између Београда и Приштине… Дакле, вечерас очекујемо договор, али не и потписани документ у којем ћете моћи да прочитате шта је тачно договорено“; а Данијел Сервер, један од утицајнијих гласноговорника америчке политике против Србије, писао је на свом блогу да би, ако се договор о северу Косова не постигне, Београд макар требало да пристане да обустави своју кампању против даљих признања косовске независности, и омогући Косову „пун приступ“ међународним организацијама.
Све у свему, улог је, одједном, постао двострук. Не само да је Србија требало да се сагласи са суверенитетом независног Косова на читавој територији своје јужне покрајине, већ је требало доћи до макар каквог резултата (дај шта даш) како би се спасао образ Европској унији и њеној баронеси Ештон.
И још нешто нам је откривено унапред. Предали им Косово 2. априла или не, датум за почетак преговора о учлањењу у ЕУ – као оправдање за ту предају, јер ништа нам више од тога он не би донео – Србији дати неће они који би да је распарчају. Петер Бломајер, немачки амбасадор у Приштини, наиме, рекао је да „Србија не може да добије датум уколико не испуни седам услова које су поставили немачки парламентарци“, а укидање Србије на Космету о којем се преговарало 2. априла само је један од тих седам услова. Што само показује какву су, заправо, капитулацију Србији овог уторка припремали њени евроатлантски пријатељи.

ПРЕТЊА ОСТАВКОМ И са таквом је предигром, и дугом и мучном, коначно и освануо тај уторак. Претходна је рунда, седма, потрајала 12 сати; осма је трајала два сата дуже. Ако је Србији прошли пут понуђено „ништа“, како то рече Вучић, „не бих рекао да је (сада) било више“. И Србија је то поновљено „ништа“, то јест пресвученог Ахтисарија, поново одбила.
Али шта се догађало током тих 14 сати разговора? После којих, први пут, није објављена заједничка фотографија бриселских саговорника, каква је била сваки пут када су се без Вучића састајали Дачић и Тачи. Нити се Вучић, после састанка, пред новинарима појавио уз Дачића док је овај говорио о јединству нашег државног врха. Него су до јавности доспеле информације о повишеним тоновима и Тачијевој нервози (какве у досадашњих седам рунди није било, напротив), пропраћене Тачијевим отвореним увредама на рачун Вучића и његове тобожње „емотивне неспремности да се суочи са реалношћу“. А са Дачићем је, после прошлог састанка иако ни тада договор који је желео није постигнут, не само одржао заједничку конференцију за медије, већ су после тога њих двојица заједно, истим авионом, отпутовали у Њујорк…
Као да је Вучићево присуство у Бриселу пореметило хармонију тог односа којем су залог, тако изручени на тацни, постали Србија и њена државност.
Постаје ли, имајући све ово у виду, јасније оно Дачићево, наизглед ничим изазвано откриће да му је Вучић у једном моменту понудио оставку? Или му је том оставком, дакле обарањем владе, заправо припретио? И, зашто?
Размислимо логично. Понудио је оставку зато што га је сломио терет ситуације и одговорности? Неће бити; да је тако, да се сломио, пред оним би притисцима и уценама попустио, не би их одбио. Изненадио га је Тачи својим залагањем за поштовање устава Косова? Свашта. Изненадила га је Кетрин Ештон, својим истоветним залагањем? Наравно да не; сваки читалац „Печата“ добро зна да би изненађење било све осим тога. Што ће рећи да су могли да га изненаде, и натерају на претњу оставком, само Дачић и Сузана Грубјешић. Чиме? Својом спремношћу да Тачију и Ештоновој кажу „да“ на њихову понуду да капитулирамо.
Тако је и било, говоре сасвим поуздана сазнања „Печата“. Али је Вучићево НЕ! превагнуло. И отуда онај Тачијев бес усмерен на Вучића; отуда и она суптилна нијанса из обраћања јавности Ештонове после састанка, у којем је одала признање двојици премијера, а само констатовала присуство на састанку њихових заменика; отуда, најзад, и она Вучићева најава, из интервјуа РТС-у ове среде увече, да ће дилему пред коју смо стављени – Косово или неизгледни датум – „у много оштријој форми поставити пред све чланове владе“, па да „изађемо пред народ и кажемо шта је то што нас разликује“, при чему је, како је рекао, „сит подметања: ‚Нисам ја крив, Вучић је крив‘“.
РОК У сваком случају, остављен је Србији рок до наредног уторка да да свој коначни одговор на ултиматум да се самоукинемо зарад потенцијалног датума. Иако је избегао да се експлицитно изјасни о тој дилеми, Вучић се заправо већ изјаснио. И када је 20. марта одбио „ништа“, и када је то ништа одбио 2. априла, и када је 3. априла увече поновио да „Србија не може да дозволи сопствено укидање“. Може ли то да погази до наредног уторка, тако што ће ипак прихватити понуду коју је већ два пута одбио? У теорији, да, али само ако прегази самог себе, и капитулацијом, сопственом и државном, доведе Србију до ивице устанка, што је уосталом сам и споменуо.
А шта ако их одбијемо? С једне стране, следе унутрашњи притисци; издајници (ЛДП, ДС и отпаци) јавили су још пре 7. рунде да су спремни да саучествују у издаји. Уз њих и пропагандна машинерија евроатлантске окупације Србије, сви заједно окупљени у фронт који ће и од Вучића, као што је од Војислава Коштунице, направити „Носфератуа српске политике“ (депеша 09BELGRADE791) само зато што је устао против њих и стао на страну сопственог народа и државе. Плашиће нас изолацијом, санкцијама, бомбама… већ зависно од личне домишљатости и безочности. (Успут ће и остали партнери у влади, као што је Вучић најавио, морати јасно да се изјасне да ли су за српски Космет или су за евроатлантско „ништа“). Уз те унутрашње притиске, притискаће нас и на југу Србије (Јонуз Муслију, градоначелник Бујановца, прети побуном, спомињући некаква убиства и протеривања, а истовремено се Србија провоцира изградњом новог споменика терористима из ОВПБМ у Ораовици код Прешева) и на северу Космета (Викторија Нуланд у уторак је, док је 8. рунда још трајала, отворено припретила насиљем, рекавши да је „очигледно да је на Косову да успостави аутономију“ за север Косова, што ће рећи, и без договора са Србијом и Србима)…
Али при свему томе не би требало заборавити да је народ на северу Космета и спреман и у могућности да се брани и одбрани од евентуалне агресије. И да је, први пут после пет година Бориса Тадића, Србија исказала спремност да реагује у случају нужде; речима Јадранке Јоксимовић, председнице скупштинског Одбора за контролу служби безбедности: „Наше службе безбедности ревносно прате ситуацију на терену, спремне су да у неком, ја се надам непостојећем, али лошем сценарију одреагују. Службе безбедности су у приправности…“ И никако не заборавити да је, ипак, основни интерес саме ЕУ (за САД то не можемо да тврдимо) да на овом простору остане мирно; оваква криза у срцу Европе, уз сву кризу у самој ЕУ, нипошто им није потребна.
А ту је, коначно, и онај фактор који смо прижељкивали још откако су га у наше име одбацили. Русија, Путинова Русија. Александар Чепурин, руски амбасадор у Београду, одлази у Косовску Митровицу поводом годишњице убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1903); иако је тих годишњица било, очигледно, и претходних година, руски амбасадор обележава је у Митровици, на Косову и Метохији окружен српским заставама, баш сада, уочи те кључне, 8. бриселске рунде. И тамо говори да је „једини документ који регулише положај Косова Резолуција 1244“, додаје да „нисмо чаробњаци, али ћемо учинити све што можемо како би помогли Србе у учвршћивању њихових интереса“, чак позива Србију – што досад нисмо чули – да се „прикључи животној снази Русије“, јер „ЕУ не може да јој обезбеди брз економски развој“. Па два дана потом, тек да би било несумњиво да је реч о званичном ставу Русије, а не о амбасадоровом емотивном иступу, позива и да се решавање питања Косова врати УН-у и Савету безбедности у којем имамо руску подршку. А на све то, ове среде телефоном разговарају председници Србије и Русије Томислав Николић и Владимир Путин, о продубљивању међусобне економске сарадње и „горућим међународним питањима“…
Што нам, све заједно, говори да се алтернатива Европској унији која нам комада земљу и то више не скрива нормализацијом односа, очигледно, отвара. Да би се заиста и отворила, потребно је оно НЕ! укидању Србије, без обзира на (у)цену, поновити и следећег уторка. А то, опет, значи да сви који желе добро целој Србији сада само могу да подрже оног човека који је, кад је то било најпотребније, смогао снаге и храбрости да каже то НЕ! које нам је улило наду у васкрс Србије.
Или можда желимо да видимо Хашима Тачија насмејаног и задовољног, уместо овако бесног и јетког?

21 коментара

  1. Verujem da je rekao NE ali u to cu biti sigurna tek ako i u utorak ponovi to NE.




    0



    0
  2. Uvek je pocinjalo od Srbije neka pocne i ovaj put. Raduje me sto ce se tada i domaci sljam istrebiti




    0



    0
  3. Nadam me u utorak Vucicevom „NE“.Ima svetla na kraju tunela za Srbiju i Srbe. Ne treba Srbiji trula krava zvana EU.




    0



    0
  4. Lijepo je, što se poslije svega neko konačno udostojio da kaže NE !?
    Ali bit će tragično, ako taj isti za nekoliko dana kaže da !?
    Vidjet ćemo što će na kraju ostat, Miloš ili Vuk !?




    0



    0
  5. Farsa!!!

    Ne cekajte da vidite sta ce reci u utorak nego sutra svi u Beograd na miting pa da vidimo onda ko sme da kaze da ili NE!




    0



    0
  6. Dačić i bratija izvode cirkus za ojađeni srpski naod da se pripremi na njihovu izdaju i prodaju Kosova i Metohije. Kako to da baš oni koji su govorili protiv Tadićeve izdaje,sada postaju najveći izdajnici ? Koji štite interesr NATO-a, Nemačke, Vatikana, EU ali ne i Srbije. Kako drugačije razjasniti njihov pristanak na pregovore sa eu đelatima čiji su vojnici zasipali Srbiju zabranjenim uranijumskim bombama bez prisustva Rusije i Putina? Kako to stalno bolesno ponavljanje eu nema alternativu, dok u isto vreme ameri i eu uvetuju Srbiji da kapitulira, kako to ne dojadi “ srpskim “ političarima a narodu je sve jasno i 99,99 % narod je protiv ucena koje političari zovu pregovorima. Samo jasno NE koje je uvek srpski narod jasno govorio okupatorima i ucenjivačima prihvatljivo je za narod. Kao i ulazak u zajednicu država u velikom ekonomskom rastu Rusiju i zemlje BRIK-a, a zahvaliti se ucenjivačima i prekinuti svake pregovore pod pritiskom. Neka otmu Kosovo i Metohiju ali bez našeg DA.




    0



    0
  7. Sonja Antić

    Na pregovore uopšte nije trebalo ići, jer je time priznata secesija Kosova.A šta je dačić očekivao od pregovora – da mu Zmija ponudi Kosovo nazad? Isuviše neprofesinalan pristup i neodgovorno prema svom narodu. Kako sme premijer zemlje da izgovori rečenicu „Kosovo je izgubljeno – kad je na bazi faktičkog stanja (i rezolucije 1244) mogao da kaže KOSOVO JE OTETO. A sad im je tek postalo jasno da izmedju onih pregovora u Rambujeu i ovih nema nikakve razlike. Koja imbecilnost! A to što g. Vučić kaže – da nas očekuje izbor izmedju dve loše opcije je u stvari drugim rečima ponavljanje glupe fraze „Eu nema alternativu“. Pa nije desetak dobrostojećih zemalja u EU ceo svet, pa da Srbija bude zatarabljena – kako Vučić želi da prdstavi i opravda svoju izdaju. Treba se okrenuti sebi i svom narodu a pitanje OTETOG KOSOVA će biti rešeno globalnim dogadjanjima. Još pre petnaesetak godina saam govorila da će nova svetska revolucija biti na Zapadu. Kroz medije se već provlači da je više od 27 miliona ljudi u EU bez posla (a i to je maksimalno smanjen podatak). Dogadjaji u bliskoj budućnosti će za nekoliko godina (ili deceniju) rešiti pitanje OTETOG KOSOVA. A ove naše kvazi-vodje bi trebale da se uzmu u pamet.




    0



    0
  8. bogu hvala da jos ima hrabrih i pametnih SRBA,jer ona “dobrota“ od tadica nas je ovih godina unistila,zato samo sloga srbina spasava ali nezaboravite gde su nam pravi prijatelji




    0



    0
  9. Tači preti ratom jer mu tako naređuju ameri i eu nema altrnativu, ima Rusiju i zemlje BRIK-a, ali nema samo za izdajice.Brisel je samo farsa i repriza Rambujea, srpska naivnost i sklonost zaboravu vodi nas u sve dublji glib.Svi oni koji su zaboravili farsu sa famoznim „pregovorima“ u Rambujeu, 1999, ovih dana mogu prisustvovati nimalo manje uspeloj reprizi. Naime, u Briselu će se 2. aprila dogoditi epizoda, koja mnogo podseća na onu iz 1999. Imaćemo Rambuje 2. Akteri su isti; Srbija sa jedne, a Evropa i Amerika sa druge strane. Sredstva su ista: pretnje i ultimatumi. I moto je isti: „uzmi ili ostavi“ Miloševića su silili na izdaju i na kraju mučki ubili. A ove današnje političare niko ne sili sami guraju narod u eu protiv volje naroda i po tome su neuporedivo gori od Slobodana on je ipak bio heroj za ove dana a istorija će to i dokazati.




    0



    0
  10. Velika je sramota kako se u Blicu objavljuju fašistički i protusrpski komentar pod gotovo svim člancima.Isto tako i u Večernjim Novostima, u Pressu, u Glasu Javnosti koji niti ne dozvoli komentare a ima ih? I da sad ne nabrajam sve pa kako će narodu ići dobro kad “ naše “ novine podupiru neprijatelje, separatiste i rušitelje Srbije? To nema baš niti u jednoj državi na svetu sem Srbije.




    0



    0
  11. Srpski narod nestaje sve brže sa lica zemlje ali to nikoga ne interesuje? Ima puno loših stvari kod Srba busaju se o prsa da su muškarčine a žene ih ne slušaju i neće rađati nego ćoškariti po Beogradu i glumiti dame. Većina porodica krivo odgaja svoju žensku decu da se ne udaju na selo, pa kad se njihov sin nema kime oženiti onda se čude. A zaboravljaju da su i oni svoju ćerku savetovali ne na selo i ne“ težak“ život. Žene su samožive, faćkalice, namiguše, visoko promiskulitetne, hedonistice, bez karaktera ne mare za obitelj. A muškarci su nadri patrioti i rodoljubi, Srbine ne možeš biti srpski rodoljub ako nemaš barem petoro dece. Našim roditeljima je bilo daleko teže a više su rađali tako da nema opravdanja. Nikakva Ravna gora, folkolor, pijanke i galama neće dići narod iz mrtvih deca i samo deca ako ste Srbi i ako ste stvarno rodoljubi petoro najmanje.




    0



    0
  12. Sta je sa Rezolucijom 1244? Ispada da nam ona sad nista ne znaci jer su zalaganjem bivseg rezima (od 2000-2012) kompetencije prenete na EU. Kako i zasto? Mi ne znamo. I tako se zaobilaze UN. Nas covek ove godine predsedava UN, a one se ne bave nama. Gde ces veceg paradoksa pogubnog za nas? Sve lepo organizovano sa strane, a da mi nismo ni pisnuli, samo klimali glavom. Prvo treba da se nadje pravno resenje: kad i kako vratiti pitanje u UN? S obzirom na nametnutu „hitnost“ mislim da ni Evropa nije sigurna u svoje kompetencije i zeli da nabrzaka provuce stvar! Ne treba da nasedamo!




    0



    0
  13. Ovo je Srbija, nasa Srbija, sa svim vrlinama i manama, al je – nasa! Ko hoce u EU: izvolte, dok jos nema viza, idite gde hocete, al ponesite puno para, jer posla nema, cak vise ni za cistace (tradicionalno zanimanje vecine doseljenika, ima ih i intelektualaca). Niko ne moze da mi oduzme ni delic moje Srbije, jer je moja, nasledio sam je od dedova i pradedova, koji su je branili u mnogim ratovima, branili su je od tih istih Nemaca, Austrijanaca… Nasi preci su bili siromasni, ali hrabri i sa samo parcetom starog hleba uz sebe nemilosrdno jurisali na neprijatelja, ginuli, al Srbiju nisu dali! A sad mi da je damo u tamo nekom mracnom i kisovitom Briselu? Deco Srbije, budite ponosni na svoje pretke, cuvajte tekovine koje ste od njih nasledili, postujte njihov amanet. Bice bolje, verujte! Mi smo vredan i snalazljiv narod. Treba nam samo malo vise motivacije da se u Srbiji pokrene novi zivot!




    0



    0
  14. Mislim da je „stvar“,van kontrole.
    Okupacioni mediji pripremaju javnost za odluku srpske Vlade,za DA?
    Indikativno je da Dinkic i njegova Grubjesicka,lagano kazu-DA?
    Sada je jasno sta je URS…“stranka“,naprecac napravena,vec izasla na medjunarodnu politicku „berzu“,jer je stranacka „drugarica“ te Grubjesic,upravo Angela Merkel?
    Ko je dao pare Dinkicu da napravi sranku,proevropsku?
    Isti onaj koji je dao pare i Djindjicu da napravi DS.
    Djindjic je govorio-neka se proveri,finansiranje stranaka iz inostranstva nije o zakonu???Bravo posteni covece…POSTENO,DS!

    Vrlo je uvredljiva danasnja izjava Daciceve potpredsednice…
    UVREDLJIVA,da ovo sto Vucic radi , je „Vucicev performans“???
    Time shvatam da je Vucic ZAISTA PROTIV KAPITULACIJE.
    Do ovoga sekunda.Ali,sam u Vladi?!
    Svi lider,osim Kostunice,su direktno ili ne rekli da treba potpisati?
    Ocigledno je da je Vucic sam,a da ova gomilica predsednika prozapadnih partijica,U VLADI…uglas,pocinju da ga vredjaju i pridruzuju se Dzilasu,Cedi i ostalima…

    Jedino logicno resenje je da Vucic u ponedeljak,izazove PAD VLADE.
    Nije dobro da ga preglasaju i odluce ZA,a da posle padne Vlada.

    Ako sada ova ovakva Vlada ne padne,pred ultimatum zemlji…a Vlada je spremna POTPISATI KAPITULACIJU,kada ce pasti?

    Zato predlazem Vucicu,DA RASPUSTI OVU VLADU,U PONEDELJAK.
    Sta ce biti dalje,ne znam.To znaju Dacic,Dinkic,Djilas,Ljajic…




    0



    0
  15. Brisel je samo farsa i repriza Rambujea, srpska naivnost i sklonost zaboravu vodi nas u sve dublji glib.Svi oni koji su zaboravili farsu sa famoznim „pregovorima“ u Rambujeu, 1999, ovih dana mogu prisustvovati nimalo manje uspeloj reprizi. Naime, u Briselu će se 2. aprila dogoditi epizoda, koja mnogo podseća na onu iz 1999. Imaćemo Rambuje 2. Akteri su isti; Srbija sa jedne, a Evropa i Amerika sa druge strane. Sredstva su ista: pretnje i ultimatumi. I moto je isti: „uzmi ili ostavi“ Miloševića su silili na izdaju i na kraju mučki ubili. A ove današnje političare niko ne sili sami guraju narod u eu protiv volje naroda i po tome su neuporedivo gori od Slobodana on je ipak bio heroj za ove dana a istorija će to i dokazati.




    0



    0
  16. „Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
    ал хероје ко тополске дивотнике и племиће… Када је геније Његпш писао вијенац , можда је и предпоставио да ће се након Карађорђа родити још једна громада у лику Вучића који ће бити заштитник српског националног бића. Срећан сам што више неслушам извињења а и што је сарадницима дао до знања да се неће ппузити пред онима који нам мисле „Добро“ СВАКА ЧАСТ ЦАРЕ ВУЧИЋУ.




    0



    0
  17. Sto se danas desava sa KM i sto se vodi velika borba bar za opstanak Srba i nealbanaca na severu KM najveca je krivica DS-ovog odnosno Tadicevog loseg rada i cesto puta krsenja Ustava Srbije dok je bio na vlasti . Najvecu gresku bivsi presednik je uradio sramnom rezolucijom UN povlacenjem resenja kosovskog pitanja iz SBUN i predaje EU . Dobro je znao kome predaje KM i zato treba da odgovara Srbiji i njenim narodima za veleizdaju i podrivanje suvereniteta Srbije. Danas je jako tesko ovoj vlasti i pres.g. Nikolicu da ispravi visegodisnji javasluk DS-ove politike , gdje je jedan covek uzeo svu vlast u svoje ruke i poceo da rastura Srbuju sa svojom parolom EU i nato nemaju alternativu . Bilo ne ponovilo se , ali svi oni koji su doveli do ovako loseg stanja treba da odgovaraju krivicno , jer izdaja drzave i njenih interesa nikada ne zastareva .




    0



    0
  18. Vučiću,to vaše ne,ćemo još da vidimo. „SAMO VAS GLEDAMO“.Predstoji nova runda pregovora,i vi birate,ili datum,koji podrazumeva odricanje od suvereniteta nad Kosmetom,odnosno,ili Srbija.Trećeg izbora tu nema.A to što vi pokušavate da nešto mutite nekim nejasnim izjavama,samo dodatno baca senku na vas kao političara,odnosno baca senku na vašu patriotsku nameru da se borite za svoju državu i narod,i za njegove fundamentalne nacionalne interese.




    0



    0
  19. Moj komentar koji sam napisao o ovom velikom Glumcu Vucicu,odmah po izlasku clanka u pecat, pre potpisivanja kapitulacije i predaje kosova i time na neki nacin suprostavio se lepog misljenja u vidu velicanja ovog glumca „velikana“ od strane novinara Vrzica, koji ga je uzdizao do nebesea praveci od njega heroja,njegovom kobajagi izjavom veliko NE (za narod srbije)a veliko DA za neprijatelja srbije EU i maera, nazalost nije ga odobrio administrator pecata,valjada verujuci u iskrenost ovog beskicmenjaka,lopova i izdajnika Vucica. E sad je kasno za bilo koji komentar koji istinski odslikava ovog SLJAMA od coveka i politicara,prevaranta i reketasa(Miskovic je u zatvor zato sto mu nije dao trazene milione),(ne)coveka koji otvoreno stiti pljackase veka srbije bosa Tadica i njegovu kamarilu. Normalno da od takvog uvezbanog „GLUMCA nisam ni ocekivao nesto korisno da uradi za zemlju i narod,osim u onome u cemu se dokazao,uzimanje para reketiranjem preko Mikija i Veljovica,jer su oni specijalizovani za ovakve radnje,a dali ce zemlja biti izdata,rasparcavana,narod unisten,ma to ga ni najmanje ne zanima niti ga je ikad zanimalo. Zato je i veliki,ali nedorastao GLUMAC, jer njegova gluma je odavno kod narod primecena i otkrivena. A sta ces sad gospodine novinaru Vrzic napisati o ovom SLJAMU od GLUMCA,posle one velike hvalospevke,velicajuci ga u „HERIJA“.




    0



    0
  20. ovaj clanak mozete da obrisete,
    sada napisite „covek koji je rekao DA“.




    0



    0
  21. “Што би дике оде у војнике, што би шкарта оста да се карта“.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *