SAOPŠTENJE REDAKCIJE ” P E Č A T A“

Veoma su hitro Demokratska stranka, Radio-televizija Vojvodine, NUNS, UNS, ANEM… (ako smo nekoga preskočili, nije namerno) odreagovali na tekst Miodraga Zarkovića „Di su naši TV novci?!“, objavljen u novom broju „Pečata“. I svojom nam reakcijom pokazali s kim imamo posla. Kako?

U ovom tekstu izneli smo konkretne i precizne podatke o bahatom rasipanju novca građana ove zemlje, o basnoslovnim (za naše prilike) prihodima nekolicine zvezda Radio-televizije Vojvodine, i istovremenom gomilanju milionskih (u evrima) dugova na pokrajinskom javnom servisu; objavili smo to, vođeni idejom da javnost zaista ima pravo da zna sve, a naročito da ima pravo da zna kako se troš(kar)i njen novac.

I stigao nam je odgovor. Optužili su „Pečat“, koji ih je optužio da nesavesno i bahato troše javni novac, za govor mržnje i raspirivanje nacionalne mržnje!? I cilj su postigli; skočile su sve pomenute organizacije na „Pečat“ zbog tog govora i raspirivanja, a o potrošenim novcima na Radio-televiziji Vojvodine se uopšte i ne govori. I to, zapravo, a ne naš nekakav govor mržnje, i jeste bio glavni cilj čitave operacije. Dr’žte lopova!

Ali kada smo već kod govora mržnje, i posebne zabrinutosti koju su ove organizacije organizovano iskazale za RTV i Sabahudina Dinka Gruhonjića, predsednika onoga što se naziva Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, podsetimo kako nam je predsednik Gruhonjić čestitao novu 2013. godinu: „Gledam sada klince na Limanu… Imaju od osam do 14 godina, naoružani su petardama… Oni bi, nema sumnje, u ruke uzeli prave puške, puškomitraljeze, snajpere, bazuke, minobacače… samo da dovrše pokolj koji su im očevi započeli… Niko ništa naučio nije, jer je nacionalizam metastazirao u galopirajući tumor mozga. Pokušavajući se prilagoditi tome, takvi ljudi ovdašnji su se pretvorili u zveri. Oni škrguću zubima na svakom ćošku, na svakoga. Oni ne znaju šta je ljubav, ne sećaju je se, a samim tim su prestali želeti ljubav. Oni se najbolje osećaju kada mrze.“I tako dalje, sve i tom tonu, i ne samo u ovom prazničkom tekstu. Školski primer govora mržnje. I u današnjoj Srbiji sasvim dopušten jer je okrenut protiv Srba, pa makar to bila i maloletna deca.

Na ove Gruhonjićeve fašistoidne impresije, sa žaljenjem konstatujemo, kolege iz UNS-a i NUNS-a nisu tako hitro reagovale, kao što su se hitro odazvale pozivu DS-a da se zbog (podmetnutog nam) govora mržnje osudi „Pečat“. Ako su Gruhonjićev fašizam prećutali zato što im je promakao, evo, sada im na njega ponovo skrećemo pažnju, i pružamo im priliku da isprave utisak koji se stvorio posle njihovog napada na „Pečat“ – da ih govor mržnje uopšte i ne zanima, već da ih zanimaju samo nalozi Demokratske stranke, Dragana Đilasa i Bojana Pajtića.

Dok za Radio-televiziju Vojvodine, i one koji tim javim servisom upravljaju, pitanje ostaje: Di su naši novci? I od tog pitanja pobeći neće, ma koliko pokušavali da se od njega sakriju lažnim i organizovanim napadima na jedini list slobodne Srbije.

Prethodno rečenom, a da neko ne bi pomislio da bežimo od na silu nametnute teme o govoru mržnje moramo dodati još po koju rečenicu.
Da Radio Televizija Vojvodine nije javni servis građana poznato je.To ubedljivo pokazuju građani masovnim i gotovo potpunim neplaćanjem radio televizijske pretplate. Saopštenjem Pokrajinskog odbora Demokratske stranke postaje jasno da je  RTV stranački priručni servis Demokratske stranke. Još više je  jasno i da DS stoji iza dosledne antisrpske orijentacije ove medijske kuće. Baš kao što stoji iza svih finansijskih zloupotreba i krvničkog trošenja  državnog novca u RTV čemu je i bio posvećen tekst  objavljen u “Pečatu”. Demokratska stranka nimalo slučajno koristi i neke metafore o prolivanju krvi  podsećajući sebe i nas na sve ono sto je činila i još uvek čini narodu tamo gde je na vlasti i nanoseći državi teško popravljive štete. Pili su i piju krv državi i njenim građanima.
Kakve veze može imati „Pečat“ sa “sve težim životom građana” za koji isključivu odgvornost snosi do juče u Srbiji vladajuća, a u Vojvodini i Beogradu, još uvek vladajuća Demokratska stranka. Umesto da odgovore šta je sa onim silnim lopovlucima i krađama koje su počinili i još uvek čine oni u vezi sa tekstom Miodraga Zarkovića  govore o nekim “lošim ekonomskim potezima vlade”.
Značajno je  što su se uz Demokratsku stranku svrstala sva ona silna udruženja o čemu ćemo opširnije pisati u sledećem broju “Pečata”. Oni tobože principijelno i zabrinuto učestvuju u pokušaju jedne obmane i laži po kojoj su u Srbiji ugroženi oni koji su zaposeli sve radio-televizijske medije sa nacionalnom frekvencijom, gradske televizije, štampane medije, ministarstva, mesta predsednika skupštinskih odbora, poslanike, nevladine organizacije  koje se finansiraju iz inostranstva, tužilaštva i obična i specijalna i ratna, sudove i policiju, i iz tih zaštićenih tvrđava svim mogućim oružjem bljuju oganj i pričaju o svojoj ugroženosti i ugroženosti svojih najbližih. Šta im to još treba da bi se osećali zaštićenim od svog naroda? I šta je tu govor mržnje? Treba li svi da zanemimo pred ovom državnom silom i propagandom da nas ne bi osudili za govor mržnje? Što se “Pečata” tiče odgovore već znate i dobijaćete ih redovno iz broja u broj. Da nije tako onda ne bi bili ubedljivo najtiražniji politički nedeljnik u Srbiji.
Zasto se ne bi smelo onome ko je i rečju i delom dokazani srbomrzac i zato je još od države Srbije izdašno i bogato plaćen, reći da je srbomrzac? I zašto je neevropski  voleti Srbe, a biti protiv njih i mrzeti ih europski? Zašto se ne bi smelo nekome ko čini dokazane lopovluke i zlodela  pomenuti nacionalnu pripadnost? Jesu li svi lopovi i uništivači državne imovine podrazumevajući Srbi?  Pogotovo zbog toga sto srbomrštvo u Srbiji niti bilo gde drugde nije krivično delo već je  dugo negovana i za društveni uspeh neophodna vrlina. Sme li se nekom ko je svoju mržnju protiv Srba doveo do rasističkih visina reći da je rasista? Zašto bi nekoga u takvom sistemu vrednosti sa takvom zaštitom bilo strah što nije Srbin i zašto bi se on zbog toga stideo kad se već ne stidi toga što otvoreno mrzi Srbe? Zašto bi nekoga Hrvata bio stid što pripada hrvatskom lobiju i što ga nije bilo stid kada je zahvaljujući tom istom lobiju prigrabljena u bescenje onolika zemlja i državna imovina u Vojvodini i Beogradu? Zašto nekoga ko se busa u grudi svojom mržnjom prema Srbima i ko se hvali da nije Srbin ne podsetiti, kao što je red, da je i tada građanin Srbije i da mu to nalaže bar elemntarnu pristojnost. Zato što im ne valjaju Srbi oni bi na njenoj teritoiji da naprave državu Vojvodinu i još su zaštićeni time sto su primera radi Hrvati, Šiptari ili Crnogorci.
O svemu tome u sledećem broju “Pečata”.