Почетна / Свет / „Велики брат“ у спаваћој соби

„Велики брат“ у спаваћој соби

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић

Бирократија у Бриселу припрема нови удар на остатак националног суверенитета земаља чланица ЕУ и ако прође директива, нова супершпијунска агенција за електронско „њушкање“ збрисаће и остатак националних закона и аката који су до сада, како-тако,штитили грађане

У Бриселу је усаглашен план који форсира оснивање једне врсте ЕУ „Интерпола“ са задатком да обједини „борбу против електронског криминала“ у земљама Уније. Бриселски „Интерпол“ имао би своје агенције широм заједнице и како стоју у тексту директиве, располагао би широким овлашћењима да нареди одговарајућим органима у земљи чланици да му изруче „сваку онлајн информацију“.
Важећи британски закон налаже да сваки захтев за изручење електронских информација мора да прође кроз такозвани Акт о регулисању истражних прерогатива.

ЕУ ИНТЕРПОЛ Директива захтева фактичко брисање овог сувереног закона, и беспризивно испуњење бриселских налога од стране националних органа.
„Ово није ништа друго него драконско упадање у приватност грађана и суверенитет земље, и то на начин да се наводном безбедношћу електронског простора оправда до сада незабележен упад у приватне слободе грађана“, упозорава Ник Пиклс, директор групе „Контрола великог брата“ која се бави питањима приватности и грађанским правима становника. Занимљиво је и помало иронично да бриселска директива пада управо у време када је влада на Темзи, уклештена између обавеза према Бриселу који је критикује за нелојалност и већинског расположења против Уније у земљи, морала да заледи један властити план колоквијално назван „Повеља њушкања“, чија је суштина строжије праћење електронског понашања британских грађана. Тај план који је требало да постане „Закон о комуникационим информацијама“ заглавио се већ на почетку процедуре због жестоке опозиције у јавности, великом делу медија и самом Парламенту. Највећи део практичног посла у примени плана требало је да обави гигантска, модерна шпијунска централа у Челтенхаму, обавештајни монструм оспособљен да чује „цвркут птица“ и „шапутање на јастуку“ хиљадама миља далеко од Челтенхама.
„Комуникациони штаб“ – тако се званично зове – постао је временом интегрални део британског и америчког „рата против терора“, а примарно се бави „изазовима електронске ере, који угрожавају нашу националну безбедност“. Главна авенија овог комуникационог гиганта тренутно је сервисирање британског Министарства одбране. У ту сврху војни врх успоставио је у Челтенхаму три своје специјалне јединице које тренутно „развијају нове технике, тактике и планове за конфронтирање са високо техничким изазовима“. Део тих планова је тотална контрола сајбер простора у земљи, укључујући и приватне електронске кореспонденције. Све то, дакако, са поменутим циљем бриге за националну безбедност, сигурност грађана и борбе против „сајбер терориста“.
У новембру (25) 2011. влада у Вајтхолу обнародовала је Стратегију електронске безбедности земље. У том документу наведено је колико је Интернет променио животе грађана и колико се динамично та промена и даље дешава. Уједињено Краљевство означава се у документу као „светска економија која је процентуално највише базирана на Интернету“, па је, стога, очигледно да грађанин има интерес да за љубав властитог економског просперитета и финансијске користи жртвује део своје приватности и слобода.

[restrictedarea] Прошле године, стоји у Стратегији – Интернет тржиште вредело је крупних 80 милијарди фунти. Интернет, иде даље аргумент, представља „богату и плодну базу за индустрију, а посебно за мали бизнис“, али је, истовремено,“растућа опасност за наше британске интересе у сајбер простору“. Та опасност, дакле, расте са растом такозване интернет економије.
Прва жртва реченог раста опасности је британска индустрија. Доказ? У прошлој години забележено је да су 93 одсто корпорација и 76 одсто малих предузећа регистровали упаде у безбедност њихових електронских информација. Просечни губици од тих упада су између 100 и 250 хиљада фунти по корпорацији и 15-30 хиљада за мало предузеће, губици које Уједињено Краљевство не може себи да дозволи.
Британија (и свет) су, каже се, већ увелико у глобалном „електронском рату против терора“ на који је влада у Вајтхолу, према званичном саопштењу, потрошила, само у последње време, додатних 650 милиона фунти.
Паралелно, Јединица за електронски криминал која делује у оквиру Скотланд јарда тврди да је премашила свој четворогодишњи план спречавања електронског терора и да је до прошле године успела да „репатрира“ два милиона и 300 хиљада (!) компромитованих података чиме је, како стоји у званичном извештају, избегнут губитак од око пет милијарди фунти.
„Money talk“ – новац (све) говори, па се очекује да ће грађани бити спремни на нову количину жртвовања своје приватности за добро својих фунти. У октобру прошле године министар спољних послова Вилијам Хејг најавио је оснивање такозваног Фонда за изградњу додатних електронских капацитета – ма шта да то значи. Део тог новца употребио би се за подизање новог, глобалног „Центра за електронску безбедност“.
Директива о новом ЕУ „Интерполу“ који би из Брисела контролисао целокупну сајбер сферу у чланицама Уније ипак је била превише за британски евроскептични стомак, мада је домаћи „Велики брат“ увелико већ обавио највећи део контроле грађана.

ОД СПАВАЋЕ СОБЕ ДО ОПШТИНЕ И ПОЛИЦИЈЕ У срцу бриселског плана је мање позната европска мрежа под називом Агенција за безбедност информација (ЕНИСА). Према директиви, дотична ЕНИСА би „координисала“ активност посебно формираних бриселских агенција за електронско шпијунирање у свакој чланици ЕУ. У британским коментарима стоји да би то значило тотално „њушкање“ података, од оних у „спаваћим собама“ до Националне здравствене службе (НХС), полиције, општинских администрација, „Гугла“, „Фејсбука“…
Бриселска директива стигла је у Лондон у прошли четвртак, а потписана својеручно од Британке, баронесе Ештон, комесара ЕУ за спољну политику и безбедност. Баронеса у папиру наводи да би агенти који ће радити за потребе „Великог бриселског брата“, а у служби електронске безбедности, морали да добију неограничену командну моћ и уђу у све, чак и персоналне податке уколико само посумњају да је, на пример, компанија или јавна установа жртва „хакера“ или, пак, није у стању да се сама одбрани „од сајбер терориста“.
Видно је да овако широко срочена овлашћења која Брисел тражи у име новог „рата против терора“ – овај пут електронског – отвара брешу за упад у информације и тајне свих и сваког, од јавних установа до интимних просторија људи. Уколико би директива постала британски закон, Брисел би у електронском простору Уједињеног Краљевства имао власт какву, како рече један коментатор, није у историји Острва имао над људима ниједан краљ. Практично, ЕНСА и њене агенције поседовале би све релевантне корпоративне и персоналне тајне на европском континенту. Иронија је да је таква ситуација са правног становишта кршење слова и духа устава у већини чланица Уније. Иронија је, такође, да Сесилија Малмстром,комесар ЕУ за унутрашње послове, има куражи да изјави како стратегија изражена у директиви нема намеру да минира индивидуалне слободе грађана него „најављује нашу конкретну намеру да драстично смањимо електронски криминал“. Каже да Брисел само покушава да притекне у помоћ чланицама Уније које „немају инструменте“ да се изборе са организованим криминалом.
А највећа иронија је да је Британија, по већини анализа, земља у којој је контрола над приватним животом грађана већ достигла орвелијанске пропорције и да јој бриселска директива дође као подизање моста на сувом. Британско Острво покривено је, на пример, са четири милиона и 200 хиљада, што јавних, што скривених камера које стражаре над „безбедношћу“ грађана. Преведено на енглески, то значи по једно око објектива на свака 23 Британца.
Према истраживању објављеном у „Гардијану“, под насловом „Контролисана држава“, просечан Британац прође дневно испред 300 камера!
У недавном налазу Европске комисије,40 хиљада камера распоређено је само на јавним местима у пет стотина градова и вароши на Острву; у Немачкој пет пута мање.
База ДНА података о грађанима у Британији сматра се највећом на свету („Контролисана држава“), у њој су похрањени ДНА узорци седам одсто Британаца. У Америци тај број је 0,5 одсто.
„Већ седам година нам се прича да се све ово чини за нашу личну безбедност и да ничега не би требало да се плашимо, али мноштво примера нам говори о великим злоупотребама и да чак и невин човек у Британији има чега да се плаши“(„Дејли мејл“).
Бриселска директива требало би сада да оде у Европски парламент на усвајање. Ако тамо прође,наћи ће се у Вестминстеру али, како за сада изгледа, без шанси да постане домаћи закон. У сваком случају не пре следећих парламентарних избора. До тада, премијер Камерон ће имати и време и простор да маневрише. Најавио је да ће пре избора понудити Британцима референдум са питањем: остати или напустити Унију. Да би плебисцит уопште исходио евентуалним пристанком Британаца да остану у Унији, Камерон тражи да се пре тога заједница коренито реформише. Камерон и већина на Острву желе мање, а не више Уније, мање интеграција, мање бриселске контроле и регулативе, више суверенитета, па и репатрирања неких делова суверенитета који су отуђиле претходне владе.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *