Почетна / Свет / Битка за Венецуелу

Битка за Венецуелу

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Како ће одлазак Уга Чавеза утицати на позиције Русије у Венецуели и Латинској Америци, ако се зна да је Москва од 2005. развила бројне послове са Каракасом, поставши његов главни савезник

Венецуелански председник и лидер „социјализма 21. века“ Уго Чавез преселио се у историју. Многи би додали: и у легенду, имајући у виду промене које је „команданте“ донео не само народу своје земље, већ и целој Латинској Америци, али и његов допринос буђењу слободарског покрета у свету. Чавез је био 47. по реду председник Венецуеле. Његов живот, као и четврти председнички мандат, после двогодишње борбе са тешком болешћу окончао се 5. марта. Иронијом судбине, умро је на исти дан када је, тачно 202 године раније, на дужност ступио први председник Венецуеле Кристобал Мендоза, ватрени следбеник Симона Боливара, славног револуционара и каснијег председника Велике Колумбије која је у свом саставу имала и територију данашње Венецуеле. Оно што, осим тог 5. марта, повезује првог и последњег председника Венецуеле, Мендозу и Чавеза, јесте управо њихова доживотна верност идејама Боливара, због чега је „лидер социјализма 21. века“ чак и променио званичан назив државе у – Боливарска Република Венецуела.

РАТ ЗА НАСЛЕЂЕ Иако нема сумње да ће Чавезове идеје живети дуго после њега, смрт великог револуционара и противника Сједињених Америчких Држава повукла је ороз у „рату за венецуеланско наслеђе“. Према оценама бројних експерата, одлазак Чавеза одразиће се на ситуацију не само у Венецуели, већ и у читавој Латинској Америци и шире. Поставља се и питање: како ће све то утицати на интересе и позиције Москве, која је од 2005. развила бројне послове са Венецуелом, поставши Чавезов највећи и најутицајнији савезник у свету. Уговори и договорени пројекти Москве и Каракаса, вредни десетине милијарди долара, сада су стављени под упитник. Јер, како упозоравају руски аналитичари, чак и ако на предстојећим председничким изборима победи Николас Мадуро, кога је сам Чавез пред смрт прогласио својим наследником, реализација договорених послова није сасвим извесна. А уколико, што је у овом тренутку мање вероватно, изборну победу однесе прозападна опозиција предвођена Енрикеом Каприлесом, тада ће руски пројекти у Венецуели бити неповратно изгубљени, као што се то десило у Либији после свргавања Муамера Гадафија.

[restrictedarea] Исто тако велике губитке претрпела би и спољнополитичка и геостратешка позиција Русије у овом „задњем дворишту Вашингтона“. Константин Сивков, први потпредседник руске Академије геополитичких проблема, сматра да је сада отворен „венецуелански фронт“. „Претпостављам да ће туча за Венецуелу да буде веома жестока. Имамо тежњу САД-а да обнови неоколонијалну владавину, захваљујући чему би САД могле значајно да смање своје економске проблеме. У Венецуели, претпостављам, у најскоријем времену покренуће се најжешћа политичка борба у којој ће САД да буду кључни играч“, упозорава Сивков. Овоме би требало додати да, осим Русије и САД-а, за ову нафтом пребогату територију интересовање показује и Кина, вечито у потрази за алтернативним изворима енергената.
За живота, а посебно од када је, пре две године, открио злоћудни тумор „величине бејзбол лопте“ у пределу карлице, Чавез је корене „социјализма 21. века“ чији је утемељивач био – приписивао Исусу Христу. У говорима, у којима се све чешће обраћао директно Богу и парафразирао Свето писмо, имао је обичај да каже: „Пре ће се камила провући кроз иглене уши, него што ће ова опозиција победити Чавеза.“ И то се, током четири председничка мандата показало као тачно. Чак ни пуч из 2002, изведен у организацији америчке ЦИА-е и венецуеланских официра, није сломио Чавеза, који се после само 48 сати тријумфално вратио на власт – јачи него икад. Међутим, венецуеланска опозиција, уз подршку САД-а, сада има историјску прилику за контраудар. Како је изјавио садашњи в.д. председника Венецуеле и Чавезов изабрани наследник Николас Мадуро – председника су отровали Американци, проузроковавши његову болест.
Иако се већ дуго у јавности провлаче тешко доказиве тезе о америчкој умешаности у изазивање канцера код Чавеза и његове аргентинске колегинице Кристине Фернандез де Киршнер, оно што је сасвим извесно јесте да су Американци највећи добитници од прераног одласка 58-годишњег Чавеза. А може да се догоди да највећи губитник буде – Русија. Поједини аналитичари у Москви већ изражавају опрезни скептицизам када је реч о намерама Мадура, као потенцијалног победника на председничким изборима (последња истраживања показују његову предност од 14 одсто у односу на главног конкурента Каприлеса), да доследно настави путем свог претходника, пре свега у односима са Москвом.
Руска Федерација је у последње две-три године кренула у реализацију великих инвестиционих пројеката у венецуеланском нафтном сектору, а влади у Каракасу одобрила је и више милијарди долара кредита за набавку руског наоружања. Отуда руски експерти упозоравају да Москва ни у којем случају не сме да допусти САД-у преузимање иницијативе у Венецуели. „Русија мора да подржи ону политичку снагу која ће нам гарантовати и омогућити континуитет Чавезовог курса у односима са Русијом“, изјавио је Валериј Коровин, директор Центра геополитичких експертиза и заменик директора Центра конзервативних истраживања при Социолошком факултету Московског државног универзитета (МГУ). „За то постоје полуге. То су апсолутна легитимност проруског курса Уга Чавеза, односно масовна подршка грађана те државе, како самом Чавезу, тако и корацима које је он чинио у зближавању са Русијом“, нагласио је Коровин. Већина руских експерата, попут Коровина, сагласни су: у Венецуели је на столу велики улог – руске инвестиције и политички и геополитички утицај у целој Латинској Америци.

МОСКВА-КАРАКАС Сарадња Москве и Каракаса започела је 2005, Чавезовом наруџбином 100.000 комада аутоматских пушака АК-103, верзијом „калашњикова“ за инострано тржиште. Чавез је ову набавку објаснио „опасношћу од америчке војне интервенције“, да би већ следеће године Москва и Каракас потписали и уговор о градњи фабрике за производњу ових аутомата у Венецуели, као и муниције калибра 7,62 милиметара. Одмах затим, Вашингтон уводи ембарго на продају оружја Венецуели, а Чавез узвраћа истоветном одлуком о прекиду свих војних набавки из САД-а. Каракас се потпуно окренуо Москви, уследили су бројни уговори и испоруке. Најпре је Венецуела преузела још 100.000 АК-103 (укупна вредност свих пушака износила је 474,6 милиона долара), а затим 38 борбених хеликоптера Ми-35 и 24 ловца Су-30. Потписан је и уговор о испоруци 12 ракетних система земља-ваздух кратког домета „Тор-М1“, а Каракас је од РФ купио и стотине тенкова Т-72Б1, модернизованих амфибијских борбених возила пешадије БМП-3М, оклопних транспортера БТР-80А, као и вишецевне бацаче ракета 9К51 БМ-21 „Град“, калибра 122 милиметра, и мноштво друге технике. Укупна вредност закључених војних уговора између Русије и Венецуеле износи око 10 милијарди долара.
РФ је инвестирала и у нафтну индустрију Венецуеле. Предвиђено је оснивање нафтног конзорцијума за експлоатацију налазишта у Венецуели и у овом пројекту, који се процењује на 20 милијарди долара, учествују све највеће руске компаније из сектора нафте и гаса. Читава ова сарадња, „тешка“ преко 30 милијарди долара, доведена је у питање после смрти Чавеза. То би за Русију био много гори ударац него процењени губитак 20 милијарди долара у Либији. Удар који се не мери само у новцу, већ и у важној позицији Венецуеле на западној хемисфери, као савезника Русије и противника САД-а. Чавез је лично одређивао политичку и економску оријентацију земље, па руски аналитичари прогнозирају да, чак и у случају победе Мадура, руско-венецуеланска сарадња може да постане знатно неповољнија за руску страну. А самим тим, и политичко стратешко партнерство две земље може да се нађе пред озбиљним изазовима.
У том смислу требало би тумачити и најаве лондонског „Фајненшел тајмса“ да ће од Чавезове смрти највише изгубити регионални савезници – Куба, Боливија, Никарагва и Еквадор – чији је он био заштитник и покровитељ, оцењујући да је за Хавану Чавезова смрт већи ударац него да је умро Фидел Кастро. Исто тако, наводи „Фајненшел тајмс“, губитке од ове промене претрпеће Иран, Русија и Кина. Посебна опасност, како упозоравају експерти у Москви, биће јачање проамеричких снага у Венецуели. Јер, ако је „отац нације“ Чавез, на прошлим изборима тријумфовао над Каприлесом са неубедљивих девет одсто гласова разлике, поставља се питање како ће проћи Мадуро. Поготово ако се зна да ће 41-годишњем Каприлесу, који је гувернер друге по величини области у Венецуели, и овог пута у помоћ притећи Американци. Овај изборни обрачун, као и све што може да уследи пре и после њега – биће кључни тренутак у бици за Венецуелу. И целу Латинску Америку.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *