Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić
Birokratija u Briselu priprema novi udar na ostatak nacionalnog suvereniteta zemalja članica EU i ako prođe direktiva, nova superšpijunska agencija za elektronsko „njuškanje“ zbrisaće i ostatak nacionalnih zakona i akata koji su do sada, kako-tako,štitili građane
U Briselu je usaglašen plan koji forsira osnivanje jedne vrste EU „Interpola“ sa zadatkom da objedini „borbu protiv elektronskog kriminala“ u zemljama Unije. Briselski „Interpol“ imao bi svoje agencije širom zajednice i kako stoju u tekstu direktive, raspolagao bi širokim ovlašćenjima da naredi odgovarajućim organima u zemlji članici da mu izruče „svaku onlajn informaciju“.
Važeći britanski zakon nalaže da svaki zahtev za izručenje elektronskih informacija mora da prođe kroz takozvani Akt o regulisanju istražnih prerogativa.
EU INTERPOL Direktiva zahteva faktičko brisanje ovog suverenog zakona, i besprizivno ispunjenje briselskih naloga od strane nacionalnih organa.
„Ovo nije ništa drugo nego drakonsko upadanje u privatnost građana i suverenitet zemlje, i to na način da se navodnom bezbednošću elektronskog prostora opravda do sada nezabeležen upad u privatne slobode građana“, upozorava Nik Pikls, direktor grupe „Kontrola velikog brata“ koja se bavi pitanjima privatnosti i građanskim pravima stanovnika. Zanimljivo je i pomalo ironično da briselska direktiva pada upravo u vreme kada je vlada na Temzi, ukleštena između obaveza prema Briselu koji je kritikuje za nelojalnost i većinskog raspoloženja protiv Unije u zemlji, morala da zaledi jedan vlastiti plan kolokvijalno nazvan „Povelja njuškanja“, čija je suština strožije praćenje elektronskog ponašanja britanskih građana. Taj plan koji je trebalo da postane „Zakon o komunikacionim informacijama“ zaglavio se već na početku procedure zbog žestoke opozicije u javnosti, velikom delu medija i samom Parlamentu. Najveći deo praktičnog posla u primeni plana trebalo je da obavi gigantska, moderna špijunska centrala u Čeltenhamu, obaveštajni monstrum osposobljen da čuje „cvrkut ptica“ i „šaputanje na jastuku“ hiljadama milja daleko od Čeltenhama.
„Komunikacioni štab“ – tako se zvanično zove – postao je vremenom integralni deo britanskog i američkog „rata protiv terora“, a primarno se bavi „izazovima elektronske ere, koji ugrožavaju našu nacionalnu bezbednost“. Glavna avenija ovog komunikacionog giganta trenutno je servisiranje britanskog Ministarstva odbrane. U tu svrhu vojni vrh uspostavio je u Čeltenhamu tri svoje specijalne jedinice koje trenutno „razvijaju nove tehnike, taktike i planove za konfrontiranje sa visoko tehničkim izazovima“. Deo tih planova je totalna kontrola sajber prostora u zemlji, uključujući i privatne elektronske korespondencije. Sve to, dakako, sa pomenutim ciljem brige za nacionalnu bezbednost, sigurnost građana i borbe protiv „sajber terorista“.
U novembru (25) 2011. vlada u Vajtholu obnarodovala je Strategiju elektronske bezbednosti zemlje. U tom dokumentu navedeno je koliko je Internet promenio živote građana i koliko se dinamično ta promena i dalje dešava. Ujedinjeno Kraljevstvo označava se u dokumentu kao „svetska ekonomija koja je procentualno najviše bazirana na Internetu“, pa je, stoga, očigledno da građanin ima interes da za ljubav vlastitog ekonomskog prosperiteta i finansijske koristi žrtvuje deo svoje privatnosti i sloboda.
Prva žrtva rečenog rasta opasnosti je britanska industrija. Dokaz? U prošloj godini zabeleženo je da su 93 odsto korporacija i 76 odsto malih preduzeća registrovali upade u bezbednost njihovih elektronskih informacija. Prosečni gubici od tih upada su između 100 i 250 hiljada funti po korporaciji i 15-30 hiljada za malo preduzeće, gubici koje Ujedinjeno Kraljevstvo ne može sebi da dozvoli.
Britanija (i svet) su, kaže se, već uveliko u globalnom „elektronskom ratu protiv terora“ na koji je vlada u Vajtholu, prema zvaničnom saopštenju, potrošila, samo u poslednje vreme, dodatnih 650 miliona funti.
Paralelno, Jedinica za elektronski kriminal koja deluje u okviru Skotland jarda tvrdi da je premašila svoj četvorogodišnji plan sprečavanja elektronskog terora i da je do prošle godine uspela da „repatrira“ dva miliona i 300 hiljada (!) kompromitovanih podataka čime je, kako stoji u zvaničnom izveštaju, izbegnut gubitak od oko pet milijardi funti.
„Money talk“ – novac (sve) govori, pa se očekuje da će građani biti spremni na novu količinu žrtvovanja svoje privatnosti za dobro svojih funti. U oktobru prošle godine ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg najavio je osnivanje takozvanog Fonda za izgradnju dodatnih elektronskih kapaciteta – ma šta da to znači. Deo tog novca upotrebio bi se za podizanje novog, globalnog „Centra za elektronsku bezbednost“.
Direktiva o novom EU „Interpolu“ koji bi iz Brisela kontrolisao celokupnu sajber sferu u članicama Unije ipak je bila previše za britanski evroskeptični stomak, mada je domaći „Veliki brat“ uveliko već obavio najveći deo kontrole građana.
OD SPAVAĆE SOBE DO OPŠTINE I POLICIJE U srcu briselskog plana je manje poznata evropska mreža pod nazivom Agencija za bezbednost informacija (ENISA). Prema direktivi, dotična ENISA bi „koordinisala“ aktivnost posebno formiranih briselskih agencija za elektronsko špijuniranje u svakoj članici EU. U britanskim komentarima stoji da bi to značilo totalno „njuškanje“ podataka, od onih u „spavaćim sobama“ do Nacionalne zdravstvene službe (NHS), policije, opštinskih administracija, „Gugla“, „Fejsbuka“…
Briselska direktiva stigla je u London u prošli četvrtak, a potpisana svojeručno od Britanke, baronese Ešton, komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost. Baronesa u papiru navodi da bi agenti koji će raditi za potrebe „Velikog briselskog brata“, a u službi elektronske bezbednosti, morali da dobiju neograničenu komandnu moć i uđu u sve, čak i personalne podatke ukoliko samo posumnjaju da je, na primer, kompanija ili javna ustanova žrtva „hakera“ ili, pak, nije u stanju da se sama odbrani „od sajber terorista“.
Vidno je da ovako široko sročena ovlašćenja koja Brisel traži u ime novog „rata protiv terora“ – ovaj put elektronskog – otvara brešu za upad u informacije i tajne svih i svakog, od javnih ustanova do intimnih prostorija ljudi. Ukoliko bi direktiva postala britanski zakon, Brisel bi u elektronskom prostoru Ujedinjenog Kraljevstva imao vlast kakvu, kako reče jedan komentator, nije u istoriji Ostrva imao nad ljudima nijedan kralj. Praktično, ENSA i njene agencije posedovale bi sve relevantne korporativne i personalne tajne na evropskom kontinentu. Ironija je da je takva situacija sa pravnog stanovišta kršenje slova i duha ustava u većini članica Unije. Ironija je, takođe, da Sesilija Malmstrom,komesar EU za unutrašnje poslove, ima kuraži da izjavi kako strategija izražena u direktivi nema nameru da minira individualne slobode građana nego „najavljuje našu konkretnu nameru da drastično smanjimo elektronski kriminal“. Kaže da Brisel samo pokušava da pritekne u pomoć članicama Unije koje „nemaju instrumente“ da se izbore sa organizovanim kriminalom.
A najveća ironija je da je Britanija, po većini analiza, zemlja u kojoj je kontrola nad privatnim životom građana već dostigla orvelijanske proporcije i da joj briselska direktiva dođe kao podizanje mosta na suvom. Britansko Ostrvo pokriveno je, na primer, sa četiri miliona i 200 hiljada, što javnih, što skrivenih kamera koje stražare nad „bezbednošću“ građana. Prevedeno na engleski, to znači po jedno oko objektiva na svaka 23 Britanca.
Prema istraživanju objavljenom u „Gardijanu“, pod naslovom „Kontrolisana država“, prosečan Britanac prođe dnevno ispred 300 kamera!
U nedavnom nalazu Evropske komisije,40 hiljada kamera raspoređeno je samo na javnim mestima u pet stotina gradova i varoši na Ostrvu; u Nemačkoj pet puta manje.
Baza DNA podataka o građanima u Britaniji smatra se najvećom na svetu („Kontrolisana država“), u njoj su pohranjeni DNA uzorci sedam odsto Britanaca. U Americi taj broj je 0,5 odsto.
„Već sedam godina nam se priča da se sve ovo čini za našu ličnu bezbednost i da ničega ne bi trebalo da se plašimo, ali mnoštvo primera nam govori o velikim zloupotrebama i da čak i nevin čovek u Britaniji ima čega da se plaši“(„Dejli mejl“).
Briselska direktiva trebalo bi sada da ode u Evropski parlament na usvajanje. Ako tamo prođe,naći će se u Vestminsteru ali, kako za sada izgleda, bez šansi da postane domaći zakon. U svakom slučaju ne pre sledećih parlamentarnih izbora. Do tada, premijer Kameron će imati i vreme i prostor da manevriše. Najavio je da će pre izbora ponuditi Britancima referendum sa pitanjem: ostati ili napustiti Uniju. Da bi plebiscit uopšte ishodio eventualnim pristankom Britanaca da ostanu u Uniji, Kameron traži da se pre toga zajednica korenito reformiše. Kameron i većina na Ostrvu žele manje, a ne više Unije, manje integracija, manje briselske kontrole i regulative, više suvereniteta, pa i repatriranja nekih delova suvereniteta koji su otuđile prethodne vlade.
