Почетна / Интервју / Др Дејан Мировић, правни заступник Војислава Шешеља – На опасном путу предаје Космета

Др Дејан Мировић, правни заступник Војислава Шешеља – На опасном путу предаје Космета

Разговарала Наташа Јовановић

Како је српски премијер допринео прању биографије Хашима Тачија, шта је позадина преговора са Приштином, те ако је то једини пут ка ЕУ зашто нико не говори о искуству земаља источне Европе које су своје интегрисање скупо платиле

После скоро шест месеци од формирања владе јасно је да она не може да добије прелазну оцену. Влада је задужила Србију за 2,5 милијарде евра. Незапосленост, при том, није смањена. Такође, влада не само да је наставила погрешну политику претходне према Косову и Метохији, већ је отишла и неколико корака даље у овом погубном правцу. Коначно, наставила је и такозване европске интеграције, којима су очигледно и грубо, подређени сви државни органи и циљеви. Такав неаргументован и исфорсиран приступ европским интеграцијама од стране владе не само да је штетан у економском и националном смислу, већ је и дубоко недемократски јер још увек не постоји јавна расправа о оправданости ЕУ интеграција, каже у разговору за „Печат“, др Дејан Мировић, правни заступник Војислава Шешеља.

Да ли нас је четврта рунда преговора на релацији Београд-Приштина приближила ЕУ, удаљила од идеје очувања КиМ у границама Србије или је збирни резултат и једно и друго?
Премијер Дачић је рехабилитовао Хашима Тачија у међународној јавности. После извештаја Дика Мартија, Тачи је био разоткривен од стране неутралне међународне радне групе као монструозни криминалац који је трговао људским органима Срба. После сусрета са Дачићем, Тачи се представља као демократски и умерени политичар. Такође, после четири рунде преговора уведена је граница (и царина) између Србије и њене јужне покрајине, изграђени су нови прелази на којима су албански цариници, а приходи од наплате царине се прослеђују (преко ЕУ) властима у Приштини.
Српски премијер је успоставио и дипломатске односе, на нешто нижем нивоу, са властима у Приштини. Уведен је такозвани официр за везу који је непотребан у ери модерних технологија и веза. Дакле, ради се о дипломати који ће бити представник Приштине у Београду. Коначно, започето је укидање српских државних институција на КиМ. Ово не само да је несхватљив поступак из угла државних и националних интереса (премијер укида институције своје државе и помаже пријем сепаратиста у УН), већ је и дубоко нехуман. Ово, између осталог, значи да ће кроз неколико месеци у најгорем случају (или неколико година у најбољем) српски лекари радити у још горим условима од оних у којима раде лекари у монтажним објектима крај Грачанице, где је измештен Клинички центар из Приштине. Српски факултети и школе ће зависити од дискреционог финансирања Приштине, а настава ће се одвијати по албанским уџбеницима.

Премијер Дачић, пак, тврди да не би требало остављати проблеме будућим генерацијама и да он заправо поступа на храбар и једини могућ начин иако, можда, непопуларан.
Увек сам се у бављењу политиком фокусирао на дела, а не на личности. Међутим, Дачићева дрскост и потцењивање здравог разума заслужују одговор. Посебно је иритантно његово вербално јуначење и јефтино оправдање сусрета са Тачијем. Оно је упоредиво једино са озбиљношћу корумпираног и естрадног премијеровог окружења, које је за сваког интелектуалца и озбиљног државника компромитујуће. Нејасно ми је и одакле потиче толика „историјска“ самоувереност код премијера и спремност да „коначно“ реши проблем који нису могли да реше тако озбиљни државници као што су били краљ Александар Карађорђевић и Слободан Милошевић. С друге стране, срамни су и премијерови хистерични напади на Марка Јакшића, аутентичног представника Срба са КиМ, као и нихилистичко-троцкистичко подучавање српског патријарха о томе зашто морамо у ЕУ по сваку цену без обзира на КиМ. Очигледно је и то да премијер поводом преговора шири дефетизам и представља ситуацију у црно- белом светлу. Наводно, ми смо пред избором – или максимално попуштање у преговорима, или нестанак Србије.
Ипак, недолично понашање премијера није велико изненађење. Он је први на велика врата увео у српску политику постизборну обману својих гласача, коалиционих партнера и својих најближих партијских сарадника.
Али ово последње је проблем СПС-а. Не намеравам да се тиме бавим, иако сматрам да тамо има часних људи.
Несумњиво да ће ропска дрскост премијера Дачића нети штету коју ће генерације после нас исправљати и то је прави одговор на ваше питање.

[restrictedarea]

У којој мери све гласније изговорена процена аналитичара и тзв. посленика јавне речи да је Косово изгубљено представља само део концепта који има за циљ гушење критичке речи најшире јавности?
Свако ко је макар једном био на северу Косова зна да тамо нема никаквог суверенитета Приштине. Ради се о компактној територији на којој живи слободан и способан српски народ. Зато су фразе да је Косово изгубљено штетне и неистините. У економском смислу Приштина зависи од Србије и севера Косова у доста области. Најбољи пример за то је брана на језеру Газиводе у Зубином Потоку. Од те бране високе 107 метара зависи читава косовска низија. Али о томе се, као и о српским енклавама на југу Косова, веома мало пише у нашим медијима. Углавном се пише и говори о негативним појавама корупције којих има у свим срединама у Србији, вероватно и више у Београду него на КиМ. С друге стране, лажна је теза да ће нам улазак у ЕУ сачувати КиМ. Кипар је већ скоро деценију у ЕУ, па није успео да поврати северни део острва иако Турска није ни близу чланства у ЕУ. Србија има много више суверенитета на северу Косова него што га има Кипар на свом северу.
Доктoрирали сте 2012. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Тема дисертације је била примена права ЕУ у Србији. Да ли нам европски закони омогућавају да живимо боље?
Имао сам привилегију да приликом рада у Народној скупштини проучавам у изворном облику предлоге такозваних европских закона. С друге стране, у теоријском смислу сам се ослањао на искуства и знање ментора и чланова комисије за израду дисертације. Основни закључак до којег сам дошао јесте да такозвани европски закони у највећем броју случајева нарушавају кохерентност правног система Републике Србије. Прецизније, Европска комисија често Србији намеће законска решења која не постоје чак ни у ЕУ и која су штетна за државу попут наше. Ако томе додамо и необученост наших чиновника, лошу координацију између министарстава и формално-инертни приступ у усвајању европских закона (преписивање без прилагођавања српским околностима), јасно је да је усвајање европских закона у периоду 2008-2012. донело више негативних него позитивних ефеката.

Аутор сте књиге „Аргументи против Европске уније“. То је можда и прва књига у Србији у којој се користе економски аргументи ради доказивања тезе да Србија не би требало да буде чланица ЕУ. Зашто сте се определили за такав приступ тој сложеној проблематици и то у времену када се није назирао почетак економске кризе у ЕУ?
Велики број аутора у Србији је писао о ЕУ у критичком контексту, посебно после проглашења независности такозваног Косова. Они су, на убедљив и аргументован начин, доказивали да нам ЕУ отима Косово и да зато не би требало да постанемо чланица те наднационалне организације. Дакле, у контексту међународног јавног права, ту су ствари јасне и аргументи су на страни Србије. С друге стране, заговорници фразе да ЕУ нема алтернативу су морам признати врло интелигентно, протурали тезу да ћемо живети боље само ако уђемо у ЕУ. То је био основ њихове пропаганде (и идеологије) и несумњиво су имали успеха у народу. Зато сам покушао тој теми да приђем на другачији начин, и ослањајући се на аргументе из међународног привредног права, да докажем да теза о економском просперитету Србије на ЕУ путу једноставно није тачна. Наравно, аргументована економска критика ЕУ је постојала још раније. Издвојио бих пре свега за мене врло корисну књигу Ханеса Хофбауера из Аустрије и текстове професора Менцингера из Словеније.

Шта је са демократским вредностима у ЕУ? Да ли можемо говорити о постојању демократског дефицита?
Нажалост, у Србији се мало пише о демократском дефициту у ЕУ. Насупрот томе, бројни инострани експерти попут Дезмона Динана или државници као што је Вацлав Клаус, пишу о тој појави. То је још један аргумент који показује да је у Србији потребна расправа о томе шта је у стварности ЕУ. Пре свега, у ЕУ не постоји класична подела и контрола власти. Европски савет као највиши орган у ЕУ не контролише нико. Гувернера „Европске централне банке“ не бира Европски парламент, већ се он именује на ту функцију нетранспарентним политичким договором. Европски парламент дели законодавну власт са Саветом министара. Коначно, Савет министара је у подређеном положају у односу на амбасадоре држава чланица окупљене у Кореперу (Комитет сталних представника држава чланица Европске уније у Бриселу). Овоме би требало додати и постојање око 250 комитета националних чиновника који контролишу одлуке Европске комисије. Зато је то изразито недемократски систем.

На чему темељите тезу да је Корепер утицајнији од Савета министара ЕУ?
Корепер или Комитет сталних представника држава чланица у Бриселу одређује дневни ред Савета министара ЕУ. Тачније, Корепер у већини случајева доноси законске акте које Савет министара касније само потврђује. Експерти за ЕУ сматрају да се ради о око 70 до 90 одсто одлука. Такве податке износи британски експерт за ЕУ – професор Сајмон Хикс и бивши високи функционер Европске комисије Сандро Гоци.

Тврдите и да је Европска комисија другоразредна институција у политичком и правном систему ЕУ и да је подређена комитетима који су састављени од националних чиновника. Можете ли то да објасните?
Утицај Европске комисије се некритички глорификује у нашој јавности. Комитети који су састављени од националних званичника контролишу сваки правни акт Европске комисије. Један од најпознатијих експерата за ЕУ Дезмон Динан чак сматра да комитети стварају посебно „техничко право“. Британски експерт за ЕУ Сајмон Хикс сматра да државе nbso online casino reviews чланице преко комитета, којих има око 250, „намећу своје жеље Европској комисији и на тај начин врше законодавну и извршну власт“. Такође, у раду тих комитета учествују и припадници бизниса и такозване лобистичке групе, што додатно ограничава надлежности Европске комисије. Комитети не само да могу да примењују и тумаче правне акте Европске комисије по свом нахођењу, већ могу и да „оборе“ 50 одсто правних аката ЕК, наводи се од стране иностраних експерата који проучавају ЕУ.

Какав је фактички положај високог представника за спољну политику ЕУ у политичком систему ЕУ? Кетрин Ештон се у нашој јавности представља као добронамерни носилац најбољих дипломатских решења када се ради о преговорима о КиМ?
Јасно је да је положај Ештонове у највећој мери протоколаран у политичком систему ЕУ. Буџет институције која она предводи је упоредив са буџетом осиромашеног српског Министарства иностраних послова. Свако ко прати западну штампу увидеће да се о њој пише у ироничном и подсмешљивом контексту. Али у нашој земљи она се од стране државног руководства и такозване другосрбијанске елите доживљава као особа од које зависи наша егзистенција и будућност наредних генерација. Овакво идолопоклонство државног руководства и другосрбијанске елите посебно је изражено када је реч о политичарима који долазе из Британије. Заборавља се, при том, да Британија није у Шенгенском режиму, да не користи евро као званичну валуту. Поред тога премијер Камерон отворено изјављује да Лондон размишља о иступању из ЕУ. То још више подрива ауторитет Ештонове.
Чини ми се да такво идолопоклонство представника политичке елите говори о њиховом непознавању сопственог народа и дипломатске историје. Сетите се Милоша Црњанског. Овај генијални писац је знао неколико светских језика, био је каријерни дипломата краљевине која је била савезник Британије у Другом светском рату. Ипак, за око 25 година свог живота у Лондону, није примљен ни у једну државну институцију, иако је конкурисао и тражио помоћ од британских власти. Морао је да зарађује за живот као обућар. Не бих рекао да се од тада нешто битно променило у односу британских дипломата према Србима.

Шта је ЕУ донела источној Европи?
Период од скоро 10 година од када је неколико источноевропских држава ступило у ЕУ довољан је да се изведу основни закључци о корисности европских интеграција за источну Европу. Тако је, на пример, спољни дуг пет источноевропских земаља (Словачке, Мађарске, Пољске, Словеније и Чешке) 2003. године, дакле годину дана пре уласка у ЕУ, износио око 200 милијарди долара. Осам година касније, спољни дуг тих пет источноевропских држава достигао је скоро невероватну цифру од око 800 милијарди долара (ово су подаци без оних за 2012. године). Напомињем да се ради о званичним подацима из западних извора. Да се ради о правилу, а не изузетку, показује и пример Бугарске и Румуније. Укупан спољни дуг ове две државе је у години уласка у ЕУ износио 30 милијарди долара. Четири године касније, 2011. спољни дуг Бугарске и Румуније је достигао око 175 милијарди долара. ЕУ је источноевропским државама донела и пораст стопе незапослености. У Мађарској је она 2003. године износила 5,9 одсто, а у 2011. години 10,9. У Словенији је у истом периоду незапосленост порасла са 6,4 на 10,8 одсто. Велики пораст незапослености је у истом периоду забележен и у балтичким државама, такође новим чланицама ЕУ. На пример, само у Литванији, стопа незапослености је порасла са осам на 15,6 одсто. Дакле, запажају се две основне тенденције када се ради о источноевропским државама, новим чланицама ЕУ. То су пораст спољног дуга и незапослености. Наравно, то неминовно доводи и до раста сиромаштва и популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, у Мађарској је 1993. године 8,6 одсто становништва живело испод границе сиромаштва, док је 2010. године та стопа износила 13,9 одсто.

Какве поуке може Србија извести из чланства Румуније у ЕУ?
Румунија је 1993. потписала Европски споразум (Споразум о придруживању) са Бриселом. Дакле, та година се може узети као формални почетак придруживања Румуније ЕУ. Од 1993. године до 2011. године, број становника Румуније смањио се за два милиона. Животни век Румуна се није повећао, напротив. Спољни дуг земље је порастао у периоду 1993-2011. са четири на 127 милијарди долара. Спољнотрговински дефицит је такође порастао, и то са пет на 11 милијарди долара, само у периоду 2004-2011. Румуни после уласка у ЕУ масовно беже из своје земље у западну Европу и тамо раде најтеже физичке послове. Такође, под притиском Брисела, Румунија је продала своје највеће банке финансијским организацијама из ЕУ. Ипак, просечна каматна стопа у Румунији је и даље неколико пута већа него у западној Европи. Даље, иако је Румунија чланица ЕУ, а Србија то није, према истраживању „Евростата“ постоје региони у Румунији и Бугарској који су сиромашнији од најсиромашнијих региона у јужној Србији. Коначно, можемо видети сваког лета да румунски надничари, често и факултетски образовани људи раде у околини Суботице, Чачка и по банатским селима.

Како помирити чињеницу да Словенију која је скоро деценију чланица ЕУ месецима уназад потресају нереди?
Јасно је да је Словенија некада најразвијенија југословенска република, сада на ивици банкрота. Она је, као и друге источноевропске земље чланице ЕУ, високо задужена земља. Управо је тај спољни дуг уништио привреду и буџет Словеније на сличан начин, као и у другим источноевропским државама чланицама ЕУ. На пример, пре уласка у ЕУ године 2003. спољни дуг Словеније је износио 11, 3 милијарде долара. Године 2011. достигао је цифру од 60 милијарди долара. Стопа незапослености је порасла са 7,1 у 1997. години на 11,8 одсто у 2011. години. Спољнотрговински дефицит је порастао са 650 милиона долара у 2003. години на две милијарде долара у 2011. години. И Словенија је била принуђена да своје велике банке прода банкама из ЕУ због притиска из Брисела. То су узроци који стоје иза лоше економске и социјалне ситуације у Словенији.

Да ли је Бугарска можда и најбољи пример који показује разлику између обећане ЕУ помоћи и остварења тих обећања?
Бугарској је после уласка у ЕУ 2007. године обећано око 1,3 милијарде евра годишње помоћи. Међутим, од Брисела добијала је само око 250 милиона евра годишње. У ову цифру требало би урачунати и средства која се дају консултантима из ЕУ који раде на територији Бугарске, као и помоћ фирмама из ЕУ. Да би оправдао овакву разлику између обећаног и оствареног, Брисел је прибегавао оптужбама за корупцију и неажурност локалних чиновника у Бугарској. Али, те оптужбе нису уверљиве ако се зна да је Бугарска до 2007. године и њеног уласка у ЕУ морала да реши проблем корупције и обуке чиновника, тачније да оконча преговоре са ЕУ у тим областима. Зато је такво поступање Брисела у најмању руку контрадикторно и делује као покушај лажног оправдања за ускраћивање обећане помоћи.

Шта је било пресудан услов постављен пред Хрватску за њен, сада известан, улазак у ЕУ?
Мислим да ће Хрватска постати чланица ЕУ ове године и поред нерешених проблема са Словенијом. Хрватска је испунила основни захтев ЕУ у вези са гашењем својих бродоградилишта. Британија и Холандија су, наиме, запретиле да неће ратификовати Уговор о приступању Хрватске ЕУ ако ова држава не испуни захтеве Европске комисије у вези са својим бродоградилиштима.
Дакле, европске земље попут Британије или Холандије које су водеће на континенту у бродоградњи, фактички су затражиле да Хрватска угаси своју бродоградњу пре уласка у ЕУ, 1. јула 2013. године. Такав њихов захтев је подржала ЕУ. Тако је Хрватска угасила чувено бродоградилиште „Краљевица“ које је отишло у стечај после скоро 300 година рада. Влада Хрватске је 2012. године одлучила да прода и „Бродосплит“ (ради се о највећем хрватском бродоградилишту, а продаја се врши под надзором ЕК), „Бродотрогир“, ријечки „3. Мај“ (2.500 запослених), па чак и пулски „Уљаник“. О каквом се великом (економско /социјалном) удару на хрватску привреду ради показује чињеница да је 2010. године у хрватским бродоградилиштима (и повезаним предузећима) радило око 50.000 запослених. Сличан притисак је ЕУ извршила и у Пољској, у вези са чувеним бродоградилиштем у Гдањску.
Дакле, старе чланице ЕУ не само да не омогућавају приступ на своје тржиште, већ постепено елиминишу потенцијалну (и јефтинију) конкуренцију.

Поред толико аргумената које сте изнели против чланства Србије у ЕУ како тумачите чињеницу да ниједна источноевропска држава није иступила из породице европских народа?
Деведесетих година када је већина источноевропских земља започела да потписује споразуме о придруживању са ЕУ, Русија је била на коленима. Није постојала никаква економска алтернатива на Истоку. Русија је интегративне економске процесе покренула тек крајем прошле деценије.
Не би требало искључити ни корупцију коју подстиче Брисел у новим проевропским елитама које су на власти у источноевропским чланицама. Погледајте само у нашој земљи колико се припадника бивше власти запослило у европским банкама или институцијама. Коначно, према сведочењу професора економије и високо рангираног словачког политичара Аугустина Хуске, у источној Европи је завладала једна врста страха после агресије НАТО-а на СРЈ 1999. То је омогућило и мешање Брисела у изборе и обарање владе Владимира Мечијара који је покушавао да привуче руске инвестиције и да води самосталну политику. Такође, Хуска наводи да је словачки врх после 1999. изгубио сваку илузију о самосталности од Брисела. Дакле, ЕУ се између осталог одржавала и бомбама.

Шта ће Србији донети примена члана 73 ССП-а о контроли државне помоћи?
Комисија за контролу државне помоћи Републике Србије је поднела Извештај о додељеној државној помоћи после потписивања ССП-а. У Извештају се наводи да је 2008. године државна помоћ износила (субвенције, повољни кредити, гаранције и друго) 971 милион евра. Године 2009. је смањена, и износила је 901 милион евра. Године 2010. године је поново смањена на 754 милиона евра. Дакле, државна помоћ је смањена за скоро 220 милиона евра у периоду после потписивања ССП-а. Или, под притиском Брисела, српској индустрији је државна помоћ у овом периоду смањена за 20 одсто (са 657 на 529 или око 128 милиона евра), пољопривреди са 313 милона евра на 253 (или смањење од око 60 милиона евра), истраживању и развоју са 20 милиона евра на 16. У БДП је то пад са 2,8 у 2009. на 2,6 одсто у 2010. години.
То су директне последице примене члана 73. ССП-а на српску индустрију, пољопривреду и науку.

Да ли пет држава ЕУ које нису признале тзв. Републику Косово могу да спрече пријем Приштине у ЕУ?
Само доношење Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова у октобру 2010. године је несумњив доказ да Брисел такозвано Косово третира као посебну државу. Студија изводљивости додељује се само државама. Чак је и конфедерална државна заједница СЦГ, која је већ била у поступку раздруживања, добила само једну Студију изводљивости 2005. године. Ипак, ако (којим чудом) ослабљене кризом и економски зависне од Немачке државе попут Шпаније или Грчке, буду гласале против такозваног европског пута Косова, оне неће имати „мањину за блокаду“ која према Лисабонском уговору (члану 238. Уговора о функционисању ЕУ) чини преко 35 одсто популације. Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар заједно чине око 15 одсто популације ЕУ. Дакле, пут такозваног Косова ка ЕУ је широм отворен после доношења Студије о изводљивости. Земље које нису признале независност Косова неће моћи то да спрече, показује тумачење Лисабонског уговора.
У формално-правном смислу, ви сте једини преостали од стране Хашког трибунала регистровани правни саветник Војислава Шешеља. Какву пресуду очекујете?
У политику сам ушао после 5. октобра 2000, јер сам био згрожен насиљем које је тада демонстрирано. Такође, као правник никада нисам могао да прихватим двоструке стандарде Хашког трибунала. Зато је моја политичка каријера увек била уско повезана са процесима који се воде против Војислав Шешеља у Хагу. У том контексту ја и данас, као и пре неколико година, сматрам да се ради о историјском процесу који је важнији од дневне политике. Што се тиче саме пресуде умерени сам оптимиста.

Да ли СРС припада политичкој прошлости после краха на парламентарним изборима?
Када се ради о СРС-у више је фактора допринело да се не пређе цензус – притисак власти и Запада који се манифестовао, пре свега, крађом на изборима. Видели сте како је Јелко Кацин био егзалтиран када СРС није прошла цензус. Такође, непрофесионалност и аматеризам унутар саме странке су допринели да доживимо крах на изборима. Ипак, мислим да је најтежи период иза нас. Уз озбиљан рад и промишљену политичку стратегију, верујем да ћемо се вратити на главну политичку сцену и у парламент.

Зашто Руска Федерација није уложила вето када се доносила Резолуција Савета безбедности о продужењу рада Хашког трибунала?
Претенциозно би било да тумачим званичну руску спољну политику (иако сам више пута био члан делегација које су посетиле руско Министарство иностраних послова углавном поводом рада Хашког трибунала), а још мање њене мотиве и интересе. Ипак, постоји јавни документ који може дати делимичан одговор на то питање. То је писмо/одговор заменика министра иностраних послова Руске Федерације надлежног за европске земље Генадија Титова од 30. маја 2011. На питање бившег потпредседника Думе Сергеја Бабурина, зашто Москва није уложила вето на Резолуцију 1954 којом се рад Хашког трибунала продужава до 2014, Титов је одговорио да је: „Карактеристично што Србија такође не демонстрира посебну активност у вези са скорим прекидањем делатности Трибунала“. Или, као што је рекао руски министар Лавров, не можемо очекивати да Руси буду већи Срби од Срба.

Какву улогу би у Србији требало да има национална елита, и да ли је ми имамо?
За Сартра се сматра да је дефинисао појам ангажованог интелектуалца. У нашим околностима се тај појам неминовно радикализује због угрожености саме државе. Наравно, он се радикализује у смислу одабира јавног ангажмана, а не у смислу јефтиног јуначења или извикивања излизаних фраза. Сматрам да се некада већи ефекат постиже прецизнијим приступом него примитивним нападима. Уосталом, видели смо у ових двадесет година вишестраначја да су они који су били најекстремнији у својим изјавама често постајали перјанице на супротном политичком полу. У сваком случају интелектуалац у Србији мора бити родољуб у правом смислу те речи, али и човек који је имун на корупцију било које врсте.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. ZOVITE DRAZU MARKOVICA POTPISNIKA USTAVA IZ 1974….on zna sta je POTPISAO?????????…….jedan od grobara SRBIJE od 41-e do DANAS…VELIKI POZDRAV REDAKCIJI IZ RF…pisite,pisite nesto mrsavo.




    0



    0
  2. Др Дејан је у праву. Заиста је необично како један бедни црв може да има толико хипертрофисан его да себи да за право да једном (заувек?!) реши Гордијев чвор најболнијег српског проблема, Косова, једноставним пресецањем! Да случајно проблем не остане неким млађим, способнијим и патриотскијим политичарима да га решавају у неко, за нас, боље време. Да случајно не остави ни одступницу de jure, када су они пре њега на власти, а и он сам, de facto продали колико су стигли. Е, мој премијеру, можда се и упишеш у историју, али као нови синоним за велеиздајника!




    0



    0
  3. KOLOKO je Čedin „preokret“ zarazio Dačića da se preokrene za 360 %, da od patriote postane najomraženiji srpski političar, još više je uticao Zapad i Amerika: Molitveni doručak SAD, Obilasci evrope i susreti sa EU parlamentarcima, a naročito dijalg sa Hašimom Tačijem i Eštonkom?

    DAČIĆ je još od prve runde dijaloga u Briselu otvoreno otkrivao i nagoveštavao svoj politički smer (ohrabrivan od sagovornika u Briselu): Da postane prvi Srbin – istorijska ličnost(De Gol) – koji će rešiti „istorijski sukob“ Srba i Albanaca i pomirenje na Balkanu (da preda ceo Kosmet Albancima); Da reši „sukob“ odmah (zašto odmah, nagovaraju ga EU parlamentarci sa Tačijem na čelu dok je Srbija u nokdaunu, razbijena i ošamućena, i najpovoljnija prilika da izgubi Kosmet)??

    DAČIĆ od silne pohvale, obećanja, instrukcija i tapšanja po ramenu gubi politički razum; Sprovodi sve naloge i instrukcije Tačija i EU; Daje brojne političke izjave koje su van razuma i pameti, citiram nekoliko: „U Ustavu piše Kosovo je Srbija. To nije današnja realnost. Ne može Kosovo da se vrati u ustavni okvir. Srbi žive u iluziji“; „Istorijski sukob Srba i Albanaca…“ (kakav „sukob“ kada su Albanci-Šiptari konstantno-jednostrano vršili i vrše zulume-nasilje nad Srbima da otimaju teritorije); „…Ono što si (Tači) tražio i dobio od Miloševića – sad mi (Srbi) tražimo od tebe (autonomnost, posebnost Srba na Severu)“…(!); „Ja sam ratovao za Kosovo…“ (asocira da je Srbija ratovala za Kosovo, što znači vršila agresiju nad Kosovom i Albancima – tako se tretira i prihvata u medjunarodnoj zajednici i zbog toga nas kažnjava Evropa i SAD (bez obzira na „izgovore“ za strateške ciljeve). DAČIĆ je u startu trebao da propagira medijski rat za Kosmet: Albanski separatistički fažizam je izazivač ratnih sukoba na Kosmetu. Srbija je isprovocirana-izazvana da reaguje i brani integritet i suverenitet (od 45″ do danas 600.000 proteranih Srba sa Kosmeta da bi se albaniziralo-islamiziralo Kosovo i otme teritorija)? Da ne nabrajam dalje mnogo Dačićevih maloumnih izjava! Njega treba pod hitno smeniti???!!!




    0



    0
  4. Sigurno ste svi culi za izraz “ I S P I R A N J E M O Z G A“!!!!
    Radi se o utjecaju na neciju svijest i volju i stvaranju novih stavova, koji su u principu suprotni prethodnim! Po svemu sto se dogadja poslijednje decenije u SRBIJI ,velikom djelu politicke elite je ISPRAN MOZAK!!!! Kako drugacije protumaciti ponasanje TADICA,DACICA,CVETKOVICA, CEDOMIRA JOVANOVICA VUKA DRASKOVICA itd,itd?. Uzgred budi receno, nekima i nije imalo bas puno toga da se IZAPERE!! Ja sad u ovaj izraz vjerujem u doslovnom smislu!!!!!!
    Jednostavno se u svemu uznapredovalo, pa sada za ovakvu „radnju“ treba mnogo manje vremena a rezultat vidimo i sami!!!!! Sta Vi mislit o ovome????“’ Ovakvu VELEIZDAJU mogu racionalno protumaciti
    samo na ovakav nacin!!!!!!!!!!




    0



    0
  5. @ Zoran: Ja razumem što se trudiš, dijametralno se ne slažem. Ima ispiranje mozga, ali si ti pogrešio adresu. Aktuelne političke ličnosti koje si nabrojao nisu mala deca da im neko ispire mozak, nego naprotiv, pojedinci od njih ispiraju mozak narodu. Najpoznatiji od njih je kralj trgova V. D. koji je uspeo da ispere mozak-zatruje milion Srba protiv režima svoje države, i to u tranutku kada separatistički fašizam na Kosmetu kidiše da otme srpsku teritoriju(!). Danas su svi ti ljudi prevareni i svi su napustili perfidnog prevaranta-kralja trgova?

    U NAVODIMA nisi se setio Vojislava Koštunice. On je jedan od retkih koji je na vreme pročitao globalne prevarante EU, SAD, NVO i petu kolonu na čelu sa VD, i okrenuo se svom narodu. Bravo za Koštunicu!

    VAŽNO je napomenuti da je danas NOVAC najmoćnije oružje „da se kupi od igle do politike“? Dali Taći potkupljuje naše političare koji mu tako slepo veruju, ispunjavaju njegove zahteve i lepe se za njega???




    0



    0
  6. Nekada je Srbija bila 500 god.pod Turcima, a Vojvodina pod Austrugarskom, sada će i Vojvodina biti pod Turcima.Zahvaljujući alavosti,pokvarenosti,smo se rasprodali.Gradjanima je svejedno ko će uzeti Srbiju pod svoje ako budu dobro živeli, jer su najveći skotovi koji su sopstveni narod zavili u crno upravo naši, hteli vi to da priznate ili ne…




    0



    0
  7. Dacic je onog momenta kada se pridruzio koaliciji DOS-a podrzavajuci Kostunicinu vladu bez ucesca u njoj, izbrisao sve sto je pozitivno krasilo SPS. 2008 godine ucescem u formiranju vlade DS gde i postaje ministar policije i potpresednik vlade,konacno napusta sve dotadasnje ciljeve svoje partije,posebno od kad je dosao na celu i postao njen predsednik. Da iole ima makar malo postovanja prema pok.Milosevicu, koga su ovi „nasi“ zlikovci uhapsili i u lancima isporucili haskom tribunali,da bi ga ovi potom ubili i isporucili u sanduku Srbiji. Dacic je ama bas na sve zaboravio,kao da mu je neko isprao mozak i nicega se ne seca. A upravo taj Milosevic ga je doveo i postao javna licnost. Ipak Dacica su omamile pare, i on se izgubio,sabirajuci i odnoseci taj prokleti novac. Tu je Dacic uveo i svoje najblize i odane ljude i postavio na kljucna mesta kako bi pljackali po ugledu na Tadicevu kamarilau. I sta ocekivati od takvog coveka,a nazalost politicara,osim pogubnih poteza,poput ovih sto radi sa KiM,rehabilitujuci ubice srba poput Tacija,Haradinaja…koji su ljudima vadili organe bez anestezije. E takve su pare Dacicu proklete,obicno dolaze glave ljudima. Mogu samo reci da je Milosevic bio heroj za sve njih,ali i za Srbiju,jer se odbranio od dzelata u tzv.haskom procesu,pa su ga i zato ubili. Slicna je situacija i sa Seseljom,sve pohvale na odbrani srpskog naroda. Ali je zato Draskovic Vuk,da bi izbegao hag sve dao,potpisujuci kapitulaciju (prolazak NATO snaga kroz Srbiju) I za to nije odgovarao,niti ce sada pred ovom vlascu koja sada Srbiju vodi u jos dublji ponor. U svakom slucaju ovakvi ljudi ce biti upisani u istoriji Srbije kao izdajnici svog naroda i drzave.I na kraju,ovde nije rec samo o Dacicu,vec i o onom cuvenom „domacinu“ nevernom Tomi Nikolicu, koji je upravo Dacica zaduzio da vodi razgovore sa ubicom Tacijem,koji nas po svaku cenu vode u EU ne pitajuci narod dali to zeli.On se preko Dacica krije,da ne bi ga narod osudio,ali je isti nema razlike. Narod sve to vidi,kako su dosli tako ce i ekspresno otici s grbace naroda,a za sva ucinjena zlodela mora da se jednog damna odgovara.




    0



    0
  8. KOMENTAR NA KOMENTARE:
    @Vanca – Ne morate sve doslovno shvatiti. „ispiranje mozga“ je izraz za bezumno (bez mozga) ponasanje pomenutih policara koji UKIDAJU, RASPARCAVAJU drzavu koju predstavljaju.Vi kazete da oni NARODU ispiru mozak………….pa NAROD nisu deca, koje ste spominjali da im se moze isprati mozak. Smatram da ni onih „prodanih“ne bi smjelo biti toliko puno, tj. da NOVAC nije jedini razlog za takvu IZDAJNICKU djelatnost.Pokusavam da shvatim RAZLOG toliko rasirene VELEIZDAJE!Mozda je to cijeli mozaik razloga,svega po malo.KUKAVICLUK, KOMPLEKSI, LAKOMOST POMANKANJE SAMOPOSTOVANJA, RODJENE ULIZICE, …..Ukoliko tacnije ustanovimo UZROK, mozda cemo sprijeciti ili smanjiti POSLIJEDICE,koje su vec sad katastrofalne!




    0



    0
    • Samo jedna rec objasnjava sve, moj prijatelju UCENA!
      OVI, su do poslednjeg ucenjeni!Oni pre njih su bili kupljeni.
      Mislim da malo nas koji su shvatili ALI istinski da je Srbija os 5. oktobra..PRODATA zamlja, a danas je ne vise..od geografskog pojma! Da bi se ista promenilo..potrebna je REVOLUCIJA! Promena vlasti,za manje/vise isto ucenjene/kupljene
      ne resava nista!
      Pozdrav,




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *