Sloboda je opet tema

Piše ZORAN CVETANOVIĆ

Veče posvećeno Predragu Dragiću Kijuku i „Cateni mundi“

Akademik Kosta Čavoški posebno je podsetio na argumente  kojima  je Kijuk  obrazlagao svoje ubeđenje da Srbija nema šta da traži u Evropskoj uniji

Sloboda je opet tema. To je opšti i nepodeljeni utisak posle svečanog predstavljanja četrnaest izdanja izdavačke kuće „Catena mundi“, održanog u utorak, 29. januara 2013. u Velikom amfiteatru Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na ovaj dan pre godinu dana upokojio se Predrag Dragić Kijuk, filozof, književnik, polihistor, čovek institucija u vreme kada su vekovne institucije srpskog naroda ćutale.
Ovo veče je bilo posvećeno njemu. Od uzbudljivog dokumentarnog filma, koji je režiran kao izbor najintrigantnijih citata o poeziji, ljubavi, srpskom narodu, generalu Draži, Haškom tribunalu, Rimokatoličkoj crkvi, ovog uticajnog intelektualca, preko govora Koste Čavoškog, do svečano predstavljene „Himne slobode“, svaka rečenica u besedama voditelja i gostiju večeri bila je posvećena Predragu Dragiću Kijuku.
Puna sala Mašinskog fakulteta, kao u vreme kada su tribine na ovom fakultetu bile kulturološki fenomen prestonice, svedočila je o neugašenoj želji da se teme vezane za identitet srpskog naroda, koji je višestruko napadnut u ovo doba ideoloških vukova, ponovo afirmišu kao najbitnije.
Veče je otvorio dekan Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević, koji je rekao da će taj fakultet uvek biti otvoren, u najboljoj tradiciji akademske slobode, za sve nestranačke i društveno-kulturološke aktivnosti kojima se svedoči istina o srpskom narodu, i da će desetogodišnja tradicija tribina na Mašincu, na kojima je jedan od najčešćih i najvažnijih govornika bio Predrag Dragić Kijuk, biti nastavljena u saradnji sa izdavačkom kućom „Catena mundi“.
U tom kontekstu trebalo bi posmatrati besedu akademika Koste Čavoškog, koji je, da bi ilustrovao intelektualnu veličinu Predraga Dragića Kijuka, ponudio glavne razloge zašto je ovaj, po inostranim enciklopedijama, jedan od vodećih intelektualaca sveta, smatrao da Srbija nema šta da traži u Evropskoj uniji:
Jer Evropska unija želi da poništi Republiku Srpsku;
Jer Evropska unija primorava Srbiju da prizna nezavisnu republiku „Kosova“;
Jer je Evropa nepovratno amerikanizirana, što podrazumeva apsolutnu relativizaciju najsuštastvenijeg u evropskom identitetu – hrišćanstva;
Jer je, kao dehristijanizovana, Evropa prestala da bude hrišćanska tvorevina;
Jer je srpska intelektualna elita, koja stoji iza zahteva za bezalternativnim putem u EU, izdala svoj narod.
Jedan od novinara koji su, za razliku od svojih kolega sa nacionalnih frekvencija, imali dovoljno hrabrosti da dozvole Kijuku medijski prostor, bila je Olivera Miletović. Zbog toga je njoj pripala čast da govori o borbi za slobodu, kao ključnoj poruci celokupnog životnog dela Predraga Dragića Kijuka, čime je zaslužio da bude upoređen sa misliocima poput Berđajeva i Tolstoja, na čije intelektualno nasleđe je oslonjen njegov opus.
Vladimir Dimitrijević, priređivač prvog zbornika o Kijuku, govorio je koliko ima simbolike u činjenici da se najveće Kijukovo delo zove „Catena mundi“ (Verige sveta), i da se njihov autor upokojio baš na Verige Svetog Apostola Petra, što je simbolička potvrda da ima smisla, i to dubokog, nastavljati Kijukov put, čak i kada to izgleda sasvim iracionalno sa savremene tačke gledište. Jer Balkan zaista jesu verige sveta, mesto gde se stvara i ruši ravnoteža svetskog poretka. Živeti i stvarati istoriju na takvom mestu je misija srpskog naroda, i da bi je on ispunio, mora da ima dostojanstva, a na to dostojanstvo, u pojedinim trenucima, pozivao je poput proroka iz pustinje samo Predrag Dragić Kijuk, zaključio je Vladimir Dimitrijević svoj govor.
O fenomenu tribina na „Mašincu“, koje su rodno mesto izdavačke kuće „Catena mundi“, govorio je Vladan Glišić, autor „Malog vodiča za srpski opstanak“. Već deset godina velika sala ovog fakulteta puna je ljudi koji žele da čuju istinu, skrivenu iza medijskog jednoumlja, i zato, istakao je Glišić, na Mašincu nastaje sloboda, kao vrednost koju jedna zajednica stvara i ima potrebu da čuva, čime nastaju institucije, kao čuvari tih vrednosti. Samim tim, ove tribine, i izdavačka kuća „Catena mundi“ kao njihov naslednik, postale su svojevrsna institucija, kao što je i Kijuk bio čovek institucija, u doba kada su druge institucije ćutale.
Boško Obradović, jedan od osnivača „Catene mundi“, ističe da je ponosan što može za sebe da kaže da mu je Predrag Dragić Kijuk bio učitelj. Ali kao učenik, on teško može da izabere šta je najbitnije što je naučio od tog velikog čoveka. Ipak, istakao je Obradović, ono što je pratilo svaki Kijukov korak i svaku njegovu reč je da se nikada nije stideo što pripada srpskom narodu. Istovremeno, to je bio i čovek koji je, u ulozi svojevrsnog čuvara mentalnog zdravlja nacije, očinski brinuo o onima koji su, poput Glišića, Obradovića i Branimira Nešića, dolazili kod njega po savete: „To što naši roditelji nikada ne bi uradili, to je za nas uradio Predrag Dragić Kijuk“, zaključio je Obradović.
Poslednji govornik na ovoj izuzetnoj večeri bio je Branimir Nešić, uz Boška Obradovića, jedan od osnivača „Catene mundi“. U svom simboličkom obraćanju Kijuku, Nešić je istakao da ne samo da danas postoji pet uspravnih Srba, već ih samo u sali Mašinskog fakulteta ima 1.000, a u Srbiji na stotine hiljada. Ako se uporedi „Mašinac“ pre 10 godina, kada je na prvoj tribini koja je tu održana bilo samo 50 ljudi, onda se vidi da Predrag Dragić Kijuk, učitelj, nije bio uzalud uz svoje učenike.