Bitka za Venecuelu

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Kako će odlazak Uga Čaveza uticati na pozicije Rusije u Venecueli i Latinskoj Americi, ako se zna da je Moskva od 2005. razvila brojne poslove sa Karakasom, postavši njegov glavni saveznik

Venecuelanski predsednik i lider „socijalizma 21. veka“ Ugo Čavez preselio se u istoriju. Mnogi bi dodali: i u legendu, imajući u vidu promene koje je „komandante“ doneo ne samo narodu svoje zemlje, već i celoj Latinskoj Americi, ali i njegov doprinos buđenju slobodarskog pokreta u svetu. Čavez je bio 47. po redu predsednik Venecuele. Njegov život, kao i četvrti predsednički mandat, posle dvogodišnje borbe sa teškom bolešću okončao se 5. marta. Ironijom sudbine, umro je na isti dan kada je, tačno 202 godine ranije, na dužnost stupio prvi predsednik Venecuele Kristobal Mendoza, vatreni sledbenik Simona Bolivara, slavnog revolucionara i kasnijeg predsednika Velike Kolumbije koja je u svom sastavu imala i teritoriju današnje Venecuele. Ono što, osim tog 5. marta, povezuje prvog i poslednjeg predsednika Venecuele, Mendozu i Čaveza, jeste upravo njihova doživotna vernost idejama Bolivara, zbog čega je „lider socijalizma 21. veka“ čak i promenio zvaničan naziv države u – Bolivarska Republika Venecuela.

RAT ZA NASLEĐE Iako nema sumnje da će Čavezove ideje živeti dugo posle njega, smrt velikog revolucionara i protivnika Sjedinjenih Američkih Država povukla je oroz u „ratu za venecuelansko nasleđe“. Prema ocenama brojnih eksperata, odlazak Čaveza odraziće se na situaciju ne samo u Venecueli, već i u čitavoj Latinskoj Americi i šire. Postavlja se i pitanje: kako će sve to uticati na interese i pozicije Moskve, koja je od 2005. razvila brojne poslove sa Venecuelom, postavši Čavezov najveći i najuticajniji saveznik u svetu. Ugovori i dogovoreni projekti Moskve i Karakasa, vredni desetine milijardi dolara, sada su stavljeni pod upitnik. Jer, kako upozoravaju ruski analitičari, čak i ako na predstojećim predsedničkim izborima pobedi Nikolas Maduro, koga je sam Čavez pred smrt proglasio svojim naslednikom, realizacija dogovorenih poslova nije sasvim izvesna. A ukoliko, što je u ovom trenutku manje verovatno, izbornu pobedu odnese prozapadna opozicija predvođena Enrikeom Kaprilesom, tada će ruski projekti u Venecueli biti nepovratno izgubljeni, kao što se to desilo u Libiji posle svrgavanja Muamera Gadafija.

[restrictedarea] Isto tako velike gubitke pretrpela bi i spoljnopolitička i geostrateška pozicija Rusije u ovom „zadnjem dvorištu Vašingtona“. Konstantin Sivkov, prvi potpredsednik ruske Akademije geopolitičkih problema, smatra da je sada otvoren „venecuelanski front“. „Pretpostavljam da će tuča za Venecuelu da bude veoma žestoka. Imamo težnju SAD-a da obnovi neokolonijalnu vladavinu, zahvaljujući čemu bi SAD mogle značajno da smanje svoje ekonomske probleme. U Venecueli, pretpostavljam, u najskorijem vremenu pokrenuće se najžešća politička borba u kojoj će SAD da budu ključni igrač“, upozorava Sivkov. Ovome bi trebalo dodati da, osim Rusije i SAD-a, za ovu naftom prebogatu teritoriju interesovanje pokazuje i Kina, večito u potrazi za alternativnim izvorima energenata.
Za života, a posebno od kada je, pre dve godine, otkrio zloćudni tumor „veličine bejzbol lopte“ u predelu karlice, Čavez je korene „socijalizma 21. veka“ čiji je utemeljivač bio – pripisivao Isusu Hristu. U govorima, u kojima se sve češće obraćao direktno Bogu i parafrazirao Sveto pismo, imao je običaj da kaže: „Pre će se kamila provući kroz iglene uši, nego što će ova opozicija pobediti Čaveza.“ I to se, tokom četiri predsednička mandata pokazalo kao tačno. Čak ni puč iz 2002, izveden u organizaciji američke CIA-e i venecuelanskih oficira, nije slomio Čaveza, koji se posle samo 48 sati trijumfalno vratio na vlast – jači nego ikad. Međutim, venecuelanska opozicija, uz podršku SAD-a, sada ima istorijsku priliku za kontraudar. Kako je izjavio sadašnji v.d. predsednika Venecuele i Čavezov izabrani naslednik Nikolas Maduro – predsednika su otrovali Amerikanci, prouzrokovavši njegovu bolest.
Iako se već dugo u javnosti provlače teško dokazive teze o američkoj umešanosti u izazivanje kancera kod Čaveza i njegove argentinske koleginice Kristine Fernandez de Kiršner, ono što je sasvim izvesno jeste da su Amerikanci najveći dobitnici od preranog odlaska 58-godišnjeg Čaveza. A može da se dogodi da najveći gubitnik bude – Rusija. Pojedini analitičari u Moskvi već izražavaju oprezni skepticizam kada je reč o namerama Madura, kao potencijalnog pobednika na predsedničkim izborima (poslednja istraživanja pokazuju njegovu prednost od 14 odsto u odnosu na glavnog konkurenta Kaprilesa), da dosledno nastavi putem svog prethodnika, pre svega u odnosima sa Moskvom.
Ruska Federacija je u poslednje dve-tri godine krenula u realizaciju velikih investicionih projekata u venecuelanskom naftnom sektoru, a vladi u Karakasu odobrila je i više milijardi dolara kredita za nabavku ruskog naoružanja. Otuda ruski eksperti upozoravaju da Moskva ni u kojem slučaju ne sme da dopusti SAD-u preuzimanje inicijative u Venecueli. „Rusija mora da podrži onu političku snagu koja će nam garantovati i omogućiti kontinuitet Čavezovog kursa u odnosima sa Rusijom“, izjavio je Valerij Korovin, direktor Centra geopolitičkih ekspertiza i zamenik direktora Centra konzervativnih istraživanja pri Sociološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta (MGU). „Za to postoje poluge. To su apsolutna legitimnost proruskog kursa Uga Čaveza, odnosno masovna podrška građana te države, kako samom Čavezu, tako i koracima koje je on činio u zbližavanju sa Rusijom“, naglasio je Korovin. Većina ruskih eksperata, poput Korovina, saglasni su: u Venecueli je na stolu veliki ulog – ruske investicije i politički i geopolitički uticaj u celoj Latinskoj Americi.

MOSKVA-KARAKAS Saradnja Moskve i Karakasa započela je 2005, Čavezovom narudžbinom 100.000 komada automatskih pušaka AK-103, verzijom „kalašnjikova“ za inostrano tržište. Čavez je ovu nabavku objasnio „opasnošću od američke vojne intervencije“, da bi već sledeće godine Moskva i Karakas potpisali i ugovor o gradnji fabrike za proizvodnju ovih automata u Venecueli, kao i municije kalibra 7,62 milimetara. Odmah zatim, Vašington uvodi embargo na prodaju oružja Venecueli, a Čavez uzvraća istovetnom odlukom o prekidu svih vojnih nabavki iz SAD-a. Karakas se potpuno okrenuo Moskvi, usledili su brojni ugovori i isporuke. Najpre je Venecuela preuzela još 100.000 AK-103 (ukupna vrednost svih pušaka iznosila je 474,6 miliona dolara), a zatim 38 borbenih helikoptera Mi-35 i 24 lovca Su-30. Potpisan je i ugovor o isporuci 12 raketnih sistema zemlja-vazduh kratkog dometa „Tor-M1“, a Karakas je od RF kupio i stotine tenkova T-72B1, modernizovanih amfibijskih borbenih vozila pešadije BMP-3M, oklopnih transportera BTR-80A, kao i višecevne bacače raketa 9K51 BM-21 „Grad“, kalibra 122 milimetra, i mnoštvo druge tehnike. Ukupna vrednost zaključenih vojnih ugovora između Rusije i Venecuele iznosi oko 10 milijardi dolara.
RF je investirala i u naftnu industriju Venecuele. Predviđeno je osnivanje naftnog konzorcijuma za eksploataciju nalazišta u Venecueli i u ovom projektu, koji se procenjuje na 20 milijardi dolara, učestvuju sve najveće ruske kompanije iz sektora nafte i gasa. Čitava ova saradnja, „teška“ preko 30 milijardi dolara, dovedena je u pitanje posle smrti Čaveza. To bi za Rusiju bio mnogo gori udarac nego procenjeni gubitak 20 milijardi dolara u Libiji. Udar koji se ne meri samo u novcu, već i u važnoj poziciji Venecuele na zapadnoj hemisferi, kao saveznika Rusije i protivnika SAD-a. Čavez je lično određivao političku i ekonomsku orijentaciju zemlje, pa ruski analitičari prognoziraju da, čak i u slučaju pobede Madura, rusko-venecuelanska saradnja može da postane znatno nepovoljnija za rusku stranu. A samim tim, i političko strateško partnerstvo dve zemlje može da se nađe pred ozbiljnim izazovima.
U tom smislu trebalo bi tumačiti i najave londonskog „Fajnenšel tajmsa“ da će od Čavezove smrti najviše izgubiti regionalni saveznici – Kuba, Bolivija, Nikaragva i Ekvador – čiji je on bio zaštitnik i pokrovitelj, ocenjujući da je za Havanu Čavezova smrt veći udarac nego da je umro Fidel Kastro. Isto tako, navodi „Fajnenšel tajms“, gubitke od ove promene pretrpeće Iran, Rusija i Kina. Posebna opasnost, kako upozoravaju eksperti u Moskvi, biće jačanje proameričkih snaga u Venecueli. Jer, ako je „otac nacije“ Čavez, na prošlim izborima trijumfovao nad Kaprilesom sa neubedljivih devet odsto glasova razlike, postavlja se pitanje kako će proći Maduro. Pogotovo ako se zna da će 41-godišnjem Kaprilesu, koji je guverner druge po veličini oblasti u Venecueli, i ovog puta u pomoć priteći Amerikanci. Ovaj izborni obračun, kao i sve što može da usledi pre i posle njega – biće ključni trenutak u bici za Venecuelu. I celu Latinsku Ameriku.

[/restrictedarea]