Почетна / Друштво / Слобода је опет тема

Слобода је опет тема

Пише ЗОРАН ЦВЕТАНОВИЋ

Вече посвећено Предрагу Драгићу Кијуку и „Cateni mundi“

Академик Коста Чавошки посебно је подсетио на аргументе  којима  је Кијук  образлагао своје убеђење да Србија нема шта да тражи у Европској унији

Слобода је опет тема. То је општи и неподељени утисак после свечаног представљања четрнаест издања издавачке куће „Catenа mundi“, одржаног у уторак, 29. јануара 2013. у Великом амфитеатру Машинског факултета у Београду. На овај дан пре годину дана упокојио се Предраг Драгић Кијук, филозоф, књижевник, полихистор, човек институција у време када су вековне институције српског народа ћутале.
Ово вече је било посвећено њему. Од узбудљивог документарног филма, који је режиран као избор најинтригантнијих цитата о поезији, љубави, српском народу, генералу Дражи, Хашком трибуналу, Римокатоличкој цркви, овог утицајног интелектуалца, преко говора Косте Чавошког, до свечано представљене „Химне слободе“, свака реченица у беседама водитеља и гостију вечери била је посвећена Предрагу Драгићу Кијуку.
Пуна сала Машинског факултета, као у време када су трибине на овом факултету биле културолошки феномен престонице, сведочила је о неугашеној жељи да се теме везане за идентитет српског народа, који је вишеструко нападнут у ово доба идеолошких вукова, поново афирмишу као најбитније.
Вече је отворио декан Машинског факултета Милорад Милованчевић, који је рекао да ће тај факултет увек бити отворен, у најбољој традицији академске слободе, за све нестраначке и друштвено-културолошке активности којима се сведочи истина о српском народу, и да ће десетогодишња традиција трибина на Машинцу, на којима је један од најчешћих и најважнијих говорника био Предраг Драгић Кијук, бити настављена у сарадњи са издавачком кућом „Catena mundi“.
У том контексту требало би посматрати беседу академика Косте Чавошког, који је, да би илустровао интелектуалну величину Предрага Драгића Кијука, понудио главне разлоге зашто је овај, по иностраним енциклопедијама, један од водећих интелектуалаца света, сматрао да Србија нема шта да тражи у Европској унији:
Јер Европска унија жели да поништи Републику Српску;
Јер Европска унија приморава Србију да призна независну републику „Косова“;
Јер је Европа неповратно американизирана, што подразумева апсолутну релативизацију најсуштаственијег у европском идентитету – хришћанства;
Јер је, као дехристијанизована, Европа престала да буде хришћанска творевина;
Јер је српска интелектуална елита, која стоји иза захтева за безалтернативним путем у ЕУ, издала свој народ.
Један од новинара који су, за разлику од својих колега са националних фреквенција, имали довољно храбрости да дозволе Кијуку медијски простор, била је Оливера Милетовић. Због тога је њој припала част да говори о борби за слободу, као кључној поруци целокупног животног дела Предрага Драгића Кијука, чиме је заслужио да буде упоређен са мислиоцима попут Берђајева и Толстоја, на чије интелектуално наслеђе је ослоњен његов опус.
Владимир Димитријевић, приређивач првог зборника о Кијуку, говорио је колико има симболике у чињеници да се највеће Кијуково дело зове „Catena mundi“ (Вериге света), и да се њихов аутор упокојио баш на Вериге Светог Апостола Петра, што је симболичка потврда да има смисла, и то дубоког, настављати Кијуков пут, чак и када то изгледа сасвим ирационално са савремене тачке гледиште. Јер Балкан заиста јесу вериге света, место где се ствара и руши равнотежа светског поретка. Живети и стварати историју на таквом месту је мисија српског народа, и да би је он испунио, мора да има достојанства, а на то достојанство, у појединим тренуцима, позивао је попут пророка из пустиње само Предраг Драгић Кијук, закључио је Владимир Димитријевић свој говор.
О феномену трибина на „Машинцу“, које су родно место издавачке куће „Catena mundi“, говорио је Владан Глишић, аутор „Малог водича за српски опстанак“. Већ десет година велика сала овог факултета пуна је људи који желе да чују истину, скривену иза медијског једноумља, и зато, истакао је Глишић, на Машинцу настаје слобода, као вредност коју једна заједница ствара и има потребу да чува, чиме настају институције, као чувари тих вредности. Самим тим, ове трибине, и издавачка кућа „Catena mundi“ као њихов наследник, постале су својеврсна институција, као што је и Кијук био човек институција, у доба када су друге институције ћутале.
Бошко Обрадовић, један од оснивача „Catene mundi“, истиче да је поносан што може за себе да каже да му је Предраг Драгић Кијук био учитељ. Али као ученик, он тешко може да изабере шта је најбитније што је научио од тог великог човека. Ипак, истакао је Обрадовић, оно што је пратило сваки Кијуков корак и сваку његову реч је да се никада није стидео што припада српском народу. Истовремено, то је био и човек који је, у улози својеврсног чувара менталног здравља нације, очински бринуо о онима који су, попут Глишића, Обрадовића и Бранимира Нешића, долазили код њега по савете: „То што наши родитељи никада не би урадили, то је за нас урадио Предраг Драгић Кијук“, закључио је Обрадовић.
Последњи говорник на овој изузетној вечери био је Бранимир Нешић, уз Бошка Обрадовића, један од оснивача „Catene mundi“. У свом симболичком обраћању Кијуку, Нешић је истакао да не само да данас постоји пет усправних Срба, већ их само у сали Машинског факултета има 1.000, а у Србији на стотине хиљада. Ако се упореди „Машинац“ пре 10 година, када је на првој трибини која је ту одржана било само 50 људи, онда се види да Предраг Драгић Кијук, учитељ, није био узалуд уз своје ученике.

7 коментара

  1. Hvala PECAT-u na novim kvalitetnim saradnicima. Bio sam prisutan na skupu na Masincu i stvarno je uspeo da prenese atmosferu skupa u pravom svetlu. Bravo za PECAT! Bravo za Zorana!




    0



    0
  2. Bravo Zorane, Vi ste jedan od retkih koji se osmelio da propagira „slobodu govora “ Kakva evropska unija, kakvi bakraci, nastavite koracima Kiuka… Zivela Srbija!




    0



    0
  3. Zorane, lepo je to kako izvestavate ali ne mogu se oteti utisku da Vam nije stran ni govor mrznje, kako samo 1000 Srba, zar nas precanske Srbe ne racunate?




    0



    0
  4. Bravo za autora! PECAT-U je do sada samo falilo objektivno, brzo i munjevito reagovanje i izvestavanje sa terena! napokon i to postoji. Zorane ne napustajte PECAT, PECAT zadrzite ritam kojim ste napokon krenuli!!!




    0



    0
  5. Drago mi je sto sam se nasao na slici u pecatu. Bio sam prisutan, eto me u drugom redu. Sve je tacno i objektivno opisano. Osim pecata i vaseg novinara niko nije propratio ovaj dogadjaj kako dolici . hvala pecatu i zoranu i samo nastavite tako!




    0



    0
  6. Sto rece Nole “ NIKO NIJE VECI OD SRBIJE“ a ja bih dodao i od PECAT-a! Bravo za Noleta, bravo za PECAT!




    0



    0
  7. Citam komentare i ne verujem kolika se prasina podigla oko skupa na masincu. Osecam se prozvanom. Svaki drugi tekst u Pecat-u zasluzuje vise paznje. Primedba urednicima a nikako autoru teksta.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *