САОПШТЕЊЕ РЕДАКЦИЈЕ ” П Е Ч А Т А“

Веома су хитро Демократска странка, Радио-телевизија Војводине, НУНС, УНС, АНЕМ… (ако смо некога прескочили, није намерно) одреаговали на текст Миодрага Зарковића „Ди су наши ТВ новци?!“, објављен у новом броју „Печата“. И својом нам реакцијом показали с ким имамо посла. Како?

У овом тексту изнели смо конкретне и прецизне податке о бахатом расипању новца грађана ове земље, о баснословним (за наше прилике) приходима неколицине звезда Радио-телевизије Војводине, и истовременом гомилању милионских (у еврима) дугова на покрајинском јавном сервису; објавили смо то, вођени идејом да јавност заиста има право да зна све, а нарочито да има право да зна како се трош(кар)и њен новац.

И стигао нам је одговор. Оптужили су „Печат“, који их је оптужио да несавесно и бахато троше јавни новац, за говор мржње и распиривање националне мржње!? И циљ су постигли; скочиле су све поменуте организације на „Печат“ због тог говора и распиривања, а о потрошеним новцима на Радио-телевизији Војводине се уопште и не говори. И то, заправо, а не наш некакав говор мржње, и јесте био главни циљ читаве операције. Др’жте лопова!

Али када смо већ код говора мржње, и посебне забринутости коју су ове организације организовано исказале за РТВ и Сабахудина Динка Грухоњића, председника онога што се назива Независним удружењем новинара Војводине, подсетимо како нам је председник Грухоњић честитао нову 2013. годину: „Гледам сада клинце на Лиману… Имају од осам до 14 година, наоружани су петардама… Они би, нема сумње, у руке узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче… само да доврше покољ који су им очеви започели… Нико ништа научио није, јер је национализам метастазирао у галопирајући тумор мозга. Покушавајући се прилагодити томе, такви људи овдашњи су се претворили у звери. Они шкргућу зубима на сваком ћошку, на свакога. Они не знају шта је љубав, не сећају је се, а самим тим су престали желети љубав. Они се најбоље осећају када мрзе.“И тако даље, све и том тону, и не само у овом празничком тексту. Школски пример говора мржње. И у данашњој Србији сасвим допуштен јер је окренут против Срба, па макар то била и малолетна деца.

На ове Грухоњићеве фашистоидне импресије, са жаљењем констатујемо, колеге из УНС-а и НУНС-а нису тако хитро реаговале, као што су се хитро одазвале позиву ДС-а да се због (подметнутог нам) говора мржње осуди „Печат“. Ако су Грухоњићев фашизам прећутали зато што им је промакао, ево, сада им на њега поново скрећемо пажњу, и пружамо им прилику да исправе утисак који се створио после њиховог напада на „Печат“ – да их говор мржње уопште и не занима, већ да их занимају само налози Демократске странке, Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића.

Док за Радио-телевизију Војводине, и оне који тим јавим сервисом управљају, питање остаје: Ди су наши новци? И од тог питања побећи неће, ма колико покушавали да се од њега сакрију лажним и организованим нападима на једини лист слободне Србије.

Претходно реченом, а да неко не би помислио да бежимо од на силу наметнуте теме о говору мржње морамо додати још по коју реченицу.
Да Радио Телевизија Војводине није јавни сервис грађана познато је.То убедљиво показују грађани масовним и готово потпуним неплаћањем радио телевизијске претплате. Саопштењем Покрајинског одбора Демократске странке постаје јасно да је  РТВ страначки приручни сервис Демократске странке. Још више је  јасно и да ДС стоји иза доследне антисрпске оријентације ове медијске куће. Баш као што стоји иза свих финансијских злоупотреба и крвничког трошења  државног новца у РТВ чему је и био посвећен текст  објављен у “Печату”. Демократска странка нимало случајно користи и неке метафоре о проливању крви  подсећајући себе и нас на све оно сто је чинила и још увек чини народу тамо где је на власти и наносећи држави тешко поправљиве штете. Пили су и пију крв држави и њеним грађанима.
Какве везе може имати „Печат“ са “све тежим животом грађана” за који искључиву одгворност сноси до јуче у Србији владајућа, а у Војводини и Београду, још увек владајућа Демократска странка. Уместо да одговоре шта је са оним силним лоповлуцима и крађама које су починили и још увек чине они у вези са текстом Миодрага Зарковића  говоре о неким “лошим економским потезима владе”.
Значајно је  што су се уз Демократску странку сврстала сва она силна удружења о чему ћемо опширније писати у следећем броју “Печата”. Они тобоже принципијелно и забринуто учествују у покушају једне обмане и лажи по којој су у Србији угрожени они који су запосели све радио-телевизијске медије са националном фреквенцијом, градске телевизије, штампане медије, министарства, места председника скупштинских одбора, посланике, невладине организације  које се финансирају из иностранства, тужилаштва и обична и специјална и ратна, судове и полицију, и из тих заштићених тврђава свим могућим оружјем бљују огањ и причају о својој угрожености и угрожености својих најближих. Шта им то још треба да би се осећали заштићеним од свог народа? И шта је ту говор мржње? Треба ли сви да занемимо пред овом државном силом и пропагандом да нас не би осудили за говор мржње? Што се “Печата” тиче одговоре већ знате и добијаћете их редовно из броја у број. Да није тако онда не би били убедљиво најтиражнији политички недељник у Србији.
Засто се не би смело ономе ко је и речју и делом доказани србомрзац и зато је још од државе Србије издашно и богато плаћен, рећи да је србомрзац? И зашто је неевропски  волети Србе, а бити против њих и мрзети их еуропски? Зашто се не би смело некоме ко чини доказане лоповлуке и злодела  поменути националну припадност? Јесу ли сви лопови и уништивачи државне имовине подразумевајући Срби?  Поготово због тога сто србомрштво у Србији нити било где другде није кривично дело већ је  дуго негована и за друштвени успех неопходна врлина. Сме ли се неком ко је своју мржњу против Срба довео до расистичких висина рећи да је расиста? Зашто би некога у таквом систему вредности са таквом заштитом било страх што није Србин и зашто би се он због тога стидео кад се већ не стиди тога што отворено мрзи Србе? Зашто би некога Хрвата био стид што припада хрватском лобију и што га није било стид када је захваљујући том истом лобију приграбљена у бесцење онолика земља и државна имовина у Војводини и Београду? Зашто некога ко се буса у груди својом мржњом према Србима и ко се хвали да није Србин не подсетити, као што је ред, да је и тада грађанин Србије и да му то налаже бар елемнтарну пристојност. Зато што им не ваљају Срби они би на њеној теритоији да направе државу Војводину и још су заштићени тиме сто су примера ради Хрвати, Шиптари или Црногорци.
О свему томе у следећем броју “Печата”.